Pravilno funkcionisanje creva utiče na varenje, svakodnevno zdravlje i blagostanje žena svih uzrasta

Peristaltika je prirodan, talasasti pokret mišića koji omogućava prolazak hrane i tečnosti kroz ceo digestivni sistem – počevši od ždrela, preko jednjaka i želuca, pa sve do creva. Ova funkcija igra ključnu ulogu u varenju i apsorpciji hranljivih materija, pa sve žene, bez obzira na godine, mogu osetiti posledice kada dođe do poremećaja ovog procesa. Najčešći znaci usporenja ili ubrzanja peristaltike su nadutost, zatvor ili dijareja.

Osim peristaltike, u crevima je prisutna i segmentacija – proces kojim se sadržaj meša i omogućava bolji kontakt hrane sa enzima, dok peristaltika osigurava neprekidno kretanje sadržaja prema kraju creva. U izvesnim situacijama, poput povraćanja ili kada postoji prepreka, može doći do obrnute peristaltike, što je zaštitni refleks tela na iritaciju ili infekciju.

Zdrava peristaltika je važna za očuvanje crevne flore i opšteg zdravlja. Kada je prebrza, telo može brže gubiti hranljive materije i tečnost, što vodi do dehidratacije. Sa druge strane, usporavanje pogoduje razmnožavanju bakterija i pojavi zatvora. Dr Zlatko Bokun naglašava: „Peristaltika nije samo prolazak hrane – ona je temelj zdravlja naših creva. Svaka promena ritma može biti znak da treba obratiti pažnju na ishranu ili posetiti lekara.”

Na rad creva utiču mnogi faktori: količina vlakana u ishrani, unos tečnosti, fizička aktivnost, stres, ali i hormonske promene – posebno tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze. Raznovrsna ishrana, dovoljno kretanja i redovan unos vode pomažu da peristaltika bude optimalna.

Čak i tokom sna, ovaj proces ne prestaje – pomaže telu da eliminiše ostatke varenja. Ukoliko primetite uporne tegobe sa varenjem, bolove ili promene u radu creva, preporučuje se da porazgovarate sa lekarom kako biste dobili tačnu dijagnozu i savet.

Za sve zdravstvene savete i dijagnozu, obratite se svom lekaru.

Spatifilum i druge popularne biljke sposobne su da uklone do 90% štetnih materija iz vazduha u zatvorenim prostorijama

Novo naučno istraživanje potvrdilo je da određene sobne biljke, a naročito spatifilum (poznat i kao mirni ljiljan), mogu odstraniti do 90 procenata štetnih materija iz vazduha u zatvorenim prostorima. Ovo je izuzetno važno za žene i porodice koje svakodnevno borave u zatvorenom i izložene su zagađivačima iz sredstava za čišćenje, nameštaja ili građevinskih materijala. Laboratorijsko testiranje je obuhvatilo pet vrsta biljaka: spatifilum, tradeskanciju, filodendron, fikus pumila i hlorofitum. Ove biljke su stavljene u hermetički zatvorene komore, gde su im dodate supstance poput formaldehida, sumpor-dioksida i azot-dioksida, poznatih po štetnim uticajima na zdravlje, uključujući glavobolju i umor.

Rezultati su pokazali da su sve biljke uspešno smanjile nivo zagađivača u roku od 24 sata, ali se spatifilum posebno istakao, uklanjajući čak 90% formaldehida u pojedinim slučajevima. Stručnjaci napominju da su ovakvi rezultati dobijeni u strogo kontrolisanim uslovima, pa je u realnim kućnim okolnostima efekat nešto slabiji. “Ovo istraživanje pokazuje koliko biljke mogu doprineti svežijem vazduhu, ali one nisu zamena za redovno provetravanje ili upotrebu prečišćivača vazduha”, izjavila je dr Dijana R. Kočran, profesorka iz oblasti biljnih nauka.

Žene koje žele da poboljšaju kvalitet vazduha u svom domu mogu birati više različitih biljaka i postaviti ih u različite sobe za bolji efekat. Prema preporuci dr Heder Kirk-Balard, profesorke hortikulture, „spatifilum je jednostavan za održavanje, ne zahteva puno svetlosti i odličan je izbor za početnice u gajenju biljaka“. Osim što oplemenjuju prostor, sobne biljke mogu doprineti osećaju mira i smanjenju stresa, što ima poseban značaj za svakodnevni život i dobrobit žena.

Iako biljke nisu potpuno rešenje za problem zagađenog vazduha, njihova kombinacija sa redovnim provetravanjem i održavanjem higijene doma pozitivno utiče na životni prostor. Za dodatnu zaštitu, naročito u gradskim sredinama ili tokom perioda povećanog zagađenja, preporučuje se upotreba prečišćivača vazduha. Za individualne savete i procenu rizika po zdravlje, najbolje je konsultovati lekara ili stručnjaka za zaštitu životne sredine.

Otisci od čarapa su česti, ali nekada signaliziraju ozbiljnije stanje – evo kada je vreme za posetu lekaru.

Mnoge žene primećuju tragove ili udubljenja na nogama nakon nošenja čarapa, naročito ako veći deo dana provedu sedeći ili stojeći. Ovi otisci se uglavnom javljaju na člancima i potkolenicama, najčešće nakon nekoliko sati ili na kraju dana. Prema vaskularnom hirurgu dr Katarini Teter, “ovo je vrlo česta pojava, naročito kod osoba koje dugo stoje ili sede, jer se tada krv zadržava u nogama”. Uzrok može biti i nošenje preuskih čarapa, dehidratacija organizma ili unos slane hrane, što dovodi do zadržavanja tečnosti i oticanja.

U najvećem broju slučajeva, ovakvi tragovi nisu razlog za brigu. Međutim, ako primetite oticanje nogu i kada ne nosite čarape, pojavu hiperpigmentacije oko članaka, proširene vene, osećaj težine, bol ili umor u nogama koji se povlače kad ih podignete, važno je da se obratite lekaru. Ovi simptomi mogu ukazivati na vensku insuficijenciju, stanje koje obično nije opasno, ali može zahtevati lečenje ako ometa svakodnevni život.

Dr Teter savetuje dodatni oprez ako se tragovi formiraju samo na jednoj nozi, postaju izraženiji ili se stanje pogoršava. “Naše telo voli ravnotežu. Kada je jedna strana drugačija od druge, to je obično znak da nešto nije u redu”, ističe ona. Dugotrajni tragovi mogu biti povezani i sa bolestima bubrega ili srčanom insuficijencijom, pogotovo ako su praćeni otežanim disanjem ili nelagodom pri ležanju.

Ovakvi otisci retko ukazuju na probleme sa cirkulacijom ili krvne ugruške, osim ako nisu praćeni jakim oticanjem, bolom ili crvenilom, kada je neophodno hitno potražiti medicinsku pomoć.

Preporučuje se da čarape budu udobne i odgovarajuće veličine. Kompresione čarape mogu pomoći ženama koje često stoje ili sede, jer smanjuju oticanje i osećaj umora. “I sama ih nosim većinu dana jer mi pomažu da se noge osećaju lakše na kraju radnog vremena”, napominje dr Teter.

Da biste smanjili pojavu tragova, povremeno podižite noge, nosite kompresione čarape, krećite se redovno i obratite pažnju na ishranu i unos tečnosti. Ako se tragovi ne povlače uprkos promeni navika ili postaju izraženiji, najbolje je posetiti lekara radi daljih pregleda. “Promene su uvek signal da se obratite lekaru”, zaključuje dr Teter.

Za tačnu dijagnozu i adekvatan savet, konsultujte se sa stručnjakom.