Na konferenciji Cargo Conference Belgrade 29. oktobra učestvuje 300 stručnjaka iz 20 zemalja, intermodalni saobraćaj čini 26 odsto železnice

Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa izazovima u pogledu efikasnosti i pouzdanosti logističkih pravaca. Drumski prevoz ostvario je blizu 65 odsto ukupnog teretnog transporta u prvoj polovini 2026. godine, što potvrđuje njegovu dominantnu ulogu. Istovremeno, udeo intermodalnog saobraćaja na železnici iznosi 26,08 odsto, sa 625,8 miliona neto tkm od ukupno 2,4 milijarde neto tkm u teretnom železničkom transportu, prema dostupnim podacima za 2025. godinu.

Ključna pitanja transportnog sektora

Na Cargo Conference Belgrade 29. oktobra 2026. godine u Beogradu očekuje se učešće 300 predstavnika iz više od 20 evropskih zemalja. Događaj pod nazivom „Multimodal 360“ okupiće stručnjake iz transportno-logističke industrije, nacionalnih i međunarodnih institucija, kao i vlasnike robe. Više od 25 govornika diskutovaće o temama kao što su pouzdanost transportnih pravaca, uticaj spoljnotrgovinskih kretanja, razvoj tradicionalnih i novih ruta, te izazovi sa regulativom i digitalizacijom carinskih procedura. Posebna pažnja biće posvećena pitanjima graničnih prelaza i zagušenja, kao i efektima pravila Šengena 90/180 na drumski transport i boravak vozača u EU. Osim toga, biće analizirani problemi sa niskim vodostajem Dunava i nestabilnim železničkim rutama, što dodatno komplikuje logističke tokove.

Pad udela intermodala i izazovi za železnicu

S druge strane, iako privreda pokazuje veliko interesovanje za železnički transport, u 2025. godini zabeležen je pad količine prevezene robe u odnosu na prethodnu godinu. Negativan trend naročito je prisutan u intermodalnom saobraćaju, gde je ostvaren udeo od 26,08 odsto. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za modernizacijom infrastrukture i većom upotrebom intermodalnih terminala. Panel diskusije na konferenciji baviće se i pitanjem zašto radovi na železnici, iako donose napredak, istovremeno otežavaju transport. Biće otvorene teme o benefitima digitalizacije i automatizacije carinskih procedura, kao i o mogućnostima unapređenja rečnih koridora, koji su i dalje neiskorišćen logistički potencijal regiona.

Uticaj tržišnih okolnosti i budući pravci razvoja

Tokom prethodne godine logistički sektor suočio se sa brojnim izazovima: januarske blokade granica, rast cena drumskog transporta, pretnje protestima prevoznika i promenljive uslove na pomorskim pravcima. Kao rezultat, kompanije su bile primorane da testiraju alternativne rute, što je pokazalo da čak i probni teretni voz iz Hrvatske za Srbiju, preko Bosne i Hercegovine, može stići brže od tradicionalnog pravca. Ove promene dodatno naglašavaju važnost prilagođavanja transportnog sektora dinamičnim potrebama privrede. Istovremeno, konferencija će otvoriti pitanja održivosti, emisija i trenda povezivanja različitih modaliteta transporta u jedinstvena logistička rešenja. Takođe, biće razmatrane aktuelne teme kao što su rast srpskog izvoza u Italiju i Tursku, uvođenje električnog kamiona u Srbiji i izazovi sa prekidima železničkih veza prema Turskoj.

Prema indeksu Oxford Economics, Beograd dobio 45,1 poen, dok evropski gradovi dominiraju svetskom listom kvaliteta života

Beograd se našao na 422. mestu na svetskoj listi po kvalitetu života, prema izveštaju Global Cities Index 2026 koji je objavio Oxford Economics. Grad je osvojio 45,1 poen od mogućih 100, što ga svrstava daleko od najuspešnijih urbanih sredina. Na vrhu liste po kvalitetu života nalazi se Kanbera, glavni grad Australije, sa maksimalnih 100 poena.

Metodologija rangiranja i rezultati evropskih gradova

Rangiranje se zasniva na šest ključnih pokazatelja: nejednakost prihoda, dohodak po stanovniku, troškovi stanovanja, očekivani životni vek, stopa kriminala i dostupnost rekreativnih i kulturnih sadržaja. Indeks je analizirao 1.000 gradova, a evropski gradovi su dominantni među prvih deset. Bergen, Grenobl, Bern i Oslo nalaze se u samom vrhu, dok Singapur zauzima treće mesto. Među visoko rangiranim gradovima nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Beograd i poređenje sa svetskim gradovima

Beograd je najbolje ocenjen u kategoriji životne sredine, sa 70,2 poena, zahvaljujući niskim klimatskim rizicima, smanjenim prirodnim nepogodama i ograničenim emisijama ugljenika prema kriterijumima ovog indeksa. Ipak, u kategoriji ljudskog kapitala, koja obuhvata obrazovanje, univerzitete i potencijal rasta zaposlenosti, osvojio je svega 27,6 poena. U segmentu upravljanja gradom, što podrazumeva kvalitet institucija i efikasnost javne uprave, rezultat iznosi 44,5 poena. Kao rezultat, Beograd se nalazi znatno ispod proseka vodećih evropskih i svetskih metropola.

Dominacija evropskih gradova i značaj metodologije

Dominacija evropskih gradova na listi kvaliteta života objašnjava se načinom rangiranja koji ne meri samo bogatstvo, već i raspodelu prihoda, pristupačnost stanovanja, životni vek i dostupnost sadržaja. S druge strane, američki gradovi bolje stoje u kategorijama ekonomije i ljudskog kapitala, ali zaostaju u pogledu upravljanja i životne sredine.

Implikacije pozicije Beograda na globalnoj listi

Pozicija Beograda na 422. mestu naglašava izazove sa kojima se grad suočava u oblastima obrazovanja, upravljanja i društvene infrastrukture. Pored toga, rezultat podseća na potrebu za unapređenjem kvaliteta institucija i ulaganjima u ljudski kapital. Prema izveštaju Oxford Economics, visoka ocena za životnu sredinu ne znači nužno da je ona na zadovoljavajućem nivou, već da Beograd ima manji broj specifičnih klimatskih i ekoloških rizika u odnosu na druge gradove. Lista za 2026. godinu potvrđuje značaj uravnoteženog razvoja i društvene jednakosti za konkurentnost urbanih sredina.

Profesor Milojko Arsić upozorava da bi prekid EXPO projekta značio gubitak uloženih sredstava i međunarodnu blamažu

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, ističe da bi otkazivanje EXPO 2027 bilo i politički i ekonomski neprihvatljivo za Srbija. On upozorava da bi takav potez imao ozbiljne posledice za državne finansije i međunarodnu reputaciju zemlje. Ključni ekonomski rizici za javne finansije trenutno dolaze iz Beograda, gde su primetni visok deficit, gubici lokalnih javnih preduzeća i izostanak realizacije važnih investicija.

Prema Arsiću, dinar mora ostati stabilan još nekoliko godina, a niska inflacija i smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a do naredne godine su prioriteti. S druge strane, projekti čija je realizacija već započeta, kao što je EXPO 2027, treba da budu nastavljeni. “Otkazivanje EXPO 2027 je neprihvatljivo iz više razloga. Srbija je preuzela međunarodnu obavezu da organizuje ovu izložbu. Veliki broj država već je prijavio učešće i bilo bi neozbiljno otkazati događaj u ovoj fazi”, naglašava Arsić.

Finansijski aspekti otkazivanja EXPO 2027

EXPO 2027 je u završnoj fazi, a u projekat je već uložen veliki novac. Jedini period kada će investicija imati smisla i povrat uloženih sredstava je baš tokom održavanja ove manifestacije. Prekinuti projekat sada značilo bi bacanje tog novca, bez ikakvog ekonomskog opravdanja. Kao rezultat, prekid projekta EXPO 2027 bi Srbiju izložio potencijalnim tužbama i od strane međunarodnih partnera i domaće privrede koja je uključena u realizaciju. Takođe, otkazivanje bi moglo narušiti poverenje investitora i otežati buduće infrastrukturne projekte.

S druge strane, važno je napomenuti da insistiranje na završetku projekta EXPO 2027 ne isključuje potrebu za istragom mogućih koruptivnih radnji tokom ugovaranja radova. Arsić ističe da je važno ispitati sve sumnje, ali i da ekonomska opravdanost i međunarodne obaveze moraju imati prioritet.

Makroekonomska stabilnost i budući tokovi

Uporedo sa tim, Arsić smatra da stabilnost dinara i kontrola inflacije ostaju ključ za makroekonomsku stabilnost Srbije. Deficit budžeta, koji trenutno iznosi 3,5 odsto BDP-a, treba smanjiti na 2,5 odsto već u narednoj godini. Za projekte koji nisu započeti, Arsić preporučuje detaljno preispitivanje ekonomske opravdanosti pre ulaganja novih sredstava. To je posebno važno za održivost javnih finansija.

Na kraju, profesor Arsić zaključuje da bi otkazivanje EXPO 2027 Srbiji donelo štetu na više nivoa. “To nema nikakvog ekonomskog rezona”, poručuje on. Odluka o nastavku projekta EXPO 2027, prema njegovim rečima, jedini je racionalan izbor za Srbiju u trenutnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.