Promene na vlasištu često ostaju neprimećene, a rano otkrivanje raka kože može spasiti život

Koža glave je deo tela koji često zanemarujemo, a promene na vlasištu mogu ostati skrivene zbog kose. Ipak, rani znaci raka kože na glavi mogu napraviti veliku razliku u lečenju, pa je važno da svaka žena obrati pažnju na moguće simptome. Rak kože može se javiti na mestima gde je kosa ređa ili razdeljak vidljiviji, a svi uzrasti su u riziku. Frizeri često prvi primete neobične promene dok šišaju ili feniraju kosu. Pravovremeno otkrivanje je ključno, posebno jer je rak kože jedno od najčešćih malignih oboljenja.

Na šta obratiti pažnju? Simptomi uključuju ranice na temenu koje ne zarastaju, zadebljale ili perutave promene, mladeže koji menjaju oblik, boju ili veličinu, kao i čvoriće sklone krvarenju ili bolu. Dermatološkinja dr Norin Mohsin naglašava: „Kosa pruža samo delimičnu zaštitu od UV zračenja, a rak kože može nastati zbog niza faktora, uključujući dugotrajno izlaganje suncu i genetske predispozicije.”

Posebno su u riziku žene svetlije puti, ali i one koje često borave napolju bez zaštite za glavu. Međutim, ni tamniji ten ni gusta kosa ne garantuju potpunu zaštitu, jer UV zraci dopiru do kože. „Najčešće ovo viđamo kod ljudi koji decenijama provode vreme napolju bez šešira ili adekvatne zaštite”, dodaje dr Mohsin.

Na skalpu su najčešća tri tipa raka kože:

1. Bazocelularni karcinom – javlja se kao ravne ili blago uzdignute kvržice, često ružičaste ili crvene boje, sa krustama koje ne prolaze.
2. Skvamocelularni karcinom – izraženiji, često bolan, sklon krvarenju, sa zadebljalim ili hrapavim lezijama.
3. Melanom – najopasniji oblik, pojavljuje se kao novi ili izmenjeni mladež, tamne boje i asimetričnih ivica, ili ranica koja ne prolazi. Kod žena je melanom češći na donjim ekstremitetima, ali može biti i na temenu.

Zato se savetuje da prilikom svakog pranja ili češljanja kose obratite pažnju na sve nove ili sumnjive promene. Ako primetite ranicu koja ne zarasta, kvržicu, mladež koji menja oblik ili boju, ili mrlju koja svrbi ili krvari, posetite dermatologa što pre. Pravilo ABCDE može pomoći pri samopregledu: A – asimetrija, B – nepravilne ivice, C – promena boje, D – prečnik veći od 6 mm, E – evolucija ili promena izgleda.

„Kod svake sumnjive promene na skalpu, savetujem pregled kod dermatologa, jer rana dijagnoza može spasiti život”, ističe dr Mohsin.

Najbolja zaštita je prevencija – nosite šešire ili marame na suncu, koristite proizvode sa zaštitnim faktorom za kožu glave i redovno pregledajte vlasište. Za svaki savet ili tačnu dijagnozu obavezno se obratite lekaru.

Nutricionista otkriva kako pravilna upotreba kozje surutke može doprineti zdravlju jetre i oporavku mišića kod žena

Surutka dobijena iz kozjeg mleka sve više dobija na popularnosti među ženama kao prirodan izvor proteina i aminokiselina, koji pozitivno utiču na zdravlje jetre i celokupno funkcionisanje organizma. Nutricionista prof. dr Momčilo Matić ističe kako redovno konzumiranje surutke može doneti vidljive rezultate već nakon desetak dana. Proteini iz surutke sadrže esencijalne aminokiseline koje su važne za obnovu i izgradnju tkiva, a ujedno su i snažan antioksidans koji podržava detoksikaciju tela.

„Surutka je nusproizvod mleka, bogata proteinima, a ne sadrži laktozu ni šećer. To je važno za osobe koje su osetljive na mlečne šećere ili imaju problema sa varenjem klasičnih mlečnih proizvoda“, naglašava dr Matić.

Žene koje su pod stresom, često uzimaju lekove ili žele da ojačaju mišićnu masu, mogu imati koristi od uvođenja surutke u svakodnevnu ishranu. Međutim, važno je birati isključivo kozju surutku, jer ona donosi najviše benefita. Preporučuje se postepeno prilagođavanje količine i pažljivo praćenje reakcije organizma.

“Najbolja je kozja surutka, ali treba voditi računa ko je koristi. Sportisti je piju zbog mišićne mase, ali kod osoba sa oštećenim bubrezima, dece i trudnica savetujem oprez i konsultaciju sa stručnjakom”, ističe dr Matić. Dodaje i da osobe sa povišenim vrednostima uree, kreatinina ili mokraćne kiseline moraju biti posebno pažljive zbog opterećenja bubrega pri obradi proteina.

Surutka je odličan izbor i za brži oporavak organizma nakon fizičkog napora ili stanja kao što je mamurluk, zahvaljujući lakoj i brzoj apsorpciji proteina. “Njena prednost je što se brzo razgrađuje i ne opterećuje sistem za varenje. Može pomoći i u regeneraciji jetre”, objašnjava profesor.

Ženama koje žele da uvedu surutku u svakodnevnu rutinu savetuje se da počnu sa manjim količinama i prate kako se osećaju. Preporučena dnevna količina je od 0,5 do 1 litar, ali najčešće su dovoljne i manje doze, u zavisnosti od ostatka unosa proteina iz hrane.

Veoma je važno da se trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim bolestima pre upotrebe surutke konsultuju sa lekarom ili nutricionistom. Takođe, kod dece i starijih osoba preporučuje se poseban oprez i stručni nadzor kada se uvodi nova visokoproteinska namirnica.

Za tačnu dijagnozu i individualizovane preporuke, neophodno je obratiti se stručnjaku.

Umor, blaga nelagodnost i gubitak apetita mogu biti prvi znaci gastritisa i često ostaju neprepoznati

Gastritis, odnosno upala sluznice želuca, čest je zdravstveni problem kod žena svih uzrasta, ali se zbog nespecifičnih simptoma često ne prepoznaje na vreme. Iako su najpre očekivani bol i gorušica, kod mnogih žena prisutni su suptilniji znaci poput blage nelagodnosti, umora ili smanjenog apetita, što može usporiti dijagnostikovanje i početak lečenja. Prema podacima, više od polovine odraslih ljudi tokom života razvije neki oblik gastritisa, a žene su posebno osetljive zbog hormonalnih promena i stresa.

Najčešći uzročnik gastritisa je bakterija Helicobacter pylori, koja može izazvati hroničnu upalu želuca. Osim toga, upala može nastati usled korišćenja određenih lekova, intenzivnog stresa, autoimunih bolesti ili kontakta sa jakim hemikalijama. Dr Ana Kalaba ističe: “Kod žena koje su pod stresom ili koriste određene lekove, simptomi gastritisa često izostaju ili su vrlo blagi, što otežava rano prepoznavanje bolesti.”

Tipični, ali često neprepoznati simptomi uključuju blagu i stalnu nelagodnost u gornjem delu stomaka, osećaj sitosti i težine nakon male količine hrane, povremenu mučninu bez očiglednog razloga, neobjašnjivo smanjenje apetita i izražen umor, posebno kod hroničnih oblika gastritisa. Kod akutnog gastritisa izazvanog stresom, osnovni simptomi mogu biti prikriveni, pa se bolest često otkriva tek kada nastupe komplikacije poput malih ulkusa ili krvarenja.

Znakovi poput tamne stolice ili povraćanja krvi zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Dr Kalaba upozorava: “Ako primetite crnu stolicu ili jak umor uz gubitak apetita, obavezno se obratite lekaru jer to mogu biti znaci unutrašnjeg krvarenja.”

Gastritis se javlja u više oblika: erozivni je često posledica dugotrajne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, dok virusni i gljivični tipovi najviše ugrožavaju ljude sa slabijim imunitetom. Autoimuni gastritis može dovesti do nedostatka vitamina B12 i anemije, a ređi slučajevi poput Menetrierovog sindroma izazivaju zadebljanje sluznice i gubitak proteina. Dešava se i da simptomi nisu vezani za digestivni sistem, pa se javljaju kožni osipi ili proliv.

Ženama koje primete ove tegobe savetuje se da vode dnevnik ishrane i simptoma, izbegavaju samostalno uzimanje lekova protiv bolova i redovno posećuju lekara. Pravilna ishrana, upravljanje stresom i izbegavanje rizičnih faktora ključni su za prevenciju gastritisa. Za preciznu dijagnozu i savet neophodno je konsultovati lekara.