Saznajte kako stres pogoršava urtikariju, ekcem i akne, i koji su saveti dermatologa za ublažavanje simptoma
Stres je poznat kao uzročnik brojnih zdravstvenih poteškoća, a koža je često među prvim organima na kojima se posledice vide. Žene između 20. i 40. godine posebno su osetljive na kožne promene izazvane stresom, što može uticati na njihovo samopouzdanje i svakodnevni život. Prepoznavanje najčešćih kožnih problema i njihovih simptoma ključ je za pravovremeno reagovanje i olakšanje tegoba.
Hronična spontana urtikarija, poznata i kao dugotrajna koprivnjača, spada među najčešće probleme. Ova pojava karakteriše se crvenim, svrbljivim otocima na koži koji mogu nastajati i nestajati tokom najmanje šest nedelja. Najčešće pogađa žene u reproduktivnom periodu, a jasni uzroci često izostaju. Stres dodatno može pogoršati simptome, pa žene često primećuju pojačanje tegoba u stresnim situacijama. Dermatolog dr Keira Bar iz Vašingtona naglašava: „Kada primetite nove promene na koži, vaša nervna reakcija pojačava lučenje hormona stresa. To zatim izaziva još jače simptome na koži, stvarajući začarani krug.“
Ekcem, odnosno atopijski dermatitis, je još jedan čest problem koji se javlja u vidu crvenila, svraba i suve kože. Iako je često povezan sa alergijama, stres može biti okidač za pogoršanje ekcema. Kortizol i drugi hormoni stresa oslabljuju prirodnu barijeru kože, pa ona lakše reaguje iritacijama i upalnim procesima. U takvim slučajevima važno je redovno hidrirati kožu, izbegavati poznate iritanse i, kod težih oblika, konsultovati dermatologa.
Stres može uticati i na pojavu akni. Iako su akne tipične za mlađe, sve više odraslih žena prijavljuje pogoršanje akni tokom stresnih perioda, manjka sna ili promena u ishrani. Povećano lučenje sebuma pod uticajem stresa dovodi do začepljenja pora i upalnih procesa na licu, vratu i leđima.
Zajedničko svim ovim stanjima je da stres može biti pokretač ili faktor pogoršanja. Dr Bar savetuje: „Važno je prepoznati kada su simptomi uporniji ili ozbiljniji i tada se obratiti dermatologu ili alergologu.“ Prilikom posete lekaru preporučuje se da navedete sve promene u načinu života, ishrani i nivou stresa, kako bi terapija bila što efikasnija.
Praktični saveti uključuju svakodnevnu negu blagim preparatima, redovnu hidrataciju i izbegavanje iritansa, kao i tehnike opuštanja poput vežbanja, meditacije ili šetnji. Za preciznu dijagnozu i plan lečenja uvek se obratite stručnjaku.
