Visoke temperature mogu pojačati nervozu i anksioznost, ali uz nekoliko koraka moguće je očuvati emotivnu ravnotežu

Letnje vrućine sve češće predstavljaju izazov za žene, bilo da žive u gradovima ili manjim mestima širom Srbije. Tokom najtoplijih meseci, posebno u julu i avgustu, mnoge žene osećaju porast stresa, nervoze i poteškoća sa snom. Ova promena raspoloženja najviše pogađa one koje su sklone stresu ili prolaze kroz hormonalne promene, jer visoke temperature dodatno opterećuju telo i um.

U takvim uslovima, češći su slučajevi razdražljivosti i anksioznosti, a svakodnevni konflikti mogu postati izraženiji. Naučna istraživanja naglašavaju da ekstremna vrućina utiče na oblasti mozga zadužene za donošenje odluka i kontrolu emocija. Klinički psiholog Suzan Albers ističe: “Visoke temperature predstavljaju dodatni napor za mozak, pa zato mnoge žene osećaju umor, nemir ili sklonost ka impulsivnom ponašanju”.

Jedan od glavnih razloga pogoršanja mentalnog zdravlja tokom vrelih dana jeste dehidracija. Stručnjaci preporučuju unos najmanje dva do tri litra tečnosti dnevno, jer “i blaga dehidracija može smanjiti pažnju, izazvati glavobolju i pojačati osećaj nervoze”, naglašava Suzan Albers. Redovno unošenje vode olakšava organizmu borbu protiv toplotnog stresa i pomaže u smanjenju napetosti.

Noćne temperature iznad 20 stepeni dodatno otežavaju kvalitetan san, što rezultira umorom, manjkom energije i smanjenom emocionalnom stabilnošću. “Nedostatak sna može dodatno pojačati razdražljivost i otežati suočavanje sa svakodnevnim obavezama”, navodi Suzan Albers. Preporučuje se korišćenje lagane posteljine, redovno provetravanje prostorija i izbegavanje kofeina uveče.

Za očuvanje mentalnog zdravlja tokom toplotnog talasa savetuje se rashlađivanje tela hladnim napicima ili oblozima i boravak u klimatizovanim prostorijama kada je izvodljivo. Ako primetite da vas emocije preplavljuju ili imate izraženije psihičke tegobe, korisno je potražiti podršku porodice ili stručnjaka. Simptome kao što su nesanica, hronični umor, gubitak interesovanja ili pojačana nervoza ne treba zanemarivati. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Redovno merenje krvnog pritiska pomaže ženama da na vreme spreče ozbiljna oštećenja vitalnih organa

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi neprimećeno jer ne izaziva jasne simptome, ali može ozbiljno oštetiti telo tokom godina. Prema rečima dr Nabile Laskar, kardiologa iz bolnice St Bartholomew’s u Londonu, žene svih dobi treba da budu posebno pažljive i redovno mere krvni pritisak, iako se možda osećaju potpuno zdravo. Ovo stanje, naime, postepeno narušava funkciju srca, bubrega i mozga, povećavajući rizik od moždanog udara, infarkta ili oštećenja bubrega – čak i kod osoba koje nemaju tegobe. Žene su posebno izložene riziku tokom trudnoće, menopauze, ili ako postoji porodična istorija bolesti srca. Uticaj stresa, gojaznosti i nepravilne ishrane dodatno pogoršava situaciju.

Istraživanja pokazuju da svega trećina žena redovno kontroliše krvni pritisak, zbog čega mnoge i ne znaju da imaju povišene vrednosti. Prvi znaci hipertenzije gotovo da ne postoje, ali se kasnije mogu javiti glavobolja, umor ili vrtoglavica, kada je šteta već nastala. Zato je redovna provera presudna za rano otkrivanje problema i sprečavanje komplikacija. Dr Nabila Laskar naglašava: „Visok krvni pritisak može naneti štetu telu bez upozorenja. Zato je važno da žene, čak i kada se osećaju zdravo, proveravaju svoje vrednosti najmanje jednom godišnje.“ Takođe dodaje: „Ne čekajte prve simptome. Počnite sa zdravim navikama i redovnom kontrolom na vreme.“

Za prevenciju visokog krvnog pritiska preporučuje se redovna fizička aktivnost, smanjenje soli u ishrani, održavanje zdrave telesne mase, izbegavanje pušenja i ograničavanje alkohola. Kvalitetan san i kontrola nivoa stresa takođe su važni. Ukoliko imate porodičnu istoriju hipertenzije ili druge faktore rizika, obavezno se posavetujte sa lekarom. Redovno merenje pritiska ostaje najvažniji korak za pravovremeno prepoznavanje problema i zaštitu zdravlja. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obratite se svom lekaru.

Ishrana bogata šećerom ili masnoćama može ukazivati na početak frontotemporalne demencije – stručnjaci savetuju na šta da obratite pažnju

Promene u navikama ishrane, posebno kod žena mlađe i srednje životne dobi, mogu biti jedan od prvih pokazatelja frontotemporalne demencije (FTD), upozoravaju stručnjaci iz Društva za Alchajmerovu bolest. Sve češće se primećuje nagla potreba za slatkišima, masnom hranom ili ugljenim hidratima, što može ukazivati na ranu fazu ove neurodegenerativne bolesti. Iako se najčešće misli da je gubitak pamćenja glavni simptom demencije, zapravo su promene u ponašanju i ishrani često prvi znak da se u organizmu nešto menja.

Frontotemporalna demencija je bolest koja, za razliku od Alchajmerove, najčešće pogađa osobe mlađe od 65 godina i utiče na delove mozga odgovorne za ponašanje, emocije i impulse. Kao rezultat toga, žene mogu izgubiti kontrolu tokom obroka, uzimati više slatkiša nego inače ili zanemariti osnovna pravila za stolom. Takođe se mogu javiti i druge promene, poput preteranog konzumiranja alkohola ili cigareta.

Za razliku od drugih oblika demencije, kod frontotemporalne demencije promene u ponašanju često prethode gubitku pamćenja. Osobe mogu postati impulsivne, izgubiti interesovanje za svakodnevne aktivnosti ili zanemariti društvene norme, a promene najčešće prvo primećuju članovi porodice ili bliski prijatelji. Zbog toga je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti savet stručnjaka. Ako primetite kod sebe ili nekoga iz okruženja iznenadnu potrebu za prejedanjem ili gubitak kontrole nad određenom hranom, preporuka je da razgovarate sa lekarom. Važno je naglasiti da ovakvo ponašanje nije znak slabe volje, već može biti posledica promena u mozgu.

Neurolog dr Marija Jovanović pojašnjava: “Iznenadne promene u ishrani, posebno žudnja za slatkim ili masnim namirnicama, mogu biti jedan od prvih simptoma frontotemporalne demencije. Ako primetite ovakve promene, preporučujem da što pre potražite mišljenje stručnjaka.” Takođe, dodaje: “Nemojte zanemarivati promene u ponašanju. Veoma je važno da članovi porodice ili prijatelji ukažu na ovakve znake, jer žene često nisu svesne sopstvenih simptoma.”

Ukoliko primetite ovakve promene kod sebe ili bliske osobe, važno je razgovarati na miran i podržavajući način. Dnevnik navika u ishrani može biti od pomoći prilikom postavljanja dijagnoze, a preporučuje se i informisanje o savetovalištima i podršci dostupnoj u lokalnoj zajednici. Za tačnu dijagnozu i dalje korake, obavezno se konsultujte sa lekarom.