Visoke temperature i zagađenje mogu pogoršati simptome astme i HOBP; otkrivamo kako da sačuvate zdravlje disajnih puteva tokom leta.
Letnje temperature predstavljaju poseban izazov za žene koje se bore sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). U periodima velikih vrućina i povećane vlažnosti, simptomi ovih bolesti mogu se značajno pogoršati. Toplota i vlaga otežavaju disanje, opterećuju disajne puteve i povećavaju rizik od napada gušenja i osećaja nedostatka vazduha, naročito kod osoba sa već postojećim respiratornim tegobama.
Tokom letnjih dana pluća rade intenzivnije kako bi rashladila organizam, a ubrzano disanje može dovesti do umora. Suv vazduh isušuje sluzokožu nosa i grla, dok vlažan vazduh otežava unos kiseonika, što dodatno opterećuje telo. Uz to, vrućine često donose povišen nivo prizemnog ozona i smoga, koji nastaju usled hemijskih reakcija izazvanih visokim temperaturama i sunčevim zračenjem. Ovi zagađivači mogu izazvati grebanje u grlu, kašalj, stezanje u grudima i smanjenje plućne funkcije. Posebno su rizične situacije kada se ulazi iz toplog spoljnog prostora u snažno rashlađene prostorije, jer nagla promena temperature može izazvati šok za disajne puteve i napad kašlja.
Znakovi da su simptomi pogoršani mogu uključivati gušenje, umor, stezanje u grudima, nadražajni kašalj, ali i vrtoglavicu ili malaksalost. Žene koje koriste terapiju za astmu ili HOBP treba redovno da proveravaju zalihe lekova i strogo prate preporuke lekara.
Specijalista pulmologije dr Milena Janković ističe: “Tokom letnjih vrućina, savetujem ženama sa astmom i HOBP-om da što više borave u rashlađenim prostorijama. Izbegavajte napor napolju od 10 do 17 časova. Hidracija je ključna, jer pomaže sluzokoži da ostane zaštićena. Uvek nosite terapiju sa sobom i pratite kako se osećate.” Takođe, ona naglašava: “Ako osetite nagle promene u disanju, odmah se obratite lekaru. Ne pokušavajte da sami rešavate komplikacije. Posebno obratite pažnju na upozorenja o kvalitetu vazduha. Ako je nivo polena ili zagađenja visok, razmislite o ostanku kod kuće ili nošenju zaštitne maske na otvorenom.”
Praktične mere koje pomažu tokom leta uključuju planiranje aktivnosti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, kada su temperature niže. Važno je redovno piti vodu radi sprečavanja dehidratacije, a klima uređaj treba podešavati tako da razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne prelazi 6 do 8 stepeni. Pre izlaska iz kuće proverite prognozu i nivo zagađenja vazduha. Ukoliko primetite pogoršanje simptoma, odmah potražite savet lekara. Prava dijagnoza i stručan savet su najvažniji za očuvanje zdravlja disajnih organa tokom letnjih meseci.
