Redovno merenje i promene navika pomažu u prevenciji ozbiljnih posledica, posebno posle 40. godine

Povišen krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi nezapaženo, ali predstavlja veliki rizik za zdravlje srca, mozga i bubrega. Ova bolest pogađa otprilike svaku treću odraslu osobu u svetu. Iako su simptomi retki na početku, hipertenzija je glavni uzrok srčanog i moždanog udara, kao i oboljenja bubrega. Posebno su ugrožene žene svih godina, dok se rizik povećava u trudnoći, menopauzi ili sa starenjem. Upravo zato je važno redovno meriti krvni pritisak.

Mnoge žene pogrešno veruju da bi osetile povišen pritisak, ali simptomi se najčešće ne pojavljuju sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija. Zbog toga se visok pritisak često naziva „tihi ubica“. Oštećenja organa i krvnih sudova mogu napredovati godinama bez ikakvih znakova. Faktori rizika uključuju gojaznost, fizičku neaktivnost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i ishranu bogatu solju, dok porodična istorija i hronične bolesti poput oboljenja bubrega dodatno povećavaju rizik.

Merenje pritiska je jednostavno – možete ga obaviti u ordinaciji, apoteci ili kod kuće pomoću aparata. Ako ste uznemireni u ambulanti, kod kuće ili uz 24-časovni holter dobićete preciznije vrednosti. Preporučuje se i vođenje dnevnika sa zabeleženim vrednostima kako biste pratili promene tokom vremena.

Posebno je važno da svaka žena, a naročito one starije od 40 godina, proverava krvni pritisak najmanje jednom godišnje. Trudnice i žene u menopauzi treba da budu dodatno oprezne. Pravovremena provera može sprečiti ozbiljne komplikacije kao što su moždani i srčani udar ili hronična oštećenja bubrega.

Kardiolog dr Milena Jovanović ističe: “Visok krvni pritisak najčešće ne daje nikakve simptome. Zato je redovna kontrola jedini način da na vreme otkrijemo problem.”

Promene životnih navika značajno doprinose kontroli pritiska. Preporučuje se održavanje zdrave težine, fizička aktivnost (barem 150 minuta nedeljno – brza šetnja, plivanje, vožnja bicikla), smanjen unos soli, više voća i povrća, prestanak pušenja i ograničenje alkohola. Ipak, kod nekih žena promene nisu dovoljne i potrebni su lekovi – današnja terapija je efikasna i bezbedna, ali je ključno uzimati je redovno i ne prekidati samostalno. Dr Jovanović dodaje: “Čak i one žene koje brinu o svom zdravlju ponekad moraju da uzimaju lekove. To nije znak neuspeha, već odgovornosti prema sebi”.

Pored terapije, redovne posete lekaru su važne kako bi se proverili i drugi parametri – funkcija bubrega, šećer i holesterol. Tako se pravovremeno prilagođava terapija i prati tok bolesti. Podrška porodice i okoline olakšava prihvatanje zdravijih navika, a vođenje dnevnika pritiska pomaže i lekaru da proceni efikasnost terapije.

Za postavljanje tačne dijagnoze i savete obavezno se obratite svom lekaru. Pratite vrednosti svog krvnog pritiska i reagujte na vreme – to je jedan od najvažnijih koraka za očuvanje vašeg zdravlja.

Nepravilno korišćenje kontaktnih sočiva, poput spavanja ili plivanja sa njima, značajno povećava rizik od infekcija oka

Upotreba kontaktnih sočiva postala je svakodnevica za mnoge žene koje žele više komfora i slobode u odnosu na nošenje naočara. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su loše navike tokom korišćenja glavni izvor ozbiljnih problema sa očima, a ne sama sočiva. Najveći rizik leži u tome što korisnice često potcenjuju posledice određenih postupaka.

Jedna od najopasnijih grešaka je odlazak na spavanje sa stavljenim sočivima. Mnogi misle da povremeno prespavanje sa njima nije štetno, ali zapravo rožnjača tokom sna ne dobija dovoljno kiseonika, što olakšava prodor bakterija. Oftalmolog dr Ivana Petrović naglašava: “Spavanje sa sočivima, osim ako nisu posebno predviđena za to, može višestruko povećati rizik od infekcije rožnjače. Takve infekcije su retke, ali mogu dovesti do trajnog gubitka vida.”

Još jedna česta greška je korišćenje sočiva u vodi – prilikom plivanja, tuširanja ili boravka u bazenu. Voda iz česme, bazena ili jezera nije sterilna, te mikroorganizmi mogu ostati na sočivima i izazvati infekcije, uključujući i retku, ali izuzetno opasnu amebnu infekciju (Acanthamoeba) koja teško oštećuje vid i zahteva dugu terapiju. Stručnjaci preporučuju da se sočiva skidaju pre ulaska u vodu ili, u slučaju jednokratnih, odmah bace nakon izlaska. Upotreba zaštitnih naočara za plivanje dodatno smanjuje rizik.

Nepravilna higijena je još jedna česta greška. Ispranje sočiva običnom vodom ili fiziološkim rastvorom koji nije namenjen dezinfekciji ne štiti od bakterija. Dr Petrović savetuje: “Ispiranje sočiva vodom iz česme ili flaširanom vodom povećava rizik od infekcije. Koristite isključivo preporučene rastvore za čišćenje.” Osim toga, važno je pridržavati se preporučenog roka upotrebe za jedno-, dvonedeljna ili mesečna sočiva, jer duže korišćenje dovodi do taloženja naslaga i rizika od iritacija i infekcija.

Kutijica za sočiva takođe zahteva pažljivu negu. Rastvor u njoj treba menjati svaki put, a samu kutijicu prati i sušiti na vazduhu. Zamena kutijice na svaka tri meseca ili ranije ako je oštećena, smanjuje mogućnost širenja bakterija.

U određenim situacijama, kontaktna sočiva treba izbegavati – kada imate crveno, bolno ili upaljeno oko, tokom virusne ili bakterijske infekcije spojnice, kao i kada se pojavi sekret iz oka ili naglo zamućenje vida. U tim slučajevima obavezno se javite oftalmologu.

Najzad, redovno pranje ruku, poštovanje preporuka za upotrebu i zamenu sočiva, najbolji su način da sačuvate zdravlje svojih očiju. Za svaku nedoumicu, konsultujte se sa stručnjakom.

Skoro 50% žena iskusi umerene do jake valunge u prvoj godini menopauze – otkrivamo savete i terapije

U prvoj godini menopauze, čak polovina žena suočava se sa umerenim do jakim valunzima, ali postoje načini da se simptomi ublaže. Na Women’s Health Lab skupu u Njujorku, glumica i promotorka ženskog zdravlja Garcelle Beauvais razgovarala je sa medicinskom sestrom Barbarom Dehn o tome koliko valunzi mogu uticati na kvalitet života. Ove iznenadne epizode toplote, praćene znojenjem i ubrzanim pulsom, mogu izazvati probleme sa spavanjem i svakodnevnim funkcionisanjem. Mnoge žene ne prepoznaju odmah o čemu se radi, jer se valunzi mogu javljati više puta dnevno i trajati mesecima ili godinama. Garcelle je svoje iskustvo opisala rečima: „Prvi valung sam doživela iznenada dok sam bila na probi garderobe. Nisam znala šta se dešava, pitala sam se da li imam ‘privatno leto’.”

Valunzi nastaju zbog hormonskih promena, naročito pada estrogena u menopauzi. Glavni simptomi su nagla toplota u licu i grudima, crvenilo, znojenje, ubrzan rad srca, ali i noćno znojenje i nesanica. Svaka žena može imati različit intenzitet simptoma. Medicinska sestra Barb ističe: „Važno je da žene znaju da nisu same. Skoro polovina žena ima umerene do jake valunge u prvoj godini menopauze.” Otvoren razgovor sa lekarom je ključan za izradu individualnog plana lečenja.

Danas postoji nekoliko rešenja za olakšavanje valunga. Nedavno je FDA odobrila novi lek pod imenom elinzanetant, namenjen ženama kojima hormonska terapija nije opcija. Razgovor sa lekarom je obavezan pre početka terapije – on procenjuje zdravstveno stanje, moguće rizike i preporučuje odgovarajući tretman. Posebna pažnja potrebna je kod žena koje planiraju trudnoću, imaju probleme sa jetrom ili istoriju epilepsije. Nurse Barb savetuje: „Pre nego što započnete terapiju, obavezno obavestite svog lekara o svim drugim zdravstvenim problemima.”

Pored medicinskih opcija, korisno je usvojiti svakodnevne navike poput nošenja lagane odeće i izbegavanja začinjene hrane i alkohola. Redovno vežbanje i dobar san pomažu u smanjenju intenziteta valunga. Pridržavanje saveta lekara i podrška okoline su od velikog značaja tokom ovog prirodnog životnog perioda. Menopauza jeste normalan proces, ali simptomi mogu biti izazovni – zato je iskren razgovor sa stručnjacima i porodicom važan za lakšu tranziciju. Za tačnu dijagnozu i preporuku terapije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.