Naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji razvili su gumu sa FRIL proteinom iz lablab pasulja koja smanjuje štetne mikroorganizme u ustima

Rastući broj slučajeva karcinoma glave i vrata kod žena naveo je istraživače da se fokusiraju na nova rešenja za podršku u lečenju. Najnovija inovacija dolazi od tima naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji, koji su osmislili posebnu žvakaću gumu sa potencijalom za smanjenje količine štetnih mikroba kod osoba obolelih od ovih vrsta raka. Ova žvakaća guma sadrži protein FRIL, koji prirodno postoji u mahunarkama poznatim kao lablab pasulj, a njen cilj je da smanji prisutnost određenih mikroorganizama u usnoj šupljini, čija veća koncentracija može negativno uticati na tok bolesti.

U okviru istraživanja, utvrđeno je kako žvakaća guma deluje na tri ključna mikroba koja se dovode u vezu sa nastankom i razvojem karcinoma glave i vrata: HPV (humani papiloma virus), bakterije Porphyromonas gingivalis i Fusobacterium nucleatum. Osim što je HPV već poznat kao ozbiljan rizik, pomenute bakterije dodatno otežavaju lečenje i mogu smanjiti šansu za preživljavanje, naročito kod uznapredovalih ili ponovljenih tumora.

Prednost ovakvog pristupa je to što žvakaća guma deluje lokalno, direktno u usnoj šupljini gde su ovi mikroorganizmi najzastupljeniji. Vodeći autor studije, dr Henri Danijel, pojašnjava: „Primena antivirusnih i antibakterijskih supstanci putem žvakaće gume je idealna jer deluje tačno na mestu gde su potrebni.“ Prvi rezultati pokazuju da redovno žvakanje ovog proizvoda može značajno smanjiti broj problematičnih mikroba kod pacijenata.

Ova vest je posebno važna za žene, jer su određeni faktori rizika za rak glave i vrata povezani sa hormonskim promenama, načinom života i infekcijama poput HPV-a. Redovna oralna higijena i upotreba proizvoda koji smanjuju broj štetnih mikroorganizama mogu biti deo preventivnih mera. Ipak, stručnjaci navode da će biti potrebno još istraživanja pre nego što ovakva žvaka postane dostupna na tržištu, ali veruju da bi u budućnosti mogla biti jednostavan dodatak standardnim terapijama.

Imunolog dr Paolo Serafini ističe: „Ovakve inovacije otvaraju nove mogućnosti za prevenciju i podršku tokom lečenja, posebno kod pacijenata kod kojih su infekcije u ustima čest problem.“

Čitateljkama se preporučuje da, uz redovne preglede kod stomatologa i negu zdravih navika, obrate pažnju na promene na usnoj sluzokoži, ranice koje ne zarastaju ili promuklost. Za postavljanje tačne dijagnoze i savet neophodno je obratiti se lekaru.

Donacija bubrega učvrstila je njihovu vezu i podstakla ih na novi početak, dok očekuju svoje prvo dete

Tatjana Lampa, stručnjakinja za korektivne vežbe iz Njujorka, pokazala je snagu i posvećenost kada je odlučila da donira bubreg suprugu Miku. Nakon što mu je u 34. godini dijagnostikovana potpuna bubrežna insuficijencija, Tatjanina odluka promenila je tok njihovog života. Ovaj gest ne samo da je spasio Mikov život, već je dodatno produbio njihovu povezanost, a danas zajedno očekuju svoje prvo dete.

Mik se dugo borio sa Kronovom bolešću, a posledice terapija oštetile su mu bubrege. Prvi simptomi, poput umora i slabosti, postali su izraženiji nakon preseljenja u Floridu, daleko od porodice i prijatelja. Isprva su verovali da je uzrok produženi kovid, ali su analize potvrdile ozbiljno oštećenje bubrega. Zbog hitnosti, Mik je odmah počeo sa dijalizom, terapijom koja zahteva višesatne tretmane nekoliko puta nedeljno. “Njegov život se potpuno promenio. Dijaliza je bila iscrpljujuća i ograničavala nas je u svakodnevnim aktivnostima”, opisuje Tatjana. U tom izazovnom periodu, bili su izolovani i suočeni s brojnim teškoćama, ali nisu gubili nadu.

Tatjana je ubrzo započela medicinska testiranja kako bi proverila da li može biti donor. Kada je potvrđena kompatibilnost, nije se dvoumila – odluka je, prema njenim rečima, bila “jednostavna iz ljubavi i podrške”. Operacija je protekla uspešno, a Mikovo zdravlje se značajno popravilo. “Bilo je teško, ali sada smo jači nego ikada. Osećam se ponosno što sam mogla da mu pomognem”, ističe Tatjana.

Za sve žene koje se nalaze u sličnoj situaciji, Tatjana savetuje: “Važno je da razgovarate sa lekarima, informišete se o opcijama i ne odustajete. Doniranje organa je velika odluka, ali može doneti novi život voljenoj osobi.”

Stručnjaci objašnjavaju da je bubrežna insuficijencija stanje u kojem bubrezi ne mogu više da uklanjaju otpadne materije iz krvi. Simptomi uključuju umor, oticanje, promene u mokrenju i visok krvni pritisak. Dijaliza i transplantacija su glavni tretmani za uznapredovale slučajeve. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Priča Tatjane Lampe pokazuje koliko su podrška, informisanost i zajedništvo važni tokom teških zdravstvenih kriza, ali i kako jedna hrabra odluka može promeniti život cele porodice.

Stručnjaci savetuju kako razlikovati rutinske simptome od onih koji zahtevaju brzu posetu ginekologu

Zdravlje ženskog reproduktivnog sistema zahteva stalnu pažnju tokom celog života. Ginekolozi iz Srbije upozoravaju da mnoge žene odlaze lekaru tek kada se pojave izražene tegobe, iako su preventivni pregledi ključni za očuvanje zdravlja i sprečavanje ozbiljnih problema. Doktor Vanja Milošević, ginekolog akušer iz jedne od vodećih klinika, i doktor Nikal Matavulj iz renomirane poliklinike, ističu važnost prepoznavanja razlike između blagih i ozbiljnih simptoma.

U ordinacijama se najčešće dijagnostikuju policistični jajnici, endometrioza, miomi i polipi – stanja koja mogu znatno uticati na svakodnevicu, a prvi simptomi često nisu očigledni. Bol u donjem delu stomaka, neredovni ciklusi ili neuobičajena krvarenja mogu biti prvi znakovi, pa je važno ne ignorisati promene, ma koliko delovale nevažno.

Kako ističe doktor Vanja Milošević: “Redovni ginekološki pregledi su osnov za otkrivanje promena na vreme. Čak i kada nemate simptome, jednom godišnje bi trebalo da posetite ginekologa.” Međutim, postoje situacije kada je neophodno reagovati odmah – naglo i obilno ili bolno krvarenje, jak bol u stomaku, izostanak menstruacije duže od tri meseca, kao i promene u vaginalnom sekretu koje prate neprijatan miris ili svrab. U takvim slučajevima, savetuje se da što pre zakažete pregled.

Važno je znati da redovan ciklus nije garancija potpunog zdravlja, jer hormonski disbalans, infekcije ili početni stadijumi ozbiljnih bolesti mogu biti prisutni i bez promene ciklusa. PAPA test je značajan za rano otkrivanje promena na grliću materice, ali nije dovoljan za svaku dijagnozu.

Doktor Nikal Matavulj naglašava: “Druge analize, poput briseva, preporučujemo u zavisnosti od simptoma i životnog doba žene. Ne treba čekati da se simptomi pogoršaju. Pravovremena dijagnostika je najbolja zaštita.”

Posebno se preporučuje prevencija infekcija kao što je HPV, koji je jedan od glavnih uzroka promena na grliću materice kod mlađih žena. Pravilna upotreba kontracepcije i edukacija o zaštiti od polno prenosivih bolesti igraju važnu ulogu.

Za svaku ženu preporuka je da redovno odlazi na ginekološke preglede i ne odlaže posetu lekaru ako primeti promene ili ima nedoumice. Pravovremena briga i otvoren razgovor sa stručnjakom pomažu u očuvanju zdravlja i kvalitetnijem životu.

Uvek se za tačnu dijagnozu i savet obratite svom lekaru.