More nekada izgleda gotovo tirkizno, nekada duboko plavo, a na pojedinim mestima čak zeleno ili sivkasto.

Boja vode zavisi od toga kako svetlost prolazi kroz nju i šta se u vodi nalazi.

Čista duboka voda uglavnom izgleda plavo jer određeni delovi spektra svetlosti prodiru dublje od drugih. U plitkim oblastima boju mogu menjati pesak, stene, alge i druge materije.

Zbog toga dve obale udaljene samo nekoliko kilometara mogu imati potpuno različitu boju mora.

Vremenski uslovi takođe menjaju izgled površine, pa ista plaža tokom dana može izgledati potpuno drugačije.

Pčele imaju mnogo važniju ulogu od proizvodnje meda.

One učestvuju u oprašivanju velikog broja biljnih vrsta, uključujući i mnoge useve koji su značajni za ishranu ljudi.

Kada bi pčele nestale, to ne bi značilo da bi čitav biljni svet odmah nestao, jer mnoge biljke koriste vetar ili druge životinje za oprašivanje. Međutim, određeni broj biljnih vrsta i poljoprivrednih kultura bio bi ozbiljno pogođen.

Posledice bi se zatim širile kroz čitave ekosisteme.

Zbog toga se pčele često navode kao jedan od važnih pokazatelja zdravlja prirodnog okruženja.

Ako ste nekada bili u modernoj poslovnoj zgradi, možda ste primetili da se pojedini prozori uopšte ne mogu otvoriti.

Razlog često nije samo dizajn. Savremene zgrade koriste centralizovane sisteme ventilacije i klimatizacije koji kontrolišu temperaturu i kvalitet vazduha.

Kod visokih zgrada postoje i dodatni bezbednosni razlozi. Otvaranje velikog broja prozora moglo bi uticati na rad ventilacionog sistema, energetsku efikasnost i kontrolu pritiska.

U pojedinim objektima postoje prozori koji se mogu otvoriti samo u određenim situacijama, dok su drugi trajno zatvoreni.

Na taj način arhitektura, energetika i bezbednost postaju deo istog sistema.