Prevencija raka grlića materice uspešnija je uz vakcinaciju, skrining i informisanje majki i devojčica

U Srbiji skoro dve žene svakog dana izgube život zbog raka grlića materice, iako je ova bolest u velikoj meri preventabilna. Kako bi se unapredila borba protiv ove opasne bolesti, na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održan je seminar, gde su lekari i farmaceuti proširili svoja znanja o prevenciji i ranom otkrivanju infekcije humanim papiloma virusom (HPV). Najčešće su pogođene žene između 25. i 65. godine, a onkogeni tipovi HPV 16 i 18 izazivaju čak 70% slučajeva raka grlića materice. Statistika pokazuje da se svake godine u Srbiji registruje oko 1.500 novih slučajeva i da više od 700 žena izgubi život od ove bolesti. Iako je većina ljudi tokom života izložena HPV, rizik se može značajno smanjiti kroz redovnu vakcinaciju i skrining.

Stručnjaci ističu da je edukacija zdravstvenih radnika ključna za primenu savremenih smernica u prevenciji HPV infekcije i raka grlića materice. Seminar je bio usmeren na praktičnu upotrebu novih metoda skrininga, kao što su PAPA test na tečnoj podlozi i HPV DNA testiranje, ali i na važnost imunizacije u okviru nacionalnog programa koji je u Srbiji pokrenut 2022. godine. Posebno je naglašena važnost pravovremene interpretacije rezultata i povezivanja najnovijih naučnih saznanja sa svakodnevnom praksom. Prof. dr Dušanka Krajnović sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izjavila je: „Edukacija lekara i farmaceuta ključna je za uspešnu primenu savremenih smernica u prevenciji HPV infekcije i raka grlića materice. Kroz ovaj seminar poseban fokus stavljen je na praktičnu primenu savremenih metoda skrininga, uključujući PAPA test na tečnoj podlozi i HPV DNA testiranje, kao i na značaj imunizacije u okviru nacionalnog programa koji je u Srbiji započet 2022. godine, uz jasno objašnjenje njihovih indikacija, prednosti i pravilne interpretacije rezultata. Cilj je da se najnovija naučna saznanja povežu sa svakodnevnom kliničkom praksom i da se zdravstveni radnici osnaže da kroz svoj rad sa pacijentima unaprede prevenciju i rano otkrivanje bolesti.”

Istraživanja među roditeljima dece sedmog razreda, koji su primarna grupa za HPV vakcinu, pokazuju da je glavni razlog slabog odziva na vakcinaciju nedostatak informacija. Prof. dr Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju ističe: „Nedovoljna svest o riziku od kontakta sa virusom i mogućim ozbiljnim posledicama infekcije značajno smanjuje spremnost da se razmotri pravovremena prevencija. Istraživanje je takođe pokazalo da su majke devojčica bolje informisane u odnosu na majke dečaka, dok je najniži nivo znanja i svesti zabeležen kod očeva dečaka, što ukazuje na potrebu za dodatnom edukacijom upravo u toj grupi. Ohrabrujuće je da roditelji, uprkos određenim predrasudama, i dalje imaju najveće poverenje u pedijatre, dok majke često traže dodatno mišljenje od ginekologa. Važno je naglasiti da problem nije u negativnom stavu prema vakcinaciji, već u nedovoljnom razumevanju od čega vakcina štiti i koliki je stvarni rizik od infekcije.”

Prema podacima Udruženja za borbu protiv raka materice i jajnika „Progovori“, u Srbiji je za poslednje četiri godine potpuno vakcinisano nešto više od 50.000 dečaka i devojčica, što nije dovoljno za ispunjavanje ciljeva Svetske zdravstvene organizacije za eliminaciju raka grlića materice. Stručnjaci smatraju da bi izjednačavanje HPV vakcine sa ostalim obaveznim vakcinama omogućilo veći obuhvat dece i bolju zaštitu.

Preporuka za žene i roditelje devojčica je da redovno idu na ginekološke preglede i PAPA testove, kao i da se informišu o HPV vakcinaciji kod pedijatra ili ginekologa. Prevencija i edukacija ostaju najefikasnija zaštita protiv ove bolesti. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Jednostavna tehnika od 30 sekundi može pomoći ženama da savladaju impulsivne reakcije i poboljšaju kontrolu nad ishranom

Emocionalni stres i prejedanje predstavljaju čest izazov za mnoge žene, naročito nakon napornih dana ili stresnih situacija kod kuće i na poslu. Fluktuacije raspoloženja, kao i hormonske promene, često povećavaju želju za kaloričnom hranom, što potvrđuju i brojna psihološka istraživanja. Psiholog dr Suzi Reding ističe da hormon kortizol, koji se luči prilikom stresa, podstiče potrebu za hranom koja donosi trenutno zadovoljstvo, poput slatkiša i brze hrane.

Kako bi žene lakše upravljale svojim emocijama i ishranom, stručnjaci predlažu upotrebu tehnike poznate kao pravilo 10-10-10. Ova metoda se sastoji u tome da, pre nego što reagujete impulsivno pod uticajem stresa – bilo da želite da pojedete nešto nezdravo ili donesete brzu odluku – zastanete i postavite sebi tri pitanja: Kako ću se osećati zbog ove odluke za 10 minuta? Kakav će biti moj osećaj za 10 meseci? I kako ću gledati na ovu odluku za 10 godina?

Primena ove tehnike prekida tzv. „otmicu amigdale“, odnosno situaciju u kojoj emocije preuzimaju kontrolu nad racionalnim delom mozga. Kada razmišljate o dugoročnim posledicama, aktivira se deo mozga odgovoran za samodisciplinu i planiranje – prefrontalni korteks. Dr Reding naglašava: “Kada osvestimo širu sliku, veća je verovatnoća da ćemo doneti odluke koje su u skladu sa našim zdravljem i vrednostima.”

Studije pokazuju da ljudi koji redovno koriste pravilo 10-10-10 imaju čak 40% manju šansu da će podleći impulsivnom prejedanju izazvanom stresom. Uz to, ova praksa doprinosi stabilnijem krvnom pritisku i olakšava održavanje telesne mase – što je posebno značajno za žene koje brinu o svom zdravlju.

Ova tehnika nije ograničena samo na ishranu. Može se primeniti u mnogim životnim situacijama – od rešavanja konflikata na poslu, donošenja važnih odluka, do balansiranja porodičnih obaveza. Dovoljno je svega tridesetak sekundi, a benefiti za mentalno i fizičko zdravlje su dugoročni.

Ukoliko primetite da vas stres podstiče na impulsivne odluke, pokušajte sa pravilom 10-10-10. Razgovarajte sa najbližima o takvim strategijama, jer podrška okoline može biti ključna za uspešnu promenu navika. Za individualne savete ili ako se suočavate sa ozbiljnijim problemima prejedanja, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili psihologom.

Niacin pokazuje potencijal u jačanju imuniteta kod glioblastoma, ali lekari naglašavaju važnost stručnog nadzora

Glioblastom je najagresivniji tumor mozga kod odraslih osoba i često pogađa ljude srednjih godina i starije, sa brzim napredovanjem bolesti i čestim povratkom nakon standardnih terapija. U potrazi za novim rešenjima, naučnici sa Univerziteta u Kalgariju započeli su kliničko ispitivanje vitamina B3 (niacin) kao dodatka postojećim terapijama kod pacijenata sa glioblastomom.

Priča Edvarda Valdnera, koji je u svojoj 55. godini prvi put primetio neobjašnjiv umor i promenjen hod, pokazuje koliko simptomi mogu biti suptilni sve dok glioblastom ne bude dijagnostikovan. Standardne metode lečenja uključuju operaciju, zračenje i hemoterapiju, ali bolest često i dalje napreduje ili se vraća.

Zbog toga se istraživači okreću inovativnim pristupima, a jedan od njih je korišćenje niacina za stimulaciju imunog sistema. Kod glioblastoma, tumor može “uspavati” ćelije imunog sistema, otežavajući organizmu da prepozna i uništi maligne ćelije. Naučnici smatraju da vitamin B3 može ponovo aktivirati te imune ćelije, povećavajući njihovu sposobnost borbe protiv tumora.

Prvi rezultati studija na životinjama su ohrabrujući, dok su u ranim fazama istraživanja na ljudima, kod 82 odsto pacijenata, simptomi bolesti ostali stabilni tokom šest meseci. Ovaj podatak daje novu nadu, posebno s obzirom na poznatu otpornost glioblastoma na terapije. Edvard Valdner koji učestvuje u studiji kaže: „Samo saznanje da pokušavamo daje mi snagu.“

Neuroonkolog dr Ivana Petrović objašnjava: „Glioblastom aktivno potiskuje imuni odgovor, a niacin može pomoći da se on obnovi i podrži prirodna odbrana organizma.“

Važno je napomenuti da visoke doze vitamina B3 mogu izazvati nuspojave kao što su crvenilo kože, problemi sa jetrom ili varenjem. Zato niacin nikada ne treba koristiti bez preporuke i nadzora lekara, niti kao zamenu za standardnu terapiju. Najbezbedniji način za unos vitamina B3 je putem uravnotežene ishrane bogate integralnim žitaricama, mahunarkama, mesom i orašastim plodovima.

Žene koje brinu o svom zdravlju ili zdravlju bližnjih treba da obrate pažnju na simptome poput umora, slabosti, promena u hodu ili trnjenja i da se na vreme obrate lekaru. Rana dijagnoza i uključivanje u klinička ispitivanja mogu doneti nove mogućnosti za lečenje.

Za preciznu dijagnozu i savete, obavezno se konsultujte sa lekarom.