Dekompresiona bolest najčešće pogađa muškarce, ali ni žene nisu izuzete – prepoznajte simptome i zaštitite se
Dekompresiona bolest predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje se javlja kod osoba koje su izložene naglim promenama spoljnog pritiska, posebno tokom aktivnosti kao što su ronjenje, ali i kod žena koje rade u industrijama sa specifičnim uslovima ili kao pilotkinje. Iako statistika pokazuje da su muškarci češće pogođeni, žene koje se izlažu ovakvim uslovima takođe su u riziku i važno je da budu upoznate sa simptomima i preventivnim merama.
Uzrok dekompresione bolesti je nagla promena pritiska tokom boravka na velikim dubinama ili u okruženju sa visokim pritiskom, kada se u organizmu rastvaraju inertni gasovi poput azota. Prilikom naglog izrona ili promene pritiska, telo ne može dovoljno brzo da izbaci te gasove, pa azot prelazi u mehuriće u krvi. To može dovesti do bolova u zglobovima, umora, vrtoglavice, a u težim slučajevima i do komplikacija ako mehurići stignu do vitalnih organa. Faktori rizika uključuju dubinu i dužinu boravka pod vodom, temperaturu, fizički napor i brzinu izrona. Kod sportskih ronjenja bolest se javlja kod tri od 10.000 zarona, dok je kod profesionalaca učestalost još veća. Iako žene generalno ređe oboljevaju, i dalje su podložne ovom stanju, naročito ako postoje dodatni rizični faktori.
Simptomi dekompresione bolesti mogu se javiti odmah ili nekoliko sati nakon izlaganja promeni pritiska. Najčešće manifestacije su jak umor, bolovi u mišićima i zglobovima, trnjenje ili utrnulost, svrab ili osip na koži, otežano disanje, zbunjenost ili gubitak pamćenja, pa čak i iskašljavanje penastog ili krvavog sadržaja. „Tegobe se mogu pojaviti odmah ili tokom nekoliko sati nakon izrona“, objašnjava dr Marijana M. Rajić. Ona ističe: „Ako primetite simptome, važno je da odmah potražite medicinsku pomoć.“
Individualni faktori kao što su dehidratacija, gojaznost, postojeće bolesti pluća ili veliki fizički napor posle izrona mogu povećati rizik od ovog stanja. Zato je važno da žene koje planiraju aktivnosti u ekstremnim uslovima budu dobro pripremljene – da unose dovoljno tečnosti, izbegavaju nagle promene pritiska i prate sve preporučene procedure za izron. U slučaju bilo kakvih tegoba, neophodno je odmah se javiti lekaru.
Lečenje dekompresione bolesti zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Primena stoprocentnog kiseonika pomaže telu da brže eliminiše azot, a neophodno je i nadoknaditi izgubljenu tečnost, posebno kod dehidriranih osoba. U određenim slučajevima potrebna je terapija u hiperbaričnoj komori, koja omogućava postepeno vraćanje na normalan pritisak. „Pravovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od trajnih posledica“, ističe dr Rajić. Na kraju, savetuje: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“
Prevencija je najvažnija kada je reč o očuvanju zdravlja, posebno kod žena koje se izlažu promenama spoljnog pritiska. Pratite preporuke stručnjaka, poštujte bezbednosne procedure i ne zanemarujte simptome, kako biste smanjili rizik od ovog ozbiljnog zdravstvenog problema.
