Košarkaš Atlante ostvario prosečno 20,8 poena, 3,7 skokova i 3,4 asistencije, ispred Džejlena Durena i Denija Avdije

Nikil Aleksander-Voker, košarkaš Atlante, proglašen je za igrača koji je ostvario najveći napredak u NBA ligi za sezonu 2025/26, prema zvaničnim podacima objavljenim 25. aprila 2026. godine. Aleksander-Voker je u dresu Atlante tokom aktuelne sezone prosečno beležio 20,8 poena, 3,7 skokova i 3,4 asistencije po utakmici, čime je značajno unapredio svoju igru u odnosu na prethodnu sezonu.

U glasanju za nagradu, Aleksander-Voker je osvojio ukupno 396 bodova, što ga je izdvojilo ispred Džejlena Durena, koji je osvojio 254 boda, i Denija Avdije, koji je sakupio 135 bodova. Ovaj uspeh potvrđuje konstantan napredak mladog košarkaša Atlante koji je tokom cele sezone bio jedan od ključnih igrača svog tima.

Aleksander-Vokerove brojke u svim segmentima igre beleže značajan rast, što su prepoznali i članovi žirija zaduženi za dodelu ove prestižne nagrade. Osim što je bio lider Atlante po broju poena, njegov doprinos u skokovima i asistencijama dodatno je valorizovao njegovu ulogu na terenu.

Džejlen Duren i Deni Avdija, koji su zauzeli drugo i treće mesto, takođe su imali zapažene sezone, ali su u ukupnom zbiru bodova ostali iza Aleksander-Vokera. Nagrada za najviše napredovao igrača NBA lige često je prekretnica u karijeri mladih košarkaša i podsticaj za nove uspehe u nastavku takmičenja.

Dodela ove nagrade Aleksander-Vokeru naglašava njegov rad i upornost, kao i značaj koji ima za svoj tim Atlantu u NBA ligi tokom sezone 2025/26.

Lebron Džejms predvodio Lejkerse sa 29 poena i 13 skokova, Alperen Šengun najefikasniji kod Hjustona sa 33 poena

Košarkaši Los Anđeles Lejkersa ostvarili su značajnu pobedu na gostovanju Hjuston Roketsima rezultatom 112:108 posle produžetka u trećem meču četvrtfinala plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige, čime su poveli sa 3:0 u seriji. Meč je odigran u Hjustonu, a Lejkersi su sada na korak od plasmana u polufinale konferencije.

Najzaslužniji za trijumf gostujuće ekipe bio je Lebron Džejms, koji je upisao 29 poena i 13 skokova, potvrdivši još jednom svoj liderki status u timu iz Los Anđelesa. Pored njega, istakli su se Rui Hačimura sa 22 poena i Markus Smart, koji je dodao 21 poen.

Na drugoj strani, Hjuston Roketsi su pružili snažan otpor, a u njihovim redovima najefikasniji je bio Alperen Šengun sa 33 poena i čak 16 skokova. Amen Tompson je doprineo sa 26 poena i 11 skokova, dok je Džabari Smit postigao 24 poena.

Utakmica je bila izuzetno neizvesna i borbena, a regularni deo završio se nerešenim rezultatom, što je dovelo do produžetka u kojem su Lejkersi pokazali više koncentracije i preciznosti u odlučujućim momentima. Ključne poene za vođstvo u završnici postigli su Džejms i Hačimura, dok je odbrana Lejkersa uspela da neutrališe pokušaje Hjustona da se vrati u meč.

Ovom pobedom, Los Anđeles Lejkersi dolaze do ubedljivih 3:0 u seriji, što im daje veliku prednost pred četvrti meč koji će se takođe igrati u Hjustonu. Hjuston Roketsi sada su pred izuzetno teškim zadatkom, jer nijedna ekipa u istoriji NBA lige nije uspela da se vrati nakon što gubi 3:0 u seriji plej-ofa.

Naredni meč između ova dva tima zakazan je za nekoliko dana, a Lejkersi imaju priliku da već tada obezbede plasman u polufinale Zapadne konferencije.

Crvena zvezda i Partizan iz aktuelne sezone Evrolige dobili ukupno 825.000 evra, što nije dovoljno ni za jednog superstara.

Završetkom sezone Evrolige za Crvenu zvezdu i Partizan došlo je vreme da se sumiraju rezultati, ali i finansijski efekti učešća na najelitnijem evropskom košarkaškom takmičenju. Obe ekipe su takmičenje završile pre početka završnih rundi – Crvena zvezda je završila sezonu u startu plej-ina, dok Partizan nije uspeo da se domogne mesta među deset najboljih timova. Nedavno je Evroliga objavila finansijske izveštaje o nagradama, čime je postalo jasno koliko su srpski klubovi inkasirali na osnovu plasmana.

Prema pravilima Evrolige, tek od 16. mesta na tabeli klubovi mogu da računaju na određeni bonus, dok oni koji su plasirani niže ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu. Tako su timovi poput Virtusa, Baskonije, Efesa i Asvela ove sezone ostali bez finansijske podrške, a njihovo učešće donelo im je samo troškove. U isto vreme, ekipa Pariza dobila je 150.000 evra, Partizan 225.000 evra, dok je Olimpija Milano zaradila 300.000 evra, Bajern 375.000, Makabi 450.000, Dubai 525.000, Crvena zvezda 600.000, a Barselona 675.000 evra.

Dalji raspored finansijskih nagrada zavisiće od plasmana ekipa u završnici takmičenja. Prvoplasirani tim može da računa na 2,4 miliona evra, finalisti na 2,1 milion, trećeplasirani na 1,8 miliona, četvrti na 1,5 miliona, peti na 1,2 miliona, šesti na 1,05 miliona, sedmi na 900.000, a osmoplasirani na 750.000 evra. Za Zvezdu i Partizan, koji su zajednički inkasirali svega 825.000 evra, ova cifra je izuzetno mala u odnosu na potrebe klubova i ambicije koje imaju u evropskoj košarci.

Osvrnuvši se na ovakvu finansijsku sliku, jasno je da pomenuti iznos nije dovoljan ni za jednog kvalitetnog igrača koji bi mogao da doprinese boljim rezultatima sledeće sezone. Troškovi učešća, putovanja i organizacije utakmica višestruko premašuju ovu zaradu, što dodatno govori u prilog tome koliko je izazovno za srpske klubove da ostanu konkurentni na evropskoj sceni. S obzirom na to da se Evroliga smatra najprestižnijim klupskim takmičenjem u Evropi, očekivanja od nagradnog fonda bila su daleko veća.

Za narednu sezonu, ostaje pitanje kako će Crvena zvezda i Partizan uspeti da obezbede sredstva za jačanje rostera i ostvarenje ambicioznijih ciljeva, s obzirom na ograničene prihode iz Evrolige. Finansijska realnost i dalje ostaje ozbiljan izazov za srpske predstavnike u evropskoj košarci.