Otisci prstiju nastaju još tokom razvoja fetusa i jedinstveni su za svaku osobu.

Na njihov izgled utiču genetika, ali i uslovi u kojima se prsti razvijaju pre rođenja. Zbog toga čak ni jednojajčani blizanci nemaju potpuno iste otiske.

Šare na jagodicama pomažu čoveku da bolje uhvati predmete, jer povećavaju sposobnost kože da reaguje na dodir i trenje.

Zbog njihove jedinstvenosti, otisci prstiju vekovima se koriste za identifikaciju ljudi.

Iako izgledaju kao jednostavne linije na koži, njihov nastanak je rezultat veoma složenog procesa razvoja.

More nekada izgleda gotovo tirkizno, nekada duboko plavo, a na pojedinim mestima čak zeleno ili sivkasto.

Boja vode zavisi od toga kako svetlost prolazi kroz nju i šta se u vodi nalazi.

Čista duboka voda uglavnom izgleda plavo jer određeni delovi spektra svetlosti prodiru dublje od drugih. U plitkim oblastima boju mogu menjati pesak, stene, alge i druge materije.

Zbog toga dve obale udaljene samo nekoliko kilometara mogu imati potpuno različitu boju mora.

Vremenski uslovi takođe menjaju izgled površine, pa ista plaža tokom dana može izgledati potpuno drugačije.

Pčele imaju mnogo važniju ulogu od proizvodnje meda.

One učestvuju u oprašivanju velikog broja biljnih vrsta, uključujući i mnoge useve koji su značajni za ishranu ljudi.

Kada bi pčele nestale, to ne bi značilo da bi čitav biljni svet odmah nestao, jer mnoge biljke koriste vetar ili druge životinje za oprašivanje. Međutim, određeni broj biljnih vrsta i poljoprivrednih kultura bio bi ozbiljno pogođen.

Posledice bi se zatim širile kroz čitave ekosisteme.

Zbog toga se pčele često navode kao jedan od važnih pokazatelja zdravlja prirodnog okruženja.