Fudbaleri Vojvodine obezbedili su drugo mesto u Superligi Srbije i biće nepovlašćeni u kvalifikacijama za Ligu Evrope, gde ih čekaju zahtevni protivnici iz regiona

Fudbalski klub Vojvodina je trijumfom nad OFK Beogradom i zahvaljujući remiju Partizana sa Čukaričkim osigurao drugo mesto na tabeli Superlige Srbije pred poslednje kolo. Time su Novosađani stekli pravo nastupa u kvalifikacijama za Ligu Evrope naredne sezone, ali ih od samog starta očekuje izazovan put jer će biti nepovlašćeni u žrebu.

Zbog nižeg evropskog koeficijenta, Vojvodina će već od prve runde kvalifikacija moći da se susretne sa izuzetno jakim protivnicima, uključujući renomirane klubove iz regiona, što dodatno otežava njihov zadatak ka plasmanu u grupnu fazu. S obzirom na raspored žreba, jasno je da Novosađane mogu čekati “pakleni” mečevi već na samom početku takmičenja.

Ipak, Vojvodina ima određenu prednost koja je prošle sezone bila omogućena i Partizanu – ukoliko ispadnu iz kvalifikacija za Ligu Evrope bilo u prvoj ili nekoj narednoj rundi, automatski će nastaviti evropsko takmičenje kroz kvalifikacije za Ligu konferencije. To im pruža dodatnu šansu da se domognu grupne faze nekog od evropskih takmičenja.

Drugo mesto koje su osvojili Novosađani je rezultat konstantnih igara tokom čitave sezone Superlige Srbije. Očekivanja navijača i stručnog štaba sada su usmerena ka izazovima koji slede ovog leta na evropskoj sceni. Jasno je da će svaki protivnik biti ozbiljan test za ekipu iz Novog Sada.

Žrebovi za runde kvalifikacija uskoro će biti održani, a tada će postati poznato ko su konkretni rivali Vojvodine na putu ka Ligi Evrope. Klub ostaje fokusiran na pripreme kako bi što spremnije dočekao izazove koji dolaze.

Klubovi iz Championshipa beleže gubitke od 2,8 milijardi funti od 2014. godine, dok su samo četiri tima bila profitabilna u sezoni 2024–2025.

Engleska Championship liga, druga po rangu u Engleskoj, suočava se sa ozbiljnim finansijskim problemima koji prete njenoj održivosti. Prema podacima izveštaja Intelligence 2P kompanije 2Playbook, klubovi ovog takmičenja su od sezone 2014/15 do danas zabeležili kumulativne gubitke od čak 2,8 milijardi funti (3,232 milijarde evra). Samo u sezoni 2024/25, gubici su dostigli 255,5 miliona funti (299 miliona evra), što je četiri puta više nego kod španske LaLiga Hypermotion.

Iako Premier liga generiše rekordne prihode, čak i tamo timovi beleže ozbiljne minuse – u sezoni 2024/25 ukupni gubici iznosili su preko 754 miliona funti (882,8 miliona evra), približno kao tokom pandemijskih godina. U Championshipu je situacija još teža jer većina klubova zavisi od kapitala vlasnika iz Severne Amerike i Azije. Od ukupno 24 kluba, samo šest ima engleskog većinskog akcionara.

U protekloj sezoni jedini profitabilni klub bio je Stouk Siti zahvaljujući kapitalizaciji pozajmice svog vlasnika Džona Koutsa (Bet365) u vrednosti od 90 miliona funti (105 miliona evra), dok je Luton Taun ostvario dobit zbog gotovo 50 miliona evra pomoći nakon ispadanja iz Premijer lige. Ipak, Luton je ubrzo ispao u treću ligu.

Posebno dramatična bila je situacija Šefild Venzdeja: ovaj klub je zbog kazne od -18 bodova završio sezonu sa nula bodova i prešao u League One. Dolazak novog vlasnika — američkog holdinga Arise Capital Partners na čelu sa Dejvidom Storčem — doneo im je šansu za oporavak jer su finansijske sankcije povučene nakon promene vlasništva.

Lester siti se našao na ivici opstanka: nekadašnji šampion Premijer lige pre deset godina sada pada u treći rang zbog novih finansijskih pravila i lošeg upravljanja. Klub pod kontrolom porodice Srivadanaprabha (King Power) kažnjen je oduzimanjem šest bodova ove sezone i ostao pet bodova ispod crte opstanka. U poslednje četiri sezone Lester siti je akumulirao gubitke od čak 272 miliona funti (314 miliona evra).

Investitori ulaze u Championship sa željom da izbore plasman među elitu i time višestruko povećaju vrednost svojih ulaganja — ulazak u Premijer ligu donosi najmanje 125 miliona evra prihoda samo od TV prava. Ipak, svake godine samo tri kluba uspeju da napreduju dok ostali nastavljaju da gomilaju dugove.

Prihodi drugoligaša porasli su sa ukupno 449 miliona funti (525 mil. evra) u sezoni 2014/15 na oko 900 miliona funti (1,053 milijarde evra) danas; televizijska prava čine najveći deo tih sredstava. Međutim, troškovi rastu brže: prosečna potrošnja na plate prelazi čak i prihode kod mnogih klubova — pet ekipa prošle sezone potrošilo je preko 50 miliona evra samo na zarade zaposlenih.

Ovakva situacija naterala je britansku vladu da formira nezavisnog regulatora za nadzor fudbalskih finansija kako bi zaštitila integritet takmičenja i sprečila masovne bankrote. Primeri Šefild Venzdeja i Lestera jasno pokazuju koliko poguban može biti model zasnovan na neodrživim ulaganjima stranih investitora bez dugoročne strategije razvoja.

Novi talenat Jovan Mijatović priključio se prvom timu Crvene zvezde već sa 16 godina, nastavljajući tradiciju promocije mladih fudbalera iz omladinske škole.

Crvena zvezda je nastavila svoju strategiju podmlađivanja tima davanjem prilike najtalentovanijim igračima iz omladinskog pogona. Najnoviji primer je Jovan Mijatović, koji je debitovao za seniorski tim crveno-belih sa samo 16 godina, što ga svrstava među najmlađe debitante u istoriji kluba.

U poslednjih nekoliko sezona Zvezda je značajno unapredila rad u svojoj “fabrici talenata” iza juga stadiona Rajko Mitić. Praksa da svake godine najmanje dva fudbalera iz omladinske škole dobiju šansu na treninzima i zvaničnim utakmicama postala je standard. Tako su prethodnih godina afirmaciju stekli igrači poput Koste Nedeljkovića, Ognjena Mimovića, Andrije Maksimovića i Veljka Milosavljevića.

Debi Jovana Mijatovića svedoči o poverenju stručnog štaba u mlade snage i planiranom razvoju kroz kadetsku selekciju prema prvom timu. Ovaj pristup omogućava Crvenoj zvezdi da rano prepozna potencijal budućih asova i omogući im razvoj u seniorskoj konkurenciji. Klub računa da će ovakav sistem doneti ne samo sportske rezultate već i finansijsku korist kroz buduće transfere.

S obzirom na sve češće pojavljivanje mladih igrača u startnim postavama, jasno je da Zvezda uspešno kombinuje takmičarske ambicije i razvoj sopstvenog kadra. Očekivanja od Mijatovića su velika, a njegov debi predstavlja dodatnu motivaciju za ostale talente iz omladinske škole da slede isti put ka prvom timu.

Zahvaljujući ovakvoj politici kluba, Marakana i dalje ostaje prepoznatljiva po negovanju mladih fudbalera koji ubrzo mogu postati nosioci igre i potencijalni izvozni aduti srpskog šampiona.