Nakon smrti supruga, Verica je živela sama. Jednog jutra na prozoru je pronašla crvenu ružu, a zatim su se ruže počele pojavljivati svakog dana. Kako nije znala ko ih ostavlja, postala je zabrinuta i postavila kameru.
Snimak je otkrio dečaka od oko 13–14 godina koji je svako jutro ostavljao ružu i odlazio. Ispostavilo se da je on unuk Veričinog pokojnog brata.
Pre petnaest godina Verica se odrekla svog dela porodičnog nasledstva kako bi kuća pripala njenom bratu, koji je tada bio u teškoj finansijskoj situaciji. Godinama kasnije dečak je pronašao njeno staro pismo na tavanu i shvatio koliko je taj čin pomogao njegovoj porodici.
Pošto nije znao kako drugačije da joj zahvali, počeo je da joj ostavlja ruže ubrane iz porodičnog dvorišta. Kada je Verica saznala istinu, bila je duboko dirnuta. Taj događaj ponovo je zbližio porodicu, a ruže su ostale simbol zahvalnosti i sećanja na njeno dobro delo.
