Legendarni košarkaš otkrio porodične razloge za ljubav prema Partizanu, prisećajući se detinjstva i uticaja bake i komšiluka
Aleksandar Saša Đorđević, jedan od najpoznatijih srpskih košarkaša i sadašnji trener, govorio je za španske medije o razlozima zbog kojih je postao navijač Partizana, iako je njegov otac Bratislav Đorđević bio trener Crvene zvezde. Đorđević je u intervjuu otkrio da koreni njegove navijačke pripadnosti leže u porodičnoj tradiciji i detinjstvu.
Prisjećajući se ranih godina, Đorđević je istakao kako je fotografija iz 1972. ili 1973. godine, sa beogradskog derbija između Partizana i Crvene zvezde, prikazuje njega u dvorani ‘Pinki’ sa zastavom Partizana. “Imam tu pet ili šest godina. U časopisu ‘Tempo’ izašao je naslov ‘Sin protiv oca’. Moj otac je bio glavni trener Crvene zvezde”, rekao je Đorđević.
Đorđević je naveo i da je na toj utakmici Ljubodrag Duci Simonović postigao 59 poena, ali bez ubačenih trojki, te da je Partizan na kraju pobedio. “Na toj utakmici Ljubodrag ‘Duci’ Simonović je ubacio 59 poena, bez trojki. Ali, izgubili su. Mi smo pobedili – Partizan. Ja sam stalno provodio vreme sa ocem i igračima Zvezde – Simonovićem, Slavnićem, Kapičićem… Bio sam stalno sa njima kao klinac”, prisetio se Đorđević.
Govoreći o tome kako je ipak zavoleo Partizan, Đorđević je objasnio: “Moj deda je ubijen 1944. godine. Bio je crnogorski partizan. Moja majka se rodila posle njegove smrti, a moja baba je jednostavno bila žena partizana. Tada nije bilo prodavnica u kojima je mogla da se kupi odeća, pa je ona heklala u crnoj i beloj boji. To mi je obukla, šutnula me u du*e i poslala me ispred zgrade da se igram. Bilo je dece obučene u crveno-belo, ali ja sam išao tamo gde su klinci obučeni u crno-belo, moji drugari. Zato sam ja navijač Partizana jer je ceo moj komšiluk bio za Partizan”, izjavio je Đorđević.
Ova priča Aleksandra Saše Đorđevića još jednom potvrđuje koliko su porodični i lokalni uticaji presudni u formiranju sportskih simpatija, čak i kada postoje snažne profesionalne veze sa suparničkim klubom. Đorđevićev primer pokazuje kako detinjstvo, okruženje i tradicija mogu da preusmere navijačke strasti, bez obzira na profesionalni angažman najbližih članova porodice.
