Stručnjak prof. Tomas Sejfrid predlaže praktične korake za žensko zdravlje i prevenciju malignih bolesti

U savremenom društvu, sve više žena se suočava sa potrebom da unapredi svoje zdravlje i smanji rizik od ozbiljnih bolesti poput raka. Profesor Tomas Sejfrid, poznat po svom radu iz oblasti biologije, biohemije i genetike, naglašava da svakodnevne navike imaju presudnu ulogu u prevenciji ove bolesti – čak veću od samih genetskih predispozicija. Njegova istraživanja posebno ukazuju na to da metabolički poremećaji značajno doprinose razvoju raka.

Prema profesoru Sejfridu, promene u ishrani, fizička aktivnost i način života mogu dramatično uticati na smanjenje rizika. On navodi i primer pacijenta sa teškim oblikom tumora mozga, koji je zahvaljujući izmenama u ishrani i životnom stilu uspeo da poboljša svoje zdravstveno stanje, što dodatno ističe značaj individualnog pristupa i preventive.

Za žene svih uzrasta, profesor Sejfrid preporučuje sledećih sedam navika kao ključ za zdravlje:

1. Održavajte stabilan nivo šećera u krvi – Povišen šećer i insulin povezani su sa razvojem ćelija raka. Preporučuje se izbegavanje prerađene hrane, šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

2. Razmotrite ketogenu dijetu – Ova ishrana podrazumeva visok unos zdravih masti i nizak unos ugljenih hidrata. “Ćelije raka se oslanjaju na glukozu, a smanjenje njenog unosa može pomoći telu da se bolje brani”, ističe profesor Sejfrid. Pre uvođenja ovakve ishrane, savetuje se konsultacija sa lekarom.

3. Smanjite upale u organizmu – Dugotrajne upale povećavaju rizik od raka. U svakodnevnu ishranu uvrstite kurkumu, masnu ribu ili zeleni čaj i izbegavajte industrijski prerađene proizvode. Meditacija i druge tehnike relaksacije takođe mogu doprineti smanjenju upala.

4. Povremeni post – Povremeno gladovanje može pomoći u snižavanju šećera i stimulisanju obnove ćelija. “Post podstiče čišćenje tela od oštećenih ćelija i može pomoći u zaštiti od raka.” Važno je post sprovoditi uz lekarski nadzor.

5. Upravljajte stresom – Hronični stres loše utiče na ćelije i može doprineti upalama. Pronađite vreme za odmor i tehnike opuštanja.

6. Redovna fizička aktivnost – Vežbanje pomaže boljem radu ćelija, regulaciji šećera i smanjenju upala. Profesor ističe da je fizička aktivnost jedan od najvažnijih faktora u prevenciji raka.

7. Kvalitetan san – Tokom sna telo se obnavlja i imunitet jača. „Dobar i redovan san je osnov za zdravo telo i otpornost na bolesti“, zaključuje profesor Sejfrid.

On podseća i na to da su tradicionalna društva imala nižu učestalost raka upravo zbog zdravih svakodnevnih navika. Svaka žena može uvesti ove promene kako bi poboljšala kvalitet života i smanjila zdravstvene rizike. Za sve savete i dijagnostiku, konsultujte se sa svojim lekarom.

Tamna ili smeđa krv tokom ciklusa često nije razlog za paniku, ali postoje situacije kada je preporučljivo posetiti ginekologa.

Menstrualni ciklus je važan pokazatelj zdravlja svake žene, a promene u boji ili količini krvi mogu izazvati zabrinutost. Smeđa ili braon menstruacija najčešće ukazuje na to da je krv duže zadržana u materici, pa oksidiše i menja boju. Ova pojava je uglavnom prisutna na početku ili kraju ciklusa, ali može imati i druge uzroke u zavisnosti od uzrasta.

Kod žena u dvadesetim godinama, braon krvarenje može biti posledica hormonskih promena, stresa, neredovne ishrane, naglog mršavljenja ili početka upotrebe kontracepcije. Ciklus u ovom periodu često varira dok se organizam prilagođava. Stručnjakinja dr Ivana Petrović savetuje: “Blago braon ili oskudno krvarenje u dvadesetim često je prolazna pojava, ali ako se ponavlja, preporučujem ginekološki pregled kako bismo isključili moguće poremećaje.”

Za žene u tridesetim, tamnija menstruacija može biti znak blažih upala, sindroma policističnih jajnika ili čak implantacionog krvarenja na početku trudnoće. Bitno je obratiti pažnju na trajanje i učestalost promena, kao i na dodatne simptome poput bolova ili neprijatnog mirisa. Dr Petrović ističe: “Svaka iznenadna promena u ciklusu zahteva pažnju, posebno ako je praćena dodatnim simptomima.”

U četrdesetim godinama, ova pojava je najčešće povezana s perimenopauzom, kada hormoni osciliraju, a ciklus postaje neredovan i slabiji, što može uticati i na boju krvi. U ovom životnom dobu, redovni ginekološki pregledi su i dalje ključni za rano otkrivanje mogućih zdravstvenih problema.

Generalno, povremena braon menstruacija ne zahteva brigu, ali ukoliko postane česta ili je praćena bolom, neprijatnim mirisom ili drugim neobičnim simptomima, preporučuje se odlazak kod lekara. “Žensko telo nam šalje signale koje ne treba ignorisati”, naglašava dr Petrović. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte svog ginekologa.

Sve više žena, čak i nepušača, suočava se sa rakom pluća – pravovremeni pregledi i prepoznavanje simptoma mogu značajno povećati šanse za izlečenje.

U poslednjim godinama primećen je značajan porast broja žena koje obolevaju od raka pluća, posebno među mlađim i sredovečnim ženama. Iako je nekada ova bolest češće pogađala muškarce, statistika se menja i sve više žena, uključujući i one koje nikada nisu pušile, suočava se sa ovom dijagnozom. Ovakav trend izaziva zabrinutost, jer rak pluća kod žena često ostane neotkriven do kasnijih faza bolesti.

Stručnjaci ističu da osim pušenja, na pojavu raka pluća utiču i drugi faktori kao što su zagađenje vazduha, nasledni faktor, hormonske promene i stres. Posebnu pažnju privlači uticaj estrogena, ženskog polnog hormona, na razvoj tumora. “Postoje dokazi da hormonske promene tokom života, uključujući menopauzu ili hormonske terapije, mogu imati uticaj na rizik od razvoja raka pluća kod žena”, navodi dr Ivana Petrović, specijalista pneumoftiziologije.

Kada je reč o vrstama raka pluća, kod žena se najčešće javlja adenokarcinom. Ovaj tip tumora nastaje u perifernim delovima pluća i može prolaziti neprimećeno, jer prvi simptomi poput produženog kašlja, bola u grudima, promuklosti ili hroničnog umora često ostaju zanemareni. Tek u poodmaklim fazama mogu se javiti znakovi kao što su iskašljavanje krvi, gubitak telesne mase ili otežano disanje.

Iako su žene sve češće pogođene ovom bolešću, istraživanja ukazuju na to da one imaju nešto bolju prognozu u odnosu na muškarce. Tačan razlog za to još nije potpuno jasan, ali se pretpostavlja da ulogu igraju razlike u tipu tumora, hormonski uticaji i odgovor na savremene terapije. “Žene često bolje reaguju na određene vrste lekova i imunoterapiju, što im daje prednost u borbi sa bolešću”, ističe dr Petrović.

Veoma je važno da žene obrate pažnju na promene u zdravlju i ne ignorišu simptome, čak i ako nisu pušači. Redovni pregledi i rano prepoznavanje simptoma, naročito kod onih sa porodičnom istorijom bolesti ili izloženih zagađenju, mogu biti presudni za uspešno lečenje. Ukoliko primetite produžen kašalj, promene u disanju ili bol u grudima, važno je da se što pre javite lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa stručnjakom.