Prema indeksu Oxford Economics, Beograd dobio 45,1 poen, dok evropski gradovi dominiraju svetskom listom kvaliteta života

Beograd se našao na 422. mestu na svetskoj listi po kvalitetu života, prema izveštaju Global Cities Index 2026 koji je objavio Oxford Economics. Grad je osvojio 45,1 poen od mogućih 100, što ga svrstava daleko od najuspešnijih urbanih sredina. Na vrhu liste po kvalitetu života nalazi se Kanbera, glavni grad Australije, sa maksimalnih 100 poena.

Metodologija rangiranja i rezultati evropskih gradova

Rangiranje se zasniva na šest ključnih pokazatelja: nejednakost prihoda, dohodak po stanovniku, troškovi stanovanja, očekivani životni vek, stopa kriminala i dostupnost rekreativnih i kulturnih sadržaja. Indeks je analizirao 1.000 gradova, a evropski gradovi su dominantni među prvih deset. Bergen, Grenobl, Bern i Oslo nalaze se u samom vrhu, dok Singapur zauzima treće mesto. Među visoko rangiranim gradovima nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Beograd i poređenje sa svetskim gradovima

Beograd je najbolje ocenjen u kategoriji životne sredine, sa 70,2 poena, zahvaljujući niskim klimatskim rizicima, smanjenim prirodnim nepogodama i ograničenim emisijama ugljenika prema kriterijumima ovog indeksa. Ipak, u kategoriji ljudskog kapitala, koja obuhvata obrazovanje, univerzitete i potencijal rasta zaposlenosti, osvojio je svega 27,6 poena. U segmentu upravljanja gradom, što podrazumeva kvalitet institucija i efikasnost javne uprave, rezultat iznosi 44,5 poena. Kao rezultat, Beograd se nalazi znatno ispod proseka vodećih evropskih i svetskih metropola.

Dominacija evropskih gradova i značaj metodologije

Dominacija evropskih gradova na listi kvaliteta života objašnjava se načinom rangiranja koji ne meri samo bogatstvo, već i raspodelu prihoda, pristupačnost stanovanja, životni vek i dostupnost sadržaja. S druge strane, američki gradovi bolje stoje u kategorijama ekonomije i ljudskog kapitala, ali zaostaju u pogledu upravljanja i životne sredine.

Implikacije pozicije Beograda na globalnoj listi

Pozicija Beograda na 422. mestu naglašava izazove sa kojima se grad suočava u oblastima obrazovanja, upravljanja i društvene infrastrukture. Pored toga, rezultat podseća na potrebu za unapređenjem kvaliteta institucija i ulaganjima u ljudski kapital. Prema izveštaju Oxford Economics, visoka ocena za životnu sredinu ne znači nužno da je ona na zadovoljavajućem nivou, već da Beograd ima manji broj specifičnih klimatskih i ekoloških rizika u odnosu na druge gradove. Lista za 2026. godinu potvrđuje značaj uravnoteženog razvoja i društvene jednakosti za konkurentnost urbanih sredina.

Profesor Milojko Arsić upozorava da bi prekid EXPO projekta značio gubitak uloženih sredstava i međunarodnu blamažu

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, ističe da bi otkazivanje EXPO 2027 bilo i politički i ekonomski neprihvatljivo za Srbija. On upozorava da bi takav potez imao ozbiljne posledice za državne finansije i međunarodnu reputaciju zemlje. Ključni ekonomski rizici za javne finansije trenutno dolaze iz Beograda, gde su primetni visok deficit, gubici lokalnih javnih preduzeća i izostanak realizacije važnih investicija.

Prema Arsiću, dinar mora ostati stabilan još nekoliko godina, a niska inflacija i smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a do naredne godine su prioriteti. S druge strane, projekti čija je realizacija već započeta, kao što je EXPO 2027, treba da budu nastavljeni. “Otkazivanje EXPO 2027 je neprihvatljivo iz više razloga. Srbija je preuzela međunarodnu obavezu da organizuje ovu izložbu. Veliki broj država već je prijavio učešće i bilo bi neozbiljno otkazati događaj u ovoj fazi”, naglašava Arsić.

Finansijski aspekti otkazivanja EXPO 2027

EXPO 2027 je u završnoj fazi, a u projekat je već uložen veliki novac. Jedini period kada će investicija imati smisla i povrat uloženih sredstava je baš tokom održavanja ove manifestacije. Prekinuti projekat sada značilo bi bacanje tog novca, bez ikakvog ekonomskog opravdanja. Kao rezultat, prekid projekta EXPO 2027 bi Srbiju izložio potencijalnim tužbama i od strane međunarodnih partnera i domaće privrede koja je uključena u realizaciju. Takođe, otkazivanje bi moglo narušiti poverenje investitora i otežati buduće infrastrukturne projekte.

S druge strane, važno je napomenuti da insistiranje na završetku projekta EXPO 2027 ne isključuje potrebu za istragom mogućih koruptivnih radnji tokom ugovaranja radova. Arsić ističe da je važno ispitati sve sumnje, ali i da ekonomska opravdanost i međunarodne obaveze moraju imati prioritet.

Makroekonomska stabilnost i budući tokovi

Uporedo sa tim, Arsić smatra da stabilnost dinara i kontrola inflacije ostaju ključ za makroekonomsku stabilnost Srbije. Deficit budžeta, koji trenutno iznosi 3,5 odsto BDP-a, treba smanjiti na 2,5 odsto već u narednoj godini. Za projekte koji nisu započeti, Arsić preporučuje detaljno preispitivanje ekonomske opravdanosti pre ulaganja novih sredstava. To je posebno važno za održivost javnih finansija.

Na kraju, profesor Arsić zaključuje da bi otkazivanje EXPO 2027 Srbiji donelo štetu na više nivoa. “To nema nikakvog ekonomskog rezona”, poručuje on. Odluka o nastavku projekta EXPO 2027, prema njegovim rečima, jedini je racionalan izbor za Srbiju u trenutnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.

Proizvođači u Srbiji suočeni sa padom otkupne cene jabuka zbog pojačanog uvoza i suše, dok ukupni rod voća prelazi 1,5 milion tona

Voće u Srbiji ove godine je dobro rodilo, ali uvoz jabuke iz Kine i Poljske oborio je cene na tržištu. Prema rečima Zorana Keserovića, profesora u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, proizvođači su ostvarili veće prinose, ali su istovremeno pogođeni sušom i niskim otkupnim cenama. Najbolji prihod imali su uzgajivači jagoda, dok su proizvođači šljiva i višanja dobili tek 12 do 30 dinara, odnosno 30-40 dinara po kilogramu.

Uvoz jabuke iz Kine i Poljske i pad tržišne cene

Ove godine je na srpsko tržište stigao znatan uvoz jabuke iz Kine, koja pokriva između 40 i 60 odsto svetske potrošnje, kao i iz Poljske. Na snazi je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji važi od jula 2024. godine. Prema proceni Keserovića, uvozni koncentrati i kaše dodatno su otežali poziciju domaćih proizvođača. Istovremeno, prošlogodišnji rod jabuke iznosio je 330.000 tona, a ove godine očekuje se veći prinos – između 100.000 i 120.000 tona više, što zahteva nova izvozna tržišta. “Prelevmane treba produžiti bar do marta naredne godine kako bi se prodala domaća jabuka”, izjavio je Keserović, naglašavajući potrebu za zaštitnim merama. Ove godine ukupna proizvodnja voća mogla bi dostići 1,5 miliona tona, dok je prošle godine iznosila nešto više od milion tona. Devizni priliv od izvoza voća tada je dostigao 700-800 miliona evra.

Smanjene otkupne cene i izazovi za proizvođače

Nikola Kotarac, direktor zemljoradničke zadruge „Voćar“ iz Slankamena, ističe da je kvalitet jabuke očuvan u zasadima sa navodnjavanjem, dok su ostali proizvođači pretrpeli sušenje stabala i plodova. “Sistem za navodnjavanje ima oko 50 odsto zadrugara, ali marketi su puni poljske jabuke”, rekao je Kotarac. Cena jabuke prošle godine bila je 60-70 dinara po kilogramu, dok se sada kreće od 40 do 50 dinara. U trgovinama poljska jabuka dostiže 150-200 dinara. Prema njegovim rečima, industrija otkupljuje drugu klasu jabuke za preradu po 11-12 dinara, jer je iz Kine uvezena prerađena baza. Zbog visokih troškova rada, neki voćari neće brati rod jer im se ne isplati.

Tržišni kontekst i uticaj na sektor voćarstva

Ove godine je, osim jabuka, zabeležen veći rod i u drugim voćnim vrstama, ali su klimatski uslovi i poremećaji na tržištu stvorili pritisak na proizvođače. Uredba o izvozu voća, doneta u vreme ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, propisala je strože uslove za izvoznike, što je dodatno smanjilo broj kompanija koje mogu izvoziti. Prerađivači i destileri profitirali su zahvaljujući nižim cenama sirovina. Mogućnost izvoza jabuka u Saudijsku Arabiju postoji, ali su troškovi pakovanja i transporta visoki. Kao rezultat, proizvođači u Srbiji očekuju stabilizaciju cena tek u narednim mesecima, dok deo roda ostaje u hladnjačama u nadi da će tržište reagovati povoljnije.