Jednostavni pokreti šakom postali su popularni na mrežama, ali stručnjaci otkrivaju koliko su zapravo efikasni
Briga o očuvanju zdravlja mozga postaje sve značajnija za žene širom Srbije i sveta, a poslednji trend koji kruži društvenim mrežama je tzv. “pinky time” – vežba koja podrazumeva pomeranje malog prsta. Mnoge žene nadaju se da ovakav jednostavan pokret može zaštititi mozak od bolesti poput Alchajmerove, ali stručnjaci upozoravaju da stvari nisu tako jednostavne i da za ove tvrdnje ne postoje naučni dokazi.
Na mrežama se često može naići na savete da svakodnevno pomeranje malog prsta može pomoći u prevenciji demencije. Ove vežbe traju svega nekoliko sekundi, lako su izvodljive i besplatne, zbog čega su veoma brzo postale popularne među ženama različitih uzrasta. Ipak, prema mišljenju neurologa dr Milice Petrović, ovakav pokret nije dovoljan za očuvanje zdravlja mozga.
Vežbe koje zahtevaju precizne pokrete prstima zaista mogu stimulisati različite regije mozga, pa aktivnosti poput sviranja instrumenta, pletenja ili crtanja razvijaju fine motoričke veštine. Kada savladavamo nove zadatke, mozak stvara nove veze među nervnim ćelijama. “Mozak voli nove zadatke i izazove. Kada radimo nešto što ne ponavljamo često, stvaraju se nove veze među nervnim ćelijama”, objašnjava dr Petrović. Međutim, kada se pokret usvoji i postane automatski, mozak se znatno manje angažuje, te stručnjaci savetuju da biramo raznovrsnije i izazovnije aktivnosti umesto da se oslanjamo na jednu jednostavnu vežbu.
Naučnici koriste testove tapkanja prstima za praćenje funkcije mozga i procesa starenja, ali ti testovi služe samo kao istraživački alat, a ne kao metoda prevencije ili dijagnostike bolesti. “To što neko ne može lako da izvede određeni pokret prstima ne znači da ima Alchajmerovu bolest. Isto tako, uspešno izvođenje vežbe ne znači da je osoba zaštićena”, ističe dr Petrović. Izvođenje ovih pokreta može zavisiti od godina, stanja šaka, prethodnih povreda ili artritisa, a veština se razvija kroz iskustvo i vežbu. Dr Petrović naglašava da je prevencija demencije mnogo širi proces.
Istraživanja pokazuju da promene životnih navika imaju daleko veći uticaj na očuvanje mozga od bilo koje kratke vežbe prstima. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, kontrola krvnog pritiska i učenje novih veština dokazano smanjuju rizik od kognitivnog propadanja. “Najbolje što možete da uradite za svoj mozak je da ga stalno izlažete novim izazovima. Učite strani jezik, igrajte društvene igre, bavite se fizičkom aktivnošću i vodite računa o zdravlju srca”, savetuje dr Petrović. Redovan lekarski pregled naročito je važan za žene starije od 60 godina ili one sa porodičnom istorijom demencije.
Na kraju, iako vežbe poput pomeranja malog prsta nisu štetne, one ne predstavljaju magično rešenje. Ključno je voditi računa o celokupnom zdravlju i pratiti preporuke stručnjaka. Za tačnu dijagnozu i savet oko prevencije demencije, najbolje je obratiti se lekaru.
