Raznovrsna ishrana bogata vlaknima pomaže crevnom mikrobiomu i jača imunitet kod žena svih uzrasta
Zdravlje creva postaje tema od posebnog značaja za žene, jer je poznato da balans dobrih bakterija ima direktan uticaj na imunitet i celokupno zdravlje. Dr Đorđe Kralj, specijalizant interne medicine iz Beograda, naglašava da se mikrobiom creva danas smatra aktivnim zaštitnikom organizma, a ne više samo pasivnim. Naše dnevne navike i ishrana mogu imati veliki uticaj na korisne bakterije, što je posebno važno za žene zbog čestih hormonskih promena, stresa i promena u ishrani.
Dobre crevne bakterije, odnosno mikrobiom, igraju ključnu ulogu u regulaciji imunskog odgovora. Dr Kralj ističe: „Imunitet nije prekidač koji se može samo pojačati. Cilj je da imunski odgovor bude dobro regulisan, a ne preterano snažan ili slab.“ Zato je očuvanje ravnoteže presudno, jer preterana reakcija može izazvati hronične upale, alergije ili autoimune bolesti.
Najbolji način da se podrže dobre bakterije je ishrana bogata vlaknima i raznovrsnim biljnim namirnicama. Kratkolančane masne kiseline, poput butirata, nastaju razgradnjom vlakana i posebno su značajne jer čuvaju zdravlje sluzokože creva i deluju protivupalno. „Raznovrsna ishrana, sa puno povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova, podstiče rast korisnih bakterija i time jača prirodnu odbranu organizma“, objašnjava dr Kralj.
Prekomerno unošenje ultra-prerađene hrane, visokog nivoa šećera i zasićenih masti može narušiti balans mikrobioma i povećati rizik od digestivnih i sistemskih bolesti. Takođe, kvalitetan san, redovna fizička aktivnost i pažljivo korišćenje antibiotika bitni su za očuvanje zdravlja creva.
Žene sa osetljivim crevima često se pitaju da li to automatski znači i slabiji imunitet. Dr Kralj objašnjava da nije nužno reč o povezanosti: „Osetljivost creva može biti posledica različitih faktora, ali ne znači automatski slab imunitet. Najvažnije je obratiti pažnju na signale tela i prilagoditi ishranu i način života potrebama organizma.”
Praktični saveti uključuju povećanje unosa biljnih vlakana, redovno kretanje, dovoljno sna i izbegavanje nepotrebnih antibiotika. Ove navike mogu doprineti boljem opštem zdravlju i smanjiti rizik od bolesti. Kod čestih ili izraženih digestivnih problema, preporučuje se konsultacija sa lekarom radi tačne dijagnoze i individualnog pristupa. Za svaku dilemu, najbolje je potražiti savet stručnjaka.
