Horst Hrubeš postigao jedini gol, publika protestovala zbog pasivne igre — FIFA kasnije uvela istovremeno igranje poslednjih kola grupa

Meč između reprezentacija Zapadne Nemačke i Austrije, odigran 25. juna 1982. godine na stadionu “El Molinón” u Hihonu tokom Svetskog prvenstva u Španiji, ostao je upamćen kao jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji fudbala. Utakmica je izazvala globalni skandal i dovela do trajnih promena pravila takmičenja.

U grupi su pored Zapadne Nemačke i Austrije igrali još Alžir i Čile. Prvo kolo donelo je iznenađenje kada je Alžir pobedio Zapadnu Nemačku, što je bio istorijski uspeh za afričku selekciju. Pred poslednje kolo situacija u grupi bila je potpuno neizvesna, ali su svi rezultati osim duela Zapadne Nemačke i Austrije već bili poznati.

Prema tadašnjim kalkulacijama, minimalna pobeda Zapadne Nemačke od 1:0 omogućavala je plasman obe evropske selekcije u narednu fazu dok bi Alžir bio eliminisan uprkos trijumfu protiv Čilea dan ranije. Horst Hrubeš je već u 10. minutu postigao gol za Zapadnu Nemačku, čime je rezultat koji odgovara objema ekipama bio ostvaren.

Nakon tog pogotka, tempo igre se drastično smanjio — lopta se uglavnom kretala među defanzivcima i golmanima bez prave želje za napadom s obe strane. Publika na stadionu reagovala je nezadovoljstvom zvižducima i mahanjem belim maramicama kao izrazom protesta zbog očiglednog izostanka borbe na terenu.

Širom sveta usledile su burne reakcije navijača, medija i sportskih komentatora koji su optužili oba tima za narušavanje fer-pleja i dogovoreni rezultat. Alžirski savez podneo je zvaničan protest Međunarodnoj fudbalskoj federaciji (FIFA), ali on nije usvojen uz obrazloženje da nijedno pravilo nije formalno prekršeno.

Iako sankcija nije bilo, posledice ovog meča bile su dalekosežne za budućnost fudbala: FIFA je već od narednog Svetskog prvenstva 1986. godine uvela obavezno istovremeno igranje svih utakmica poslednjeg kola grupne faze kako bi sprečila slične slučajeve kalkulisanja sa rezultatom.

Sramota iz Hihona ostaje simbol trenutka kada su sportska kalkulacija i nedostatak borbenosti zasenili duh takmičenja, ali istovremeno predstavlja prekretnicu koja je zauvek promenila način organizovanja velikih turnira.

Francuski napadač Nikolas Anelka izbačen je iz reprezentacije na Mundijalu u Južnoj Africi zbog verbalnog sukoba sa selektorom, što je izazvalo bojkot igrača i krizu u timu.

Jedan od najzapaženijih skandala u istoriji Svetskih prvenstava zabeležen je tokom Mundijala 2010. godine u Južnoj Africi, kada je francuski fudbalski savez doneo odluku da udalji Niklasa Anelku iz nacionalnog tima. Ovaj incident usledio je posle žestokog sukoba između Anelke i selektora Rejmona Domeneka, do kog je došlo tokom poluvremena utakmice protiv Meksika u drugom kolu grupne faze.

Francuska reprezentacija stigla je na takmičenje pod pritiskom i uz narušenu atmosferu unutar tima, a problemi su eskalirali nakon poraza od Meksika rezultatom 2:0. Prema navodima francuskih medija, Nikolas Anelka je tokom pauze između dva poluvremena ušao u verbalni obračun sa selektorom Rejmonom Domenekom, nezadovoljan kritikama koje mu je stručni štab uputio. Njegove reči ubrzo su procurele u javnost i izazvale veliku buru među navijačima i fudbalskom javnošću Francuske.

Fudbalski savez Francuske reagovao je nekoliko dana kasnije donoseći odluku da se Anelka odmah udalji iz nacionalnog tima i vrati kući pre kraja takmičenja. Ova odluka dovela je do dodatnih tenzija, jer su igrači reprezentacije odlučili da bojkotuju trening kao znak protesta zbog načina na koji se Savez ophodio prema svom saigraču.

Sukob između Niklasa Anelke i Rejmona Domeneka postao je centralna tema francuskih medija, a ceo događaj ostavio je duboke posledice po atmosferu i rezultate “trikolora” na tom turniru. Francuska nije uspela da prođe grupnu fazu, a skandal se dugo prepričavao kao jedan od najvećih problema unutar jednog velikog tima na svetskoj sceni.

Iskusni italijanski stručnjak dolazi iz Lacija, nasledio Rafelja Paladina i doneo bogato iskustvo sa više od 800 utakmica na klupi

Mauricio Sari, italijanski fudbalski trener, zvanično je postao novi šef stručnog štaba Atalante u ponedeljak, nakon što je prethodno predvodio Lacio. Sarijevo imenovanje potvrđeno je u saopštenju kluba iz Bergama, a ugovor je potpisan na tri naredne sezone. Sari će na klupi Atalante naslediti Rafalea Paladina, koji je tim preuzeo u izazovnom trenutku tokom prošle sezone.

Tokom svoje bogate trenerske karijere, Mauricio Sari vodio je više od 800 utakmica na različitim nivoima takmičenja. Najveće uspehe ostvario je sa Čelsijem, sa kojim je osvojio Ligu Evrope u sezoni 2018–2019, kao i sa Juventusom, gde je osvojio titulu šampiona Serije A u sezoni 2019–2020. Klub iz Bergama podsetio je da su Sarijevi timovi poznati po jasnoj igri i snažnom identitetu koji prenosi svojim ekipama.

Sari dolazi u Atalantu nakon perioda provedenog u Laciju, gde je ove sezone izborio finale Kupa Italije. Takođe, pod njegovim vođstvom Lacio je postigao drugo mesto u prvenstvu tokom sezone 2022–2023 i obezbedio plasman među 16 najboljih ekipa u Ligi šampiona za sezonu 2023–2024.

Pre angažmana u najtrofejnijim klubovima Italije i Engleske, Sari se afirmisao kroz rad u Sansovinu i Empoliju. Posebno se istakao kao trener Napolija — tokom tri uzastopne sezone njegovi timovi su beležili rekordne rezultate po broju osvojenih bodova, a maksimum od 91 boda iz kampanje 2017–2018 još nije nadmašen.

U svojoj kolekciji priznanja Mauricio Sari ima Banquillo d’Oro za najbolјeg trenera Serije A iz sezone 2015–2016 i Banquillo d’Argento za sezonu 2013–2014. U zvaničnom obraćanju prilikom predstavljanja novog trenera uprava Atalante naglasila je da klub dobija stručnjaka sa prepoznatljivom fudbalskom filozofijom.

Rafaele Paladino napušta klupu nakon što je sredinom prošle sezone preuzeo tim i značajno unapredio njegove rezultate, omogućivši plasman u Konferencijsku ligu Evrope.