Vazovagalna sinkopa je čest i prirodan refleks tela, a stručnjaci objašnjavaju zašto nije znak slabosti
Nesvestica prilikom vađenja krvi, boravka u zdravstvenim ustanovama ili čak pri samom pogledu na krv nije retka pojava među ženama, posebno kod mlađih, ali može se dogoditi i kasnije u životu. Ovaj fenomen često izaziva zabrinutost, naročito kada se iznenada desi u javnosti. Stručnjaci ističu da ovo stanje nema veze sa ‘slabim stomakom’, već je reč o fiziološkom refleksu – vazovagalnoj sinkopi.
Vazovagalna sinkopa nastaje kada krvni pritisak naglo padne i srce uspori, što dovodi do privremenog smanjenja dotoka krvi i kiseonika u mozak. Rezultat toga može biti kratkotrajan gubitak svesti, koji obično traje svega nekoliko sekundi. Dr Džordan Gejns Luis navodi primer iz svog razreda, kada je jedan od najjačih učenika pao u nesvest nakon što je video krv na ekranu. Ključni faktor u ovom procesu je vagusni nerv, koji povezuje mozak sa unutrašnjim organima. Kada se telo suoči sa stresom ili snažnim emocijama, ovaj nerv može izazvati širenje krvnih sudova i pad srčane frekvencije.
Simptomi koji prethode ovakvoj nesvestici su vrtoglavica, šum u ušima, hladan znoj, osećaj slabosti, zamućen vid i teškoće u govoru. Najveća opasnost nije sama nesvestica, već rizik od pada i povreda. Iako je pogled na krv čest okidač, isti mehanizam može pokrenuti i dugotrajno stajanje, dehidracija, glad, visoke temperature ili snažan stres.
Važno je istaći da je ova reakcija tela zaštitna. Naučnici smatraju da je tokom evolucije gubitak svesti mogao poslužiti kao odbrambeni mehanizam – osoba koja izgleda kao da je već povređena ili mrtva mogla je biti pošteđena dodatnih povreda. U slučaju prave povrede, pad pritiska i usporavanje rada srca takođe mogu pomoći da se uspori krvarenje.
Dr Fred Jeger objašnjava: „Vazovagalna sinkopa je složen refleks i još uvek ne znamo tačno zašto su neki ljudi osetljiviji na nju. Genetika, hormoni i različiti okidači mogu igrati ulogu.”
Praktičan savet za žene koje prepoznaju simptome jeste da odmah sednu ili legnu čim osete vrtoglavicu ili slabost, kako bi smanjile rizik od povrede usled pada. Ako se ovakve epizode ponavljaju bez jasnog razloga ili uz druge simptome, preporučuje se odlazak lekaru radi dalje dijagnostike.
Za precizan savet i dijagnozu, obavezno se obratite svom lekaru.
