Simptomi kod žena često ostaju neprepoznati, zbog čega u proseku pet godina duže čekaju na dijagnozu ADHD-a
Iako je ADHD, odnosno poremećaj pažnje i hiperaktivnosti, poznat široj javnosti, veliki broj žena u Srbiji živi sa ovim stanjem godinama pre nego što dobije tačnu dijagnozu. Prema najnovijim istraživanjima, ženama je potrebno u proseku čak pet godina duže nego muškarcima da bi im lekari zvanično postavili dijagnozu ADHD-a. Ova razlika u dijagnostici uglavnom je posledica duboko ukorenjenih stereotipa i nerazumevanja načina na koji se simptomi ADHD-a ispoljavaju kod žena i devojčica.
Tradicionalno, ADHD je povezivan sa slikom nemirnog dečaka koji ne može da miruje, pa se kod devojčica i žena simptomi poput unutrašnjeg nemira, sanjarenja, problema sa organizacijom ili zaboravnosti često ne prepoznaju. To dovodi do toga da nastavnici i roditelji ove znake pogrešno tumače i pripisuju ih anksioznosti, depresiji ili stresu, umesto da ih povežu sa ADHD-om.
Žene sa ADHD-om često razvijaju strategije „maskiranja“, trudeći se da prikriju svoje teškoće i da izgledaju organizovano i fokusirano. Iza toga se, međutim, krije svakodnevna borba sa koncentracijom i organizacijom. U želji da ispune očekivanja okoline, mnoge ulažu dodatni napor, što na kraju može dovesti do osećaja iscrpljenosti i neuspeha. Važno je napomenuti da su simptomi kod žena često suptilni, pa čak i uspeh u školi ili na poslu ne znači da problemi ne postoje. Mnoge žene nikada ne dobiju dijagnozu, već se godinama suočavaju sa izazovima bez odgovarajuće podrške.
Stručnjaci upozoravaju na značaj ranog prepoznavanja ovih simptoma. Psihijatar dr Milica Petrović ističe: “Zbog stereotipa i nedovoljno prilagođenih dijagnostičkih kriterijuma, mnoge žene dobijaju pogrešne dijagnoze. Njihove tegobe se često tumače kao posledica anksioznosti ili depresije. Zato je važno da lekari prilikom procene uzmu u obzir specifičnosti ženskog ADHD-a.” Naučna saznanja dodatno ukazuju da granice između ADHD-a i drugih neurodivergentnih stanja, poput disleksije, nisu uvek jasne, što dijagnostiku čini još komplikovanijom.
Ako primećujete kod sebe probleme sa organizacijom, stalni unutrašnji nemir, zaboravnost ili teškoće sa pažnjom, preporučuje se da otvoreno razgovarate sa lekarom ili psihologom. Vođenje dnevnika simptoma i traženje procene kod stručnjaka sa iskustvom u radu sa odraslim ženama sa ADHD-om može ubrzati postavljanje prave dijagnoze. Pravilna terapija značajno poboljšava kvalitet života, smanjuje stres i olakšava svakodnevno funkcionisanje. Najvažnije je da ne oklevate da potražite pomoć, jer ADHD nije slabost, već stanje koje zahteva razumevanje i podršku. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.
