Pedijatar otkriva zašto prilagođena komunikacija i angažovanost roditelja olakšavaju posete lekaru

Strah od lekara je čest među mališanima predškolskog i školskog uzrasta, što neretko otežava medicinske preglede i tretmane. U urbanim sredinama, gde su susreti sa zdravstvenim ustanovama učestali, pedijatri sve više ističu važnost individualnog pristupa za prevazilaženje ovog straha. Prema rečima primarijusa dr Biljane Aleksić Pavlović, pedijatra sa preko 40 godina iskustva, personalizovana briga je ključna za uspešno prevazilaženje straha kod dece.

Savremena dečja medicina sve više primenjuje personalizovani pristup – svaki pregled i tretman prilagođava se detetovim potrebama, uzrastu i dosadašnjim iskustvima. Lekari uzimaju u obzir temperament i način na koji mali pacijent doživljava nove situacije. Tokom uobičajenih procedura koje najčešće izazivaju nelagodu, poput vađenja krvi, injekcija ili dijagnostičkih pregleda, komunikacija se prilagođava uzrastu i senzibilitetu deteta.

Roditelji imaju važnu ulogu u podršci svom detetu tokom ovakvih situacija. Istraživanja ukazuju da mališani koji su uključeni u razgovor sa doktorom i unapred pripremljeni na ono što ih očekuje pokazuju niži nivo anksioznosti i lakše sarađuju tokom pregleda. Dr Biljana Aleksić Pavlović naglašava: „Svako dete je ličnost za sebe i personalizovanim pristupom se postiže da se dete tokom lečenja oseća lagodnije i opuštenije, a doktor sigurniji u uspešnost lečenja.”

Priprema deteta kod kuće podrazumeva stvaranje mirne atmosfere i otvoren razgovor sa detetom uz upotrebu jezika koji ono razume. Roditelji treba da budu smireni kako bi dete osetilo sigurnost. Tokom samog pregleda važno je biti uz dete, držati ga za ruku ili zagrliti, a posle pregleda razgovarati o tome šta mu je bilo prijatno ili neprijatno. Simbolične nagrade za hrabrost mogu pomoći da dete razvije pozitivnu asocijaciju na odlazak lekaru. Dr Aleksić Pavlović savetuje: „Najbolje je stvoriti opuštajuću atmosferu još kod kuće, pre nego se krene lekaru. Smireni roditelji preneće ovakav osećaj i na dete. U razgovoru sa detetom koristite reči koje ono razume i razuverite ga da će sve proći dobro. Pri samom pregledu budite uz dete, držite ga za ruku, zagrlite. Posle pregleda opet razgovarajte sa detetom, pitajte ga šta mu je bilo prijatno a šta neprijatno. Dozvoljene su i male, simbolične nagrade za hrabrost koju je ispoljilo pri pregledu. To sve zajedno stvara pozitivnu vezu sa odlaskom kod lekara.”

Praktičan savet je i igra doktora kod kuće – uz pomoć plišane igračke dete može upoznati nove procedure i naučiti da je poseta lekaru važan deo brige o zdravlju. Ako i dalje primetite izražen strah kod deteta, konsultujte se sa pedijatrom o dodatnoj podršci. Za preciznu dijagnozu i savete uvek se obratite svom lekaru.

Stručnjaci otkrivaju zašto žene osećaju snažnije emocije pri odvikavanju i daju savete za lakše suočavanje

Sve više žena u Srbiji odlučuje da ostavi cigarete, ali ih tokom tog procesa prate izražena nervoza, razdražljivost i osećaj praznine. Psiholozi ističu da odvikavanje nije samo fizički, već i psihološki izazov, posebno jer su cigarete često deo svakodnevnih rituala žena. Najčešće se radi o ženama između 25 i 55 godina koje pušenje vezuju za trenutke opuštanja, pauze na poslu i borbu sa stresom. Kada prekinu ovu naviku, često isplivaju snažne emocije koje su ranije bile potisnute upravo pušenjem. Psiholog dr Ana Petrović objašnjava: ‘Mnoge žene cigaretu doživljavaju kao kratkotrajni beg od svakodnevnog pritiska ili trenutak samoće i predaha. Kada tog rituala nestane, površinu izbijaju emocije poput napetosti ili tuge.’

Pojačana nervoza nakon prestanka pušenja nije samo posledica fizičke zavisnosti od nikotina – reč je i o gubitku utvrđenih navika koje su godinama služile kao emocionalni ventil. Stručnjaci savetuju da je važno da žene prepoznaju ovu vezu i ne krive sebe zbog promena raspoloženja. Dodatno, društveni pritisak ume da oteža odvikavanje, jer žene često nailaze na nerazumevanje okoline i osećaj krivice ako se vrate staroj navici.

Dr Petrović preporučuje: ‘Žene mi često kažu da im najviše nedostaje sam osećaj pauze i trenutka za sebe, ne toliko nikotin. Zato preporučujem da pronađu nove načine za relaksaciju, poput šetnje, razgovora sa bliskim osobama ili uvođenja malih, zdravih rituala u svakodnevicu.’

Takođe se preporučuje fizička aktivnost, jer ona smanjuje napetost i podiže raspoloženje. Važno je razgovarati sa prijateljima ili sa stručnjacima tokom procesa odvikavanja, a korisne su i grupe podrške. Odvikavanje od pušenja nije samo pitanje volje, već zahteva vreme i razumevanje sopstvenih emocija. Ukoliko osećate jaku nervozu ili druge simptome, obratite se lekaru ili psihologu za dodatnu pomoć i savet. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Nije potrebno preći 10.000 koraka dnevno – istraživanje pokazuje da i 8.500 doprinosi održavanju telesne mase kod žena

Održavanje idealne telesne mase posle mršavljenja često je izazov, posebno za žene u zrelijim godinama. Novo istraživanje koje je obuhvatilo skoro 4.000 odraslih osoba pokazalo je da povećanje broja dnevnih koraka na oko 8.500 može značajno pomoći u sprečavanju povratka kilograma. Studija je uključila ispitanike prosečne starosti 53 godine, sa početnim indeksom telesne mase od 31, što se medicinski smatra gojaznošću.

Stručnjaci naglašavaju da nije neophodno svakodnevno preći 10.000 koraka kako biste zadržali postignutu težinu. Umesto toga, kontinuitet u fizičkoj aktivnosti, pa čak i umeren nivo od 8.500 koraka, pruža dobre rezultate u održavanju stabilne mase. Posebno je važno održavati balans između kretanja i pravilne ishrane, jer to čini osnovu za dugoročni uspeh.

Nutricionistkinja Marija Hiet ističe: „Najvažniji faktor kod održavanja telesne mase je doslednost, a hodanje je aktivnost koju većina žena može da uklopi u svakodnevicu“. Dr Mir Ali, specijalista za gojaznost, dodaje: „Ne postoji magičan broj koraka koji odgovara svima, ali čak i umeren porast dnevne aktivnosti doprinosi boljem zdravlju.“

Za žene koje žele da povećaju broj koraka, savetuje se da to ne rade odjednom. Umesto toga, preporučuje se češće korišćenje stepenica umesto lifta ili kraće šetnje svakog sata. Male promene, kao što su odlazak peške do prodavnice ili šetnja u toku pauze na poslu, mogu na duže staze doneti veliki rezultat.

Ove preporuke su posebno korisne za one koje su već prošle kroz proces mršavljenja i žele da zadrže rezultate. Ključ je u navikama koje su lako ostvarive i održive u svakodnevnom životu.

Pre nego što uvedete bilo kakvu novu fizičku aktivnost, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ukoliko imate hronične zdravstvene probleme. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.