Novo švedsko istraživanje pokazuje da unos mesa može smanjiti rizik od demencije kod žena sa određenim genetskim predispozicijama
Najnovija švedska studija, koja je pratila više od 2.100 osoba starijih od 60 godina tokom čak 15 godina, donosi zanimljive uvide o povezanosti ishrane i rizika od demencije. Istraživači su analizirali navike u ishrani i kognitivno zdravlje učesnika, fokusirajući se na gen APOE, poznat kao glavni genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest. Rezultati su pokazali da kod žena koje nose ovu genetsku predispoziciju, konzumacija mesa može biti povezana sa manjim rizikom od razvoja demencije. S druge strane, kod osoba bez pomenutog gena, ista veza nije uočena.
Jedan od autora studije, dr Jakob Norgren, ističe: “Naši rezultati pokazuju da ishrana može imati drugačiji uticaj na rizik od demencije u zavisnosti od genetskog profila osobe.” Dr Aviva Lubin upozorava da je potrebno oprezno tumačiti rezultate i naglašava: “Iako su nalazi obećavajući, ne znači da svi treba da povećaju unos mesa bez konsultacije sa stručnjakom.”
Posebnu pažnju treba da obrate žene starije od 60 godina ili one sa porodičnom istorijom demencije. Savetuje se redovno praćenje zdravstvenog stanja i razmatranje genetskih faktora. Neurolog dr Clifford Segil napominje: “Personalizovana ishrana i redovne medicinske kontrole su ključ za očuvanje kognitivnog zdravlja, posebno kod osoba sa povećanim rizikom.”
Stručnjaci savetuju da se ne uvode nagle promene u ishrani bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom. Uravnotežen jelovnik, bogat povrćem, voćem, celovitim žitaricama i umerenim unosom mesa, doprinosi zdravlju mozga. Ako imate porodičnu istoriju Alchajmerove bolesti ili drugih neuroloških poremećaja, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom o testiranju gena APOE i prilagođavanju ishrane individualnim potrebama.
Za svaku nedoumicu ili dijagnostiku, obavezno se obratite svom lekaru.
