Nove studije pokazuju da čak i kratke fizičke pauze tokom dana mogu znatno smanjiti opasnost od malignih bolesti kod žena.

Savremeni stil života sve češće podrazumeva sate provedene u sedećem položaju – od radnog mesta do kućnog okruženja i prevoza. Najnovije istraživanje iz Ujedinjenog Kraljevstva upozorava da produženo sedenje bez prekida povećava rizik od razvoja raka kod žena. U studiji je učestvovalo više od 91.000 odraslih, a period praćenja bio je duži od 12 godina. Rezultati su pokazali da je produženo sedenje naročito povezano sa povećanjem rizika od obolevanja od raka dojke, debelog creva, jednjaka, jetre i štitaste žlezde.

Žene koje provode duže vreme sedeći, a ne prave kratke pauze, imaju veće šanse da obole ili da im život ugrozi rak. Istraživači su koristili uređaje za praćenje aktivnosti kako bi precizno pratili koliko vremena ispitanice provode neaktivne. Pokazalo se da male promene u svakodnevnim navikama mogu imati ogroman uticaj na zdravlje žena.

Zamenom jednog sata sedenja dnevno laganom fizičkom aktivnošću, poput lagane šetnje ili obavljanja kućnih poslova, rizik od smrti izazvane rakom se smanjuje za 12 odsto. Ako se samo 30 minuta sedenja zameni malo intenzivnijom aktivnošću, poput bržeg hodanja, rizik je niži za 8 odsto. Najveće iznenađenje je podatak da i samo pet minuta bržeg hoda dnevno može smanjiti rizik od smrti od raka za čak 22 odsto.

Ove promene ne zahtevaju posebnu opremu niti odlazak u teretanu – dovoljno je povremeno ustati od računara ili televizora, prošeta po stanu, obaviti kućne poslove ili pešačiti do prodavnice. Na taj način ukupno vreme sedenja se smanjuje i time utiče na vaše celokupno zdravlje.

Prema rečima dr Hajdi Prater, specijaliste interne medicine i osnivača programa za medicinu životnog stila: „Jednostavno ustanite. Danas smo svi vezani za računar, automobil ili telefon, ali već i kratko prekidanje sedenja bilo kakvom aktivnošću može da donese značajne zdravstvene koristi. Rezultati nisu važni samo kada je reč o smrtnosti od raka, već i o samom riziku od razvoja bolesti.”

Stručnjaci savetuju da svakih 30 do 60 minuta ustanete, protegnite se ili prošetate makar nekoliko minuta. Trudite se da neke svakodnevne zadatke završavate stojeći ili u pokretu. Ipak, važno je naglasiti da ovakve navike nisu zamena za redovne lekarske preglede i preventivne kontrole. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Sanja Bogdanović, uz pomoć stručnjaka i istrajnosti, ostvarila je trudnoću uprkos policističnim jajnicima i insulinskoj rezistenciji

Sanja Bogdanović (35), mentor za začeće, godinama se suočavala sa izazovima kao što su policistični jajnici, insulinska rezistencija i prekomerna telesna težina, što joj je otežavalo ostvarivanje želje da postane majka. Ove prepreke su česte kod žena koje pokušavaju da zatrudne, pa je njena priča izuzetno inspirativna za sve koje prolaze kroz slične probleme. Prelomni trenutak u Sanjinom životu dogodio se tokom boravka u Rusiji, gde je zbog stresa i izuzetno niskih temperatura njen organizam bio dodatno opterećen, što je još više narušilo njenu hormonsku ravnotežu. Tek kada je pronašla odgovarajuću doktorku u Rusiji, Sanja je shvatila da je neophodno promeniti ne samo terapiju, već i kompletan način života. Na savet medicinskog stručnjaka, počela je da pravi velike promene: uvela je izbalansiranu ishranu, poboljšala kvalitet sna, redovno šetala, smanjila nivo stresa i obratila pažnju na unos vitamina. Za nekoliko meseci je uspela da smrša 17 kilograma, a ukupno čak 34 kilograma nakon dužeg perioda. Svakog jutra je ustajala u pet sati, spremala obroke i nakon posla odlazila na trening snage. Tokom procesa mršavljenja otkriven joj je još jedan zdravstveni problem koji je zahtevao operativni zahvat, ali ni tada nije odustala. Upravo u trenutku kad je planirala vantelesnu oplodnju, Sanja je ostala trudna prirodnim putem, što je za nju bio dokaz da doslednost i zdrave navike mogu doneti rezultate i bez medicinskih procedura. Nakon trudnoće i tokom perioda dojenja, usled pandemije, ponovo je dobila višak kilograma. Kada je završila sa dojenjem, odlučila je da se ponovo posveti svom zdravlju – šetala je svakodnevno, trenirala tri puta nedeljno i jela izbalansirane obroke, što joj je omogućilo da povrati željenu težinu i prestane sa terapijom za insulinsku rezistenciju. Sanja naglašava koliko je važno imati podršku stručnjaka i na vreme napraviti promene: “Najviše mi je značila rečenica doktorke: ‘Svaka žena koja ima matericu može da postane majka – na ovaj ili onaj način.’ To mi je vratilo veru onda kada mi je bilo najteže”, ističe ona. Danas savetuje žene da ne odustaju od svojih snova o potomstvu bez obzira na dijagnozu, ali i da što pre potraže stručnu pomoć i uvedu zdravije navike. “Danas znam da je sve kroz šta sam prošla imalo smisla. Ne samo zato što sam postala mama, već i zato što sam naučila kako da čuvam svoje zdravlje”, zaključuje Sanja. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, dobar san i smanjenje stresa su ključni faktori na putu do zdravlja i ostvarivanja želje za materinstvom. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Prvi znaci Bekerove mišićne distrofije mogu biti tamna mokraća i grčevi, uz poseban oprez na zdravlje srca i pluća

Naglo propadanje mišićnog tkiva, poznato kao rabdomioliza, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može pogoditi žene svih uzrasta. Ovakvo razaranje mišića često nastaje kod osoba sa genetskim poremećajem — Bekerovom mišićnom distrofijom (BMD), ali se može javiti i posle napornih treninga. Žene koje primete iznenadne grčeve u mišićima, slabost ili tamnu, braon ili crvenu mokraću, treba odmah da kontaktiraju lekara, jer ovi simptomi mogu ukazivati na akutno oštećenje mišića koje može ugroziti bubrege i srce.

Bekerova mišićna distrofija nasleđuje se i postepeno dovodi do slabosti mišića, najčešće karlice i nogu. Kako bolest napreduje, mogu biti pogođeni i srčani i disajni mišići. Simptomi su različiti – neke žene imaju blage tegobe, dok kod drugih dolazi do ozbiljnih poteškoća u svakodnevnim aktivnostima, uključujući ograničeno kretanje.

Prvi znaci BMD obično se pojavljuju još u detinjstvu, ali mogu nastupiti i kasnije. U početku se javljaju slabost mišića, problemi sa hodanjem, grčevi prilikom fizičkog napora i teškoće sa ustajanjem. Kasnije slabost zahvata ramena i ruke, pa svakodnevne obaveze postaju sve teže. Kod žena u četrdesetim i pedesetim godinama, hodanje može biti znatno otežano, a pojedine pacijentkinje postaju zavisne od invalidskih kolica. Posebno obratite pažnju na boju mokraće posle fizičkog napora – tamnocrvena ili braon mokraća može ukazivati na rabdomiolizu, stanje koje zahteva hitan medicinski pregled. „Rabdomioliza može brzo oštetiti bubrege i izazvati ozbiljne komplikacije ako se ne prepozna na vreme“, upozorava dr Katarina Petrović, specijalista interne medicine.

Jedan od najvećih zdravstvenih rizika kod Bekerove distrofije jeste razvoj srčanih oboljenja, posebno kardiomiopatije, koja slabi srčani mišić. Znaci na koje treba obratiti pažnju su otežano disanje, preskakanje srca, vrtoglavica i bol u grudima. „Kod pojave bilo kog od ovih simptoma, savetujem hitan pregled kardiologa. Rana dijagnostika može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija“, ističe dr Ana Ilić, kardiolog. Takođe, slabost disajnih mišića može dovesti do problema sa disanjem, naročito u kasnijim fazama bolesti ili kod žena koje koriste invalidska kolica, pa je potrebno dodatno medicinsko praćenje i podrška u svakodnevici.

Redovni pregledi kod lekara i kardiologa od suštinskog su značaja za žene sa Bekerovom mišićnom distrofijom ili sličnim simptomima. Pratite promene u snazi mišića, izdržljivosti, ali i disanju ili pojavi umora tokom dana. „Fizička aktivnost prilagođena mogućnostima može poboljšati snagu i smanjiti rizik od komplikacija, ali izbegavajte preterani napor“, savetuje fizioterapeutkinja Marina Jovanović. Ako iznenada primetite simptome kao što su tamna mokraća, grčevi ili slabost, obavezno se obratite lekaru. Pravovremena terapija može sprečiti ozbiljne posledice. Za tačnu dijagnozu i individualne savete, uvek se konsultujte sa stručnjakom.