Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a pravilno čuvanje i pažnja na izvor vode mogu sprečiti rizik od trovanja tokom leta.
Letnje vrućine donose brojne izazove kada je u pitanju ishrana, naročito za žene koje se brinu o zdravlju porodice. Topli dani pogoduju brzom razvoju bakterija u lako kvarljivim namirnicama, pa je opasnost od trovanja hranom znatno veća, posebno na okupljanjima, piknicima ili putovanjima. Najčešći uzroci letnjeg trovanja su meso, piletina, jaja, majonez, mlečni proizvodi, kremasti kolači, riba i morski plodovi. Hrana koja stoji van frižidera duže od dva sata, a na temperaturama iznad 32 stepena Celzijusa i kraće od jednog sata, može postati rizična. Bakterije poput salmonele, Ešerihije koli i stafilokoka u tim uslovima se veoma brzo razmnožavaju, pa čak i ako hrana izgleda i miriše normalno, može već biti kontaminirana.
Simptomi trovanja hranom obično nastupaju nekoliko sati nakon jela. Najčešće su to bol u stomaku, mučnina, povraćanje, proliv i povišena temperatura. Dehidratacija je posebno opasna za decu, trudnice i starije osobe, pa je u tim slučajevima neophodno hitno se obratiti lekaru. „Ako primetite intenzivno povraćanje, krv u stolici ili znake jake dehidratacije, ne odlažite odlazak lekaru“, savetuje dr Ana Petrović, specijalista opšte medicine.
Na putovanjima, posebnu pažnju obratite na led i vodu. Led napravljen od neispravne vode može sadržati bakterije, viruse ili parazite, što lako dovodi do stomačnih problema. Preporučuje se da uvek birate flaširanu vodu i izbegavate led nepoznatog porekla kako biste umanjili rizik od infekcija tokom odmora.
Alkohol u kombinaciji sa visokim temperaturama dodatno povećava gubitak tečnosti, što može izazvati vrtoglavicu, pad pritiska, pa čak i toplotni udar. Ovo je važno imati na umu, naročito ako koristite lekove za pritisak ili diuretike. Leti se često koristi i više hemijskih sredstava za čišćenje i zaštitu od insekata, ali mešanje proizvoda sa varikinom, kiselinama ili amonijakom nikako nije bezbedno i može dovesti do ozbiljnih problema sa disanjem. „Uvek pročitajte uputstvo i koristite hemijska sredstva isključivo na otvorenom ili u dobro provetrenim prostorijama“, naglašava dr Ljiljana Jovanović, toksikolog.
Za bezbedno leto, držite se pravila: kvarljive namirnice ne ostavljajte van frižidera duže od dva sata, a na temperaturama iznad 32 stepena – najviše jedan sat. Hranu čuvajte u frižideru ili rashladnoj torbi, a na roštiljima i piknicima ne ostavljajte jela na suncu. Birajte flaširanu vodu i poznate izvore leda. Prilikom korišćenja hemikalija zaštitite ruke i disajne puteve, a prostor provetrite. Pažnja na detalje može vas sačuvati od ozbiljnih zdravstvenih problema. Za svaku sumnju, dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.
