Prema najnovijem istraživanju, prekidi sedenja na svakih pola sata mogu smanjiti opasnost od ozbiljnih bolesti

Novo veliko istraživanje sprovedeno na više od 90.000 odraslih tokom deset godina otkriva zabrinjavajuću vezu između dugotrajnog sedenja i povećanog rizika od smrti izazvane rakom. Posebno su žene ugrožene, jer često provode mnogo sati sedeći tokom radnog dana i kod kuće. Naučnici su utvrdili da sedenje ili ležanje bez prekida duže od 30 minuta značajno povećava rizik, dok se opasnost dodatno uvećava sa svakim novim satom pasivnosti. Čak i aktivnosti kao što su rad za računarom ili gledanje televizije mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje žena, pogotovo onih koje obavljaju kancelarijske poslove ili druge poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje.

Stručnjaci naglašavaju da produžena fizička neaktivnost utiče na hormone, imunitet i metabolizam, što može dovesti do razvoja raznih oblika raka. Faktori poput godina, telesne mase i životnih navika mogu dodatno povećati rizik, a žene često balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, što ih navodi da zapostave fizičku aktivnost. Ipak, čak i male promene mogu doneti značajne koristi – kratka šetnja ili istezanje na svakih 30 minuta može biti od velike važnosti. “Veoma je važno da svakodnevno prekidate sedeći položaj. Preporučujem ženama da ustaju barem na svakih pola sata, makar na minut ili dva”, ističe dr Marija Petrović, specijalista javnog zdravlja.

Istraživači predlažu nekoliko jednostavnih koraka za smanjenje rizika: ustajte tokom razgovora telefonom, birajte stepenice umesto lifta ili napravite kratak krug oko radnog mesta. Redovno vežbanje i izbalansirana ishrana dodatno pomažu u očuvanju zdravlja. Pratite signale svog tela – ako primetite umor, bolove u leđima ili pad energije, to može ukazivati na previše sedenja. “Ne zanemarujte te signale. Slušajte svoje telo i pravite pauze što češće”, savetuje dr Marija Petrović. Uključivanje više kretanja i aktivnih pauza u svakodnevnu rutinu pomaže ženama da sačuvaju zdravlje i smanje rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući i rak. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Visoke temperature mogu pojačati nervozu i anksioznost, ali uz nekoliko koraka moguće je očuvati emotivnu ravnotežu

Letnje vrućine sve češće predstavljaju izazov za žene, bilo da žive u gradovima ili manjim mestima širom Srbije. Tokom najtoplijih meseci, posebno u julu i avgustu, mnoge žene osećaju porast stresa, nervoze i poteškoća sa snom. Ova promena raspoloženja najviše pogađa one koje su sklone stresu ili prolaze kroz hormonalne promene, jer visoke temperature dodatno opterećuju telo i um.

U takvim uslovima, češći su slučajevi razdražljivosti i anksioznosti, a svakodnevni konflikti mogu postati izraženiji. Naučna istraživanja naglašavaju da ekstremna vrućina utiče na oblasti mozga zadužene za donošenje odluka i kontrolu emocija. Klinički psiholog Suzan Albers ističe: “Visoke temperature predstavljaju dodatni napor za mozak, pa zato mnoge žene osećaju umor, nemir ili sklonost ka impulsivnom ponašanju”.

Jedan od glavnih razloga pogoršanja mentalnog zdravlja tokom vrelih dana jeste dehidracija. Stručnjaci preporučuju unos najmanje dva do tri litra tečnosti dnevno, jer “i blaga dehidracija može smanjiti pažnju, izazvati glavobolju i pojačati osećaj nervoze”, naglašava Suzan Albers. Redovno unošenje vode olakšava organizmu borbu protiv toplotnog stresa i pomaže u smanjenju napetosti.

Noćne temperature iznad 20 stepeni dodatno otežavaju kvalitetan san, što rezultira umorom, manjkom energije i smanjenom emocionalnom stabilnošću. “Nedostatak sna može dodatno pojačati razdražljivost i otežati suočavanje sa svakodnevnim obavezama”, navodi Suzan Albers. Preporučuje se korišćenje lagane posteljine, redovno provetravanje prostorija i izbegavanje kofeina uveče.

Za očuvanje mentalnog zdravlja tokom toplotnog talasa savetuje se rashlađivanje tela hladnim napicima ili oblozima i boravak u klimatizovanim prostorijama kada je izvodljivo. Ako primetite da vas emocije preplavljuju ili imate izraženije psihičke tegobe, korisno je potražiti podršku porodice ili stručnjaka. Simptome kao što su nesanica, hronični umor, gubitak interesovanja ili pojačana nervoza ne treba zanemarivati. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Redovno merenje krvnog pritiska pomaže ženama da na vreme spreče ozbiljna oštećenja vitalnih organa

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi neprimećeno jer ne izaziva jasne simptome, ali može ozbiljno oštetiti telo tokom godina. Prema rečima dr Nabile Laskar, kardiologa iz bolnice St Bartholomew’s u Londonu, žene svih dobi treba da budu posebno pažljive i redovno mere krvni pritisak, iako se možda osećaju potpuno zdravo. Ovo stanje, naime, postepeno narušava funkciju srca, bubrega i mozga, povećavajući rizik od moždanog udara, infarkta ili oštećenja bubrega – čak i kod osoba koje nemaju tegobe. Žene su posebno izložene riziku tokom trudnoće, menopauze, ili ako postoji porodična istorija bolesti srca. Uticaj stresa, gojaznosti i nepravilne ishrane dodatno pogoršava situaciju.

Istraživanja pokazuju da svega trećina žena redovno kontroliše krvni pritisak, zbog čega mnoge i ne znaju da imaju povišene vrednosti. Prvi znaci hipertenzije gotovo da ne postoje, ali se kasnije mogu javiti glavobolja, umor ili vrtoglavica, kada je šteta već nastala. Zato je redovna provera presudna za rano otkrivanje problema i sprečavanje komplikacija. Dr Nabila Laskar naglašava: „Visok krvni pritisak može naneti štetu telu bez upozorenja. Zato je važno da žene, čak i kada se osećaju zdravo, proveravaju svoje vrednosti najmanje jednom godišnje.“ Takođe dodaje: „Ne čekajte prve simptome. Počnite sa zdravim navikama i redovnom kontrolom na vreme.“

Za prevenciju visokog krvnog pritiska preporučuje se redovna fizička aktivnost, smanjenje soli u ishrani, održavanje zdrave telesne mase, izbegavanje pušenja i ograničavanje alkohola. Kvalitetan san i kontrola nivoa stresa takođe su važni. Ukoliko imate porodičnu istoriju hipertenzije ili druge faktore rizika, obavezno se posavetujte sa lekarom. Redovno merenje pritiska ostaje najvažniji korak za pravovremeno prepoznavanje problema i zaštitu zdravlja. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obratite se svom lekaru.