Priča o sedam godina pogrešnih dijagnoza i upornosti žene kojoj su simptomi raka materice bili ignorisani

Ana Rajt-Hiks iz Velike Britanije provela je sedam godina suočavajući se sa obilnim menstruacijama, stalnim umorom i bolovima u karlici. Više od 20 puta tražila je pomoć lekara, ali su njene tegobe stalno povezivane sa godinama, perimenopauzom i sindromom iritabilnog creva. Ispostavilo se da je sve vreme imala endometrijalni stromalni sarkom (ESS), retku vrstu raka materice.

Problemi su počeli još u pubertetu, kada je Ana zbog obilnih menstruacija već sa 15 godina počela da koristi kontraceptivne pilule. Prava kriza nastupila je nakon porođaja 2016. godine, kada su menstruacije trajale po sedam dana i ostavljale je bez energije, uz jake bolove u leđima i karlici. Lekari su 2017. godine njene simptome pripisivali hormonskim promenama, dok su stomačne tegobe tumačili kao IBS. Ana je čak nekoliko puta gubila svest od bolova, ali je dijagnoza ostala nepromenjena.

Tokom pandemije stanje joj se dodatno pogoršalo. Menstruacije su joj trajale više od dve nedelje svakog meseca, uz promene raspoloženja i snažno psihičko opterećenje. U jednom trenutku, priznaje, čak je razmišljala da se povredi. Iako su lekari tvrdili da je reč o perimenopauzi, hormonski testovi to nisu potvrdili. Tek početkom 2024. godine došla je do ginekologa, kada je molila za histerektomiju, ali joj je savetovano da se vrati za šest meseci. “Izgubila sam broj koliko sam puta tražila pomoć. Niko me nije shvatao ozbiljno”, kaže Ana.

U avgustu 2024. pojavila se krv u stolici, što je pokrenulo hitne pretrage. Nakon analiza, dobila je obaveštenje da je na onkološkoj obradi. Kolonoskopija i endoskopija pokazale su promene na crevu, dok su CT i MRI potvrdili da je rak prisutan već godinama i proširen. “Razvio se u sluznici materice, skriven iza zida materice. Jedini razlog što je pronađen je to što se već proširio”, objašnjava Ana, navodeći osećaj tuge i ljutnje zbog ignorisanih simptoma.

U decembru 2024. godine podvrgnuta je 11-časovnoj operaciji, iako je planirano četiri sata. Imala je radikalnu histerektomiju, odstranjene su joj delovi debelog creva, žučna kesa i okolna tkiva. “Bila sam presrećna što sam živa, nisu pronašli preostali rak”, otkriva Ana. Posle dijagnoze ESS-a niskog gradusa u stadijumu 4a, ne prima terapiju ali se redovno kontroliše. Svesna je rizika od povratka bolesti, ali svaki dan živi punim plućima sa porodicom.

Ana naglašava važnost prepoznavanja simptoma i insistiranja na drugom mišljenju: “Da nisam nastavila da insistiram na odgovorima, sada bih bila mrtva.” Ginekološkinja dr Milica Petrović savetuje: “Dugotrajne i obilne menstruacije, posebno kada se pogoršavaju, uvek zahtevaju detaljnu dijagnostiku. Svaka žena koja oseća da nešto nije u redu, treba da potraži drugo mišljenje ako ne dobije odgovore.” Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Prepoznajte prve znake srčanog udara kod žena i reagujte na vreme za bolje ishode

Infarkt miokarda je ozbiljno stanje koje može pogoditi svakoga, ali kod žena simptomi često nisu tipični i mogu biti suptilniji. Zbog toga se znakovi često pogrešno tumače kao posledica umora, stresa ili problema sa varenjem, što produžava vreme do prave dijagnoze i može otežati lečenje. Najčešći znak srčanog udara jeste snažan pritisak ili bol u grudima koji traje ili se povremeno vraća. Kod žena taj simptom često bude slabije izražen ili se uopšte ne javi. Bol može da zrači u levu ruku, ramena, vrat, vilicu ili leđa. Pored toga, infarkt može da se manifestuje kroz otežano disanje, hladan znoj, iznenadnu slabost, vrtoglavicu ili mučninu.

Žene su sklonije tome da simptome infarkta prepoznaju kasnije jer se kod njih često javljaju neobjašnjiv umor, nelagodnost u stomaku, bol u leđima ili mučnina. Ovi znaci mogu trajati satima ili čak danima pre nego što se pojavi sam infarkt, pa se često ignorišu ili pogrešno tumače. Neobjašnjiv umor i otežano disanje pri manjem naporu još su neki od simptoma na koje žene često ne obrate pažnju, iako su to znakovi da srce nije u dobrom stanju.

Ako osetite ponavljajući pritisak ili bol u grudima, težinu, slabost, teško disanje ili mučninu, odmah se javite lekaru. Obratite pažnju i na simptome poput bola u leđima ili vilici, iznenadnog osećaja umora ili hladnog znoja. Nije preporučljivo čekati da simptomi prođu sami – svaki minut je važan.

Kardiolog dr Ivana Petrović posebno ističe: „Žene često imaju tihi infarkt bez tipične boli u grudima. Zato je važno da svaka žena zna da i netipični simptomi mogu ukazivati na ozbiljan problem sa srcem.”

Ako posumnjate na infarkt, odmah pozovite hitnu pomoć. Brza reakcija i medicinska intervencija mogu povećati šanse za oporavak i smanjiti rizik od komplikacija. Zdravlje je najvažnije, a za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

PMS donosi emotivne i fizičke oscilacije, ali postoje načini da ublažite simptome i sačuvate balans

Predmenstrualni sindrom (PMS) svakog meseca utiče na veliki broj žena, donoseći niz telesnih i emotivnih promena. Simptomi se mogu javiti nekoliko dana, a kod nekih žena čak i do dve nedelje pre menstruacije. Ove promene su povezane sa oscilacijama hormona, posebno estrogena i progesterona, i mogu biti blage ili izražene. Važno je znati da su ove reakcije u potpunosti prirodan deo menstrualnog ciklusa i ne predstavljaju slabost.

Promene raspoloženja su među najčešćim znacima PMS-a. Tokom ovog perioda, mnoge žene osećaju povećanu osetljivost, razdražljivost ili emotivnost. Sitnice koje bi inače ostale neprimećene mogu sada izazvati tugu ili nervozu. Uz to, često je prisutan umor i potreba za dužim odmorom, pa je važno obratiti pažnju na signale koje telo šalje.

Kada su u pitanju fizičke promene, mnoge žene primećuju nadutost, zadržavanje tečnosti, bol u donjem stomaku, tenziju u grudima i glavobolju. Ovi simptomi nastaju zbog promena u hormonskoj ravnoteži. Takođe, često se javlja pojačan apetit, posebno želja za slatkišima ili kaloričnom hranom, što je takođe posledica hormonalnih oscilacija. Zbog toga se savetuje da birate zdravije užine i redovno unosite dovoljno vode.

PMS može uticati i na svakodnevne odnose, pa su nesporazumi u porodici ili na poslu česti. Dobro je znati da razumevanje ovih promena pomaže i vama i vašim bližnjima. Redovno vežbanje i kvalitetan san mogu u velikoj meri olakšati neprijatnosti koje PMS donosi.

Specijalista ginekologije, dr Ana Petrović, naglašava: “PMS nije izmišljeno stanje. Hormonalne promene utiču na raspoloženje i fizičko zdravlje. Preporučujem ženama da osluškuju svoje telo i ne zanemaruju signale koje im ono šalje.”

Simptome PMS-a možete ublažiti i kroz nekoliko praktičnih navika. Umesto da posegnete za kofeinom ili alkoholom, odlučite se za uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama. Redovna fizička aktivnost doprinosi boljem raspoloženju i smanjenju stresa, a dovoljno sna pomaže da se osećate odmorno i stabilno. Ako PMS znatno ometa svakodnevni život, obavezno se obratite lekaru kako biste zajedno pronašli najbolje rešenje i eventualno prilagodili terapiju.