Uvećan Virhovljev čvor može ukazivati na ozbiljna oboljenja, posebno kod žena srednjih i starijih godina

Pojava kvržice iznad leve ključne kosti, praćena bolovima u stomaku i neobjašnjivim gubitkom telesne mase, signal je koji žene ne bi trebalo da zanemare. Virhovljev čvor, limfni čvor iznad leve ključne kosti, može biti uvećan usled ozbiljnih zdravstvenih problema, posebno kod odraslih žena srednjih i starijih godina. Ovaj simptom se često javlja zajedno sa bolom u stomaku i neželjenim gubitkom težine, što je jasan znak da je potrebno odmah posetiti lekara.

Limfni čvorovi su deo imunološkog sistema i zaduženi su za filtriranje štetnih materija iz tela. Kada dođe do ozbiljne infekcije ili, češće, malignih bolesti, limfni čvorovi mogu da oteknu. Uvećanje Virhovljevog čvora, naročito sa leve strane vrata, najčešće je povezano sa karcinomom želuca, ali može ukazivati i na druge tumore u abdomenu, karlici ili limfom. Kod žena je posebno važno obratiti pažnju na mogućnost tumora jajnika.

Ova promena je od izuzetnog značaja jer limfni sistem prenosi limfu iz različitih delova tela ka krvotoku, a Virhovljev čvor je mesto gde limfa iz stomaka stiže do vrata. Otok na ovom mestu može ukazivati na prisustvo ćelija raka koje se šire ovim putem. “Pojava povećanog limfnog čvora iznad ključne kosti, praćena bolovima u stomaku i neobjašnjivim gubitkom težine, razlog je za hitan pregled kod lekara”, ističe dr Milica Petrović, specijalista interne medicine.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih procedura, kao što su snimanje abdomena, endoskopija želuca i biopsija limfnog čvora. Terapija zavisi od uzroka i može uključivati operaciju, hemoterapiju, ciljanu terapiju ili imunoterapiju.

Simptomi na koje žene treba da obrate pažnju uključuju kvržicu na levoj strani vrata ili iznad ključne kosti, uporne ili pogoršavajuće bolove u stomaku, nenamerno smanjenje telesne mase i osećaj umora ili slabosti bez jasnog razloga. Ako primetite ovakve promene, nemojte odlagati posetu lekaru. Rano otkrivanje osnovnog uzroka značajno povećava šanse za uspešno lečenje. “Nikada ne ignorišite promene na svom telu i konsultujte se sa stručnjakom, posebno ako simptomi traju duže od dve nedelje”, savetuje dr Petrović.

Za preciznu dijagnozu i savete uvek se obratite svom lekaru.

Brze promene vremena dodatno opterećuju srce, krvne sudove i disajne puteve, posebno tokom prelaznih sezona.

Proleće i jesen donose česte promene temperature – hladna jutra prelaze u tople popodneva, što predstavlja poseban izazov za ženski organizam. Ove nagle oscilacije mogu uzrokovati umor, glavobolju i pad koncentracije, a najveći teret trpe srce, krvni sudovi i disajni putevi. Naše telo stalno održava telesnu temperaturu od oko 37 stepeni, ali kada spoljni uslovi brzo variraju, mora ubrzano da se prilagođava. U toku hladnih jutara krvni sudovi se sužavaju da bi se očuvala toplota, dok se tokom toplijeg dela dana šire i dolazi do znojenja. Ova adaptacija nije trenutna, pa mnoge žene osećaju iscrpljenost upravo zbog ovog procesa.

Simptomi kao što su malaksalost, blaga glavobolja, pospanost ili slabija koncentracija česti su u danima sa naglim temperaturnim promenama. Razlog je povećani napor tela da održi ravnotežu. Dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine, kaže: „Nagli temperaturni skokovi posebno pogađaju žene sa već postojećim kardiovaskularnim problemima ili nestabilnim pritiskom. Mogu se javiti vrtoglavica, ubrzan rad srca i izražen umor. Zato je važno slušati signale tela i uskladiti dnevne aktivnosti sa vremenskim uslovima.“

Disajni putevi su veoma osetljivi na promene temperature. Hladan vazduh može iritirati sluzokožu nosa i grla, dok topao i suv dodatno isušuje sluzokožu, što može izazvati kašalj i otežano disanje, posebno kod žena sa astmom ili alergijama. Ovakve okolnosti takođe olakšavaju prodor virusa, pa je veća podložnost infekcijama, iako sama hladnoća nije direktan uzrok bolesti.

Stručnjaci savetuju slojevito oblačenje, redovan unos tečnosti i izbegavanje naglih promena temperature – poput izlaska iz toplih prostorija direktno na hladnoću ili obrnuto. Umeren fizički napor se preporučuje, a žene sa hroničnim oboljenjima treba redovno da prate simptome i da se obrate lekaru ako se stanje pogorša.

Dr Petrović napominje: „Važno je da žene znaju da je normalno osećati blagi umor ili glavobolju, ali ukoliko se jave jači simptomi poput jakih vrtoglavica ili pritiska u grudima, potrebno je potražiti stručnu pomoć.“

Za svaku dilemu i tačnu dijagnozu najbolje je obratiti se lekaru.

Novo istraživanje otkriva da gubitak čula mirisa kod starijih žena može ukazivati na slabiju snagu, ravnotežu i pokretljivost

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama na više od 5.000 starijih učesnika pokazuje jasnu vezu između smanjenog čula mirisa i opadanja fizičkih sposobnosti kod žena starijih od 65 godina. Naučnici su kroz dugoročnu studiju analizirali snagu mišića, ravnotežu, brzinu hoda i sposobnost prepoznavanja mirisa kod 5.474 osoba trećeg doba i utvrdili da one koje slabije osećaju mirise često imaju lošije rezultate na testovima fizičkog zdravlja.

Kako ističe dr David Cutler, lekar porodične medicine, ovakve promene se često primećuju kod starijih osoba. On naglašava da “pad čula mirisa mnogo više od neprijatnosti jer može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući promene u mozgu ili početak bolesti kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova.”

Učesnici su prošli standardizovane testove za merenje mirisa, dok su istovremeno procenjivani i njihovi fizički parametri. Rezultati su pokazali da su osobe sa slabijim čulom mirisa češće imale lošiju ravnotežu, sporiji hod i manju snagu u rukama i nogama. Za žene je ovo posebno važno, jer pad fizičkih sposobnosti može povećati rizik od padova i povreda, ali i otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Dr Jayant Pinto, koautor studije, objašnjava: “Smanjenje sposobnosti da osetite mirise može biti prvi diskretan signal da je telo u procesu starenja.”

Stručnjaci savetuju da se čulo mirisa može održati ili čak poboljšati olfaktornim treningom – jednostavnim vežbama udisanja i prepoznavanja različitih mirisa kod kuće. Takođe, preporučuje se održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i praćenje opšteg zdravstvenog stanja, jer sve to može pomoći u očuvanju i mirisa i pokretljivosti.

Ako primetite da slabije osećate mirise, dr Anna Kucharska-Newton, epidemiološkinja i koautorka studije, savetuje: “Ako primetite da slabije osećate mirise, to može biti znak da je vreme za pregled i dodatne analize.” Posebno je važno obratiti se lekaru ako se pojave i drugi simptomi kao što su pad energije, problemi sa hodom ili ravnotežom. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.