Sve više žena oseća simptome zaboravnosti i zamagljenosti zbog stresa – evo kako da ih ublažite

U poslednje vreme, mnoge žene koje usklađuju poslovne, porodične i lične obaveze primećuju pojavu zaboravnosti, problema sa koncentracijom i mentalnog umora. Ova stanja, poznata kao moždana magla, nisu zvanična dijagnoza, ali znatno utiču na kvalitet života. Najčešće pogađa žene uzrasta između 25 i 55 godina, a stručnjaci navode da su glavni uzroci hroničan stres, nedovoljno sna i konstantno izlaganje informacijama.

Simptomi moždane magle se razvijaju postepeno – najpre se javlja zaboravnost, otežana koncentracija i osećaj sporih ili rasutih misli. Mnoge žene češće zaboravljaju gde su ostavile ključeve ili ne mogu da se sete zašto su ušle u neku sobu. Ovakvi simptomi često izazivaju dodatnu nervozu i osećaj krivice, ali je važno znati da to nije posledica manjka truda ili motivacije.

Neurolog dr Ivana Petrović ističe: “Moždana magla je odgovor organizma na preopterećenje. Kada nemamo dovoljno sna, izložene smo stalnom stresu i ne odvajamo vreme za odmor, mozak pokušava da sačuva energiju i tada dolazi do pada koncentracije i pamćenja.”

Uzroci su najčešće savremen način života: dugotrajno korišćenje mobilnih telefona i računara, multitasking i manjak kretanja. Sve to doprinosi mentalnom zamoru i smanjuje sposobnost jasnog razmišljanja i pamćenja.

Kako bi se simptomi ublažili, preporučuje se:
– Obezbedite kvalitetan san od najmanje sedam sati svake noći
– Smanjite vreme pred ekranima, posebno u večernjim satima
– Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost, makar laganu šetnju
– Pronađite vreme za opuštanje bez ometanja
– Obratite pažnju na ishranu bogatu voćem, povrćem i zdravim mastima

Dr Petrović savetuje: “Najvažnije je prepoznati kada vam je potreban predah i dozvoliti sebi trenutke odmora. Na taj način čuvate i mentalno zdravlje i ukupnu vitalnost.”

Ako simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili se pogoršavaju, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Pritisak i toplota mogu pogoršati venske probleme – konsultacija sa lekarom pre tretmana je obavezna

Proširene vene i izraženi kapilari često pogađaju žene, naročito u srednjim i starijim godinama, i zahtevaju poseban oprez pri izboru estetskih i relaksacionih tretmana. Masaže i anticelulit procedure često se koriste za ublažavanje osećaja težine ili otoka u nogama, ali stručnjaci upozoravaju da kod žena sa venskom insuficijencijom mogu doneti više štete nego koristi. Najčešći uzrok proširenih vena leži u slabosti venskog zida, što može biti nasledno, ali i posledica trudnoće, dugotrajnog sedenja ili stajanja. Kada su krvni sudovi već oslabljeni, dodatni pritisak tokom masaže može pogoršati stanje, proširiti vene i povećati rizik od komplikacija, uključujući i pojavu tromba (krvnog ugruška).

Dr Milica Petrović, specijalista vaskularne hirurgije, ističe: „Kod žena sa proširenim venama ili izraženim kapilarima, intenzivne masaže ili tretmani toplim voskom mogu pogoršati postojeće promene i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.“

Važno je napomenuti da proširene vene nisu uvek vidljive na površini kože jer se deo venskog sistema nalazi duboko u tkivu i može se otkriti samo ultrazvukom. Zato se ne preporučuje oslanjanje isključivo na spoljašnji izgled nogu prilikom odabira tretmana, jer to može dovesti do nenamernog oštećenja nevidljivih vena.

Mnoge žene osete trenutno olakšanje nakon masaže, ali ovaj efekat je kratkotrajan i ne rešava glavni problem. Simptomi se mogu brzo vratiti, a stanje se može pogoršati ako su tretmani izvođeni previše snažno ili nepravilno. Tretmani sa visokim temperaturama, poput depilacije toplim voskom ili termalnih procedura, dodatno opterećuju vene i mogu izazvati pojavu novih kapilara i pogoršati estetski izgled kože.

Dr Petrović savetuje: „Pre bilo kakvog estetskog tretmana, preporučujem da žene sa proširenim venama ili kapilarima obave ultrazvučni pregled i konsultuju se sa lekarom. Tako će izbeći potencijalne komplikacije i sačuvati zdravlje svojih nogu.“

Umesto rizičnih masaža i toplih tretmana, kao sigurnije rešenje preporučuju se moderne medicinske metode, poput laserskog uklanjanja vena, koje obezbeđuju trajno poboljšanje sa minimalnim rizikom i dobrim estetskim rezultatima. Takođe, prevencija igra veliku ulogu – redovno kretanje, izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja, kao i nošenje kompresivnih čarapa, mogu pomoći u sprečavanju pogoršanja.

Za tačnu dijagnozu i izbor najbezbednijeg tretmana, obavezno se posavetujte sa lekarom specijalistom kako biste zaštitili svoje vene i izabrali rešenje koje odgovara vašim potrebama.

Sve više žena u Srbiji uključuje psihoterapiju u brigu o sebi zbog stresa, odnosa i emotivne iscrpljenosti

U poslednje vreme, sve veći broj žena u Srbiji odlučuje se da potraži pomoć psihoterapeuta, prevazilazeći ranije predrasude o mentalnom zdravlju. Žene različitih generacija, najčešće između 25 i 55 godina, ali i starije, sve češće se obraćaju stručnjacima kako bi se lakše nosile sa stresom, emotivnom iscrpljenošću i izazovima u porodičnim ili partnerskim odnosima. Ova promena u razmišljanju dolazi u periodu kada su svakodnevni zahtevi na poslu, porodične brige i finansijski izazovi postali izuzetno prisutni i utiču na psihičko blagostanje.

Psihoterapija podrazumeva razgovor sa licenciranim terapeutom, a ženama pomaže u boljem razumevanju sopstvenih osećanja, mirnijoj reakciji u konfliktima i prepoznavanju obrazaca ponašanja koji mogu biti opterećujući. Psihoterapeut dr Ana Jovanović naglašava: “Rad na sebi nije znak slabosti, već hrabrosti i želje za kvalitetnijim životom. Kada žena prepozna svoje potrebe i nauči da ih jasno izrazi, to menja i dinamiku u porodici i među prijateljima.”

Mnoge korisnice psihoterapije izveštavaju o većoj emocionalnoj stabilnosti, smanjenju anksioznosti i lakšem postavljanju granica. Umesto da potiskuju osećanja, uče da ih prepoznaju i izraze na zdrav način, što doprinosi harmoničnijoj atmosferi u kući. Stručnjaci ističu da rad na sebi često vodi ka boljim odnosima sa partnerima i decom, manje nepotrebnih sukoba i jačem uzajamnom poverenju.

Važno je istaći da odlazak kod terapeuta nije namenjen samo onima koji prolaze kroz velike životne krize. Terapija može biti dragocena i u svakodnevnim izazovima kao što su balansiranje poslovnih i porodičnih obaveza, prevazilaženje ličnih nesigurnosti ili jačanje samopouzdanja. Dr Jovanović dodaje: “Kada ulažemo u svoje mentalno zdravlje, time činimo dobro i sebi i onima koji nas okružuju.”

Žene koje prvi put razmišljaju o psihoterapiji trebalo bi da se obrate licenciranom psihoterapeutu ili psihologu. U zavisnosti od potreba, terapija može biti individualna, partnerska ili porodična, a prvi korak je informativni razgovor tokom kog se dogovara dalji plan i ciljevi rada.

U savremenom životu, gde su stres i emotivni umor česta pojava, mentalno zdravlje postaje isto toliko značajno kao i redovni medicinski pregledi. Za sve dileme ili simptome koji utiču na svakodnevni život, najbolje je potražiti savet stručnjaka radi precizne dijagnoze i podrške.