Nedostatak hranljivih materija može ozbiljno oslabilti imunitet, sniziti energiju i poremetiti plodnost kod žena svih uzrasta
Neuhranjenost nastaje kada organizam ne prima dovoljno ili prima previše hranljivih materija potrebnih za normalan rad, i može uticati na žene u svim životnim fazama. Ovo stanje se javlja usled neuravnotežene ishrane – bilo da je reč o manjku kalorija, proteina, vitamina ili minerala, ali i zbog preteranog unosa pojedinih namirnica. Žensko telo ima specifične zahteve tokom života, naročito u periodima kao što su pubertet, trudnoća i menopauza. Posledice neuhranjenosti mogu biti ozbiljne: od hroničnog umora, slabosti, smanjene otpornosti na infekcije do problema sa plodnošću. Kako navodi dr Ana Petrović, specijalista ishrane: “Nedostatak esencijalnih nutrijenata utiče na skoro svaki organ u ženskom telu, posebno u periodima kada su potrebe povećane, kao što su trudnoća ili dojenje.”
Postoje četiri glavne vrste neuhranjenosti: klasična neuhranjenost (nedostatak nutrijenata), manjak makronutrijenata (proteina, masti, ugljenih hidrata), nedostatak mikronutrijenata (vitamina, minerala) i preuhranjenost, odnosno prekomeran unos hrane ili određenih nutrijenata. Svaka od ovih kategorija može dovesti do različitih zdravstvenih tegoba, uključujući gubitak mišićne mase, poremećaje menstrualnog ciklusa, slabost, pa čak i povećan rizik od hroničnih oboljenja.
Simptomi neuhranjenosti kod žena često se ogledaju kroz izražen umor, vrtoglavicu, slabost, promene raspoloženja i opadanje kose. U težim slučajevima, mogu se javiti problemi sa zarastanjem rana, gubitak mišićne mase, slabija koncentracija i pamćenje, kao i poremećaji ciklusa i smanjena plodnost. Tokom trudnoće, ishrana postaje posebno važna jer neuhranjenost može uticati i na zdravlje deteta kasnije u životu.
“Neuhranjenost može da oslabi imuni sistem žene, povećava rizik od infekcija i usporava oporavak posle bolesti”, ističe dr Petrović. Preporučuje se raznovrsna i uravnotežena ishrana, bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima i proteinima. Ukoliko postoji sumnja na neuhranjenost, važno je što pre posetiti lekara radi tačne dijagnoze i adekvatnog lečenja.
Neki praktični saveti uključuju redovno praćenje telesne mase, pažljivo planiranje obroka i konsultacije sa nutricionistom, naročito u periodima povećanih potreba kao što su trudnoća, dojenje ili menopauza. Za svaku dilemu ili sumnju, stručni savet lekara je obavezan.
