Posle napornog radnog dana mnogi se osećaju iscrpljeno, napeto i bez energije. Rokovi, sastanci i brojne obaveze mogu ostaviti trag, pa nije neobično da se stres prenese i u vreme koje bi trebalo da bude namenjeno odmoru. Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može pomoći da se telo i um lakše opuste.

Napravite kratku pauzu između posla i privatnog vremena

Ako radite od kuće ili se tek vraćate sa posla, odvojite desetak minuta za „prelaz“. Kratka šetnja, presvlačenje ili nekoliko minuta u tišini mogu pomoći da napravite jasnu razliku između poslovnih obaveza i slobodnog vremena.

Pokrenite telo

Ne morate odmah na intenzivan trening. Dovoljno je 20 do 30 minuta lagane šetnje, vožnje bicikla ili istezanja. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina, hormona koji doprinose boljem raspoloženju i smanjenju osećaja stresa.

Ograničite vreme pred ekranima

Posle celog dana provedenog uz računar ili telefon, dodatni sati na društvenim mrežama mogu povećati mentalni umor. Pokušajte da deo večeri provedete bez ekrana i posvetite se aktivnostima koje vas opuštaju.

Obratite pažnju na disanje

Nekoliko minuta sporog i dubokog disanja može pomoći da se organizam smiri. Udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, a zatim polako izdahnite kroz usta. Ovu vežbu možete ponoviti nekoliko puta.

Razgovarajte sa bliskim ljudima

Podeliti utiske sa partnerom, članom porodice ili prijateljem često može biti korisno. Razgovor može pomoći da lakše sagledate situaciju i smanjite osećaj opterećenosti.

Ne preskačite kvalitetan san

Dovoljno sna jedan je od najvažnijih faktora za oporavak organizma. Stručnjaci preporučuju da odrasli uglavnom spavaju između sedam i devet sati tokom noći kako bi telo i mozak imali dovoljno vremena za regeneraciju.

Pronađite aktivnost koja vas ispunjava

Čitanje, slušanje muzike, baštovanstvo, kuvanje ili neki hobi mogu biti odličan način da skrenete misli sa poslovnih obaveza. Aktivnosti koje vas raduju doprinose osećaju zadovoljstva i lakšem opuštanju.

Stres je sastavni deo svakodnevnog života i nije ga moguće potpuno izbeći. Ipak, uz nekoliko zdravih navika moguće je ublažiti njegove posledice i kvalitetnije provoditi vreme nakon posla. Ako osećaj stresa traje dugo, postane veoma intenzivan ili počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, korisno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Smeh je univerzalni jezik koji razumeju ljudi širom sveta. Iako ga najčešće povezujemo sa dobrim raspoloženjem i zabavom, naučnici su poslednjih godina otkrili da iskren osmeh i smeh imaju mnogo dublji uticaj na organizam nego što se nekada mislilo. Tokom samo nekoliko sekundi smejanja u telu se pokreće čitav niz reakcija koje mogu pozitivno uticati na srce, mozak, imunitet i nivo stresa.

Naravno, smeh nije lek koji može da zameni terapiju ili izleči ozbiljne bolesti, ali sve više istraživanja potvrđuje da predstavlja važan saveznik dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja.

Mozak oslobađa hormone sreće

Kada se iskreno smejemo, mozak počinje da oslobađa endorfine – supstance koje se često nazivaju hormonima sreće. Oni doprinose osećaju zadovoljstva, opuštenosti i boljeg raspoloženja.

Istovremeno, može doći do smanjenja nivoa hormona stresa, poput kortizola, zbog čega se mnogi ljudi nakon dobrog smeha osećaju mirnije i rasterećenije.

Srce i krvni sudovi imaju koristi

Tokom smeha ubrzava se rad srca, disanje postaje intenzivnije, a krvni sudovi se privremeno šire. Nakon toga organizam ulazi u fazu opuštanja, što može doprineti boljoj cirkulaciji.

Stručnjaci smatraju da redovno smejanje može imati pozitivan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema kao deo ukupno zdravog načina života.

Jača društvene veze

Smeh nije važan samo zbog fizičkih reakcija u organizmu. Ljudi koji se zajedno smeju često razvijaju jači osećaj poverenja i bliskosti.

Zbog toga zajednički trenuci ispunjeni humorom mogu doprineti kvalitetnijim odnosima u porodici, među prijateljima, ali i na radnom mestu.

Pomaže u ublažavanju bola

Endorfini koji se oslobađaju tokom smeha imaju i prirodno analgetsko dejstvo. Zbog toga pojedini ljudi nakon gledanja omiljene komedije ili razgovora sa dragim osobama prijavljuju da lakše podnose manje bolove ili nelagodnost.

To, naravno, ne znači da smeh može zameniti medicinsku terapiju, ali može biti koristan kao dopuna koja poboljšava opšte raspoloženje.

Aktivira veliki broj mišića

Dok se smejemo, aktiviraju se mišići lica, stomaka, dijafragme, pa čak i ramena. Kod intenzivnog smeha broj aktivnih mišića može biti iznenađujuće veliki.

Posle nekoliko minuta iskrenog smeha mnogi osećaju prijatan umor, upravo zbog toga što je telo bilo fizički aktivno.

Može poboljšati imunitet

Pojedina istraživanja ukazuju da pozitivne emocije i smeh mogu imati povoljan uticaj na rad imunog sistema. Iako naučnici i dalje proučavaju koliko je taj efekat dugoročan, smatra se da smanjenje stresa doprinosi boljem funkcionisanju odbrambenih mehanizama organizma.

Zbog toga se dobro raspoloženje sve češće posmatra kao jedan od faktora koji mogu doprineti očuvanju zdravlja.

Smeh je „zarazan“ s razlogom

Sigurno ste primetili da je mnogo lakše nasmejati se kada to rade i ljudi oko vas. Naučnici smatraju da je razlog u tome što naš mozak automatski prepoznaje izraze lica drugih ljudi i podstiče sličnu reakciju.

Upravo zato se smeh često širi kroz grupu gotovo trenutno, čak i kada niko ne zna kako je sve počelo.

Koliko smeha je dovoljno?

Ne postoji propisana „dnevna doza“ smeha, ali stručnjaci ističu da svaka prilika za iskreno uživanje, druženje i humor može imati pozitivan efekat na psihičko stanje.

Gledanje omiljene komedije, razgovor sa prijateljima, igra sa decom ili kućnim ljubimcem i svakodnevne situacije koje nas iskreno nasmeju mogu biti jednostavan način da smanjimo napetost i unesemo više radosti u dan.

Iako smeh nije čudesan lek, nauka danas jasno pokazuje da njegovi efekti nisu samo prolazni osećaj zadovoljstva. On pokreće složene procese u organizmu, pomaže da se lakše nosimo sa stresom, podstiče povezivanje sa drugim ljudima i doprinosi boljem opštem osećaju. Zato stara izreka da je smeh pola zdravlja možda ima mnogo više istine nego što se nekada verovalo.

Voda je neophodna za život i učestvuje u gotovo svim procesima u organizmu – od regulacije telesne temperature i varenja, do rada mozga i mišića. Ipak, osim količine koju unesemo tokom dana, važnu ulogu može imati i vreme kada pijemo vodu.

Stručnjaci ističu da organizam najbolje funkcioniše kada je unos tečnosti ravnomerno raspoređen tokom dana. Iako ne postoje stroga pravila koja važe za sve, određeni trenuci posebno pogoduju hidrataciji i mogu doprineti boljem osećaju, većoj energiji i pravilnom radu organizma.

Čaša vode odmah nakon buđenja

Tokom noći telo nekoliko sati ne unosi tečnost, dok se znojenjem i disanjem voda neprestano gubi. Zbog toga mnogi nutricionisti preporučuju da dan započnete čašom vode.

Na taj način nadoknađuje se deo izgubljene tečnosti, organizam se postepeno razbuđuje, a varenje dobija blagi podsticaj. Iako voda neće „probuditi metabolizam“ na čudesan način, jutarnja hidratacija pomaže telu da lakše započne dnevne aktivnosti.

Pre obroka može pomoći u kontroli apetita

Popijena čaša vode 20 do 30 minuta pre obroka može doprineti osećaju sitosti, zbog čega pojedini ljudi prirodno pojedu manje hrane.

To, naravno, nije zamena za uravnoteženu ishranu, ali može biti korisna navika kod osoba koje žele da obrate više pažnje na veličinu porcija.

Tokom fizičke aktivnosti

Vežbanje povećava gubitak tečnosti kroz znojenje, pa je važno piti vodu pre, tokom i nakon treninga.

Ne treba čekati da osetite jaku žeđ, jer je ona često znak da je telo već počelo da gubi više tečnosti nego što bi trebalo. Kod dužih i intenzivnijih aktivnosti, naročito po velikim vrućinama, osim vode može biti potrebno nadoknaditi i elektrolite.

Kada osećate umor

Mnogi ne znaju da čak i blaga dehidratacija može uticati na koncentraciju, raspoloženje i nivo energije. Ako se osećate iscrpljeno, imate glavobolju ili vam je teško da se fokusirate, jedan od mogućih razloga može biti nedovoljan unos tečnosti.

Naravno, umor može imati brojne uzroke, ali redovna hidratacija je jedan od najjednostavnijih načina da pomognete organizmu.

Pred spavanje – umereno

Piti vodu uveče nije loše, ali velike količine neposredno pred odlazak u krevet mogu dovesti do češćeg noćnog buđenja zbog odlaska u toalet.

Zbog toga je bolje da najveći deo dnevnog unosa rasporedite tokom dana, dok pred spavanje popijete onoliko koliko vam prija i koliko vam je potrebno.

Ne čekajte žeđ

Jedna od najčešćih grešaka jeste čekanje da se pojavi osećaj žeđi. Kod mnogih ljudi, posebno starijih osoba, žeđ nije uvek pouzdan pokazatelj potrebe za vodom.

Boja urina često može biti dobar pokazatelj hidratacije – svetložuta boja obično ukazuje na dobru hidriranost, dok tamnija može biti znak da organizmu nedostaje tečnosti. Međutim, na boju mogu uticati i određena hrana, vitamini ili lekovi.

Koliko vode je dovoljno?

Ne postoji univerzalna količina koja odgovara svima. Potrebe zavise od uzrasta, telesne mase, fizičke aktivnosti, spoljne temperature i zdravstvenog stanja.

Najvažnije je da vodu pijete redovno tokom dana, a ne odjednom u velikim količinama. Ravnomeran unos tečnosti omogućava organizmu da efikasnije održava ravnotežu i obavlja sve svoje funkcije.

Na kraju, iako vreme kada pijete vodu može imati određeni značaj, mnogo je važnije da tokom dana unosite dovoljno tečnosti. Dobra hidratacija ostaje jedna od najjednostavnijih, ali i najvažnijih navika za očuvanje zdravlja.