Stručnjaci ističu: u poznim godinama, tri rutinske procedure mogu biti manje korisne od potencijalnih rizika
Žene koje su prešle 75. godinu često se pitaju koje rutinske medicinske preglede treba i dalje redovno obavljati. Iako je individualni savet lekara najvažniji, novi nalazi pokazuju da postoje tri pregleda koja možda više nisu neophodna u kasnijim godinama života. Lekari naglašavaju da kod nekih procedura rizici mogu prevazići koristi, posebno kod žena koje već imaju druge zdravstvene tegobe.
Kada je reč o kolonoskopiji nakon 75. godine, gastroenterolog dr Steven Itzkowitz iz Icahn School of Medicine u Njujorku izdvaja primer osamdesetpetogodišnje pacijentkinje koja je, iako zdravlja, ispunjavala uslove za još jednu kolonoskopiju. Ipak, prema njegovim rečima, “nedavna istraživanja pokazuju da su koristi od ponovljene kolonoskopije male nakon 75. godine”. Kako starimo, raste i rizik od komplikacija poput krvarenja, reakcije na anesteziju ili povrede creva, a uz to su česte i terapije za razređivanje krvi koje dodatno komplikuju postupak.
Što se tiče aktiničnih keratoza, to su crvene ili hrapave promene na koži koje nastaju usled godina i izlaganja suncu. Iako su estetski neprijatne, u većini slučajeva ne predstavljaju ozbiljnu opasnost. Dermatolog dr Allison Billi sa University of Michigan objašnjava: “Za prosečnu pacijentkinju bez istorije raka kože, postoji šansa manja od 1 prema 1.000 da ovakva promena preraste u rak kože.” Uklanjanje aktiničnih keratoza često je bolno, može ostaviti trajne tragove, a nove promene se iznova javljaju. Zbog toga dr Billi savetuje da se ove promene prate godišnje i uklanjaju samo ako se pojave bol, krvarenje ili ubrzan rast.
Treća procedura odnosi se na terapiju levotiroksinom, lekom za hipotireozu. Mnoge starije žene ga i dalje uzimaju, ali istraživanja ukazuju da kod blagih oblika hipotireoze u poznim godinama ovaj lek možda i nije potreban. Rizici od nuspojava tada mogu prevagnuti nad koristima, naročito ako nema izraženih simptoma. Zato se preporučuje redovna kontrola hormona i razgovor sa lekarom o eventualnom smanjenju ili ukidanju terapije.
Na kraju, važno je istaći da su ove preporuke individualne i da svaka žena treba da sa svojim lekarom proceni rizike i koristi svakog pregleda ili leka. Kako kaže dr Billi: „Lečenje može biti teže od samog stanja. Uklanjanje je zapravo izuzetno bolno, i tokom i posle zahvata.” Zdravlje treba da bude prioritet, a odluke donosite u dogovoru sa svojim stručnjakom.
