Redovno merenje i promene navika pomažu u prevenciji ozbiljnih posledica, posebno posle 40. godine
Povišen krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi nezapaženo, ali predstavlja veliki rizik za zdravlje srca, mozga i bubrega. Ova bolest pogađa otprilike svaku treću odraslu osobu u svetu. Iako su simptomi retki na početku, hipertenzija je glavni uzrok srčanog i moždanog udara, kao i oboljenja bubrega. Posebno su ugrožene žene svih godina, dok se rizik povećava u trudnoći, menopauzi ili sa starenjem. Upravo zato je važno redovno meriti krvni pritisak.
Mnoge žene pogrešno veruju da bi osetile povišen pritisak, ali simptomi se najčešće ne pojavljuju sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija. Zbog toga se visok pritisak često naziva „tihi ubica“. Oštećenja organa i krvnih sudova mogu napredovati godinama bez ikakvih znakova. Faktori rizika uključuju gojaznost, fizičku neaktivnost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i ishranu bogatu solju, dok porodična istorija i hronične bolesti poput oboljenja bubrega dodatno povećavaju rizik.
Merenje pritiska je jednostavno – možete ga obaviti u ordinaciji, apoteci ili kod kuće pomoću aparata. Ako ste uznemireni u ambulanti, kod kuće ili uz 24-časovni holter dobićete preciznije vrednosti. Preporučuje se i vođenje dnevnika sa zabeleženim vrednostima kako biste pratili promene tokom vremena.
Posebno je važno da svaka žena, a naročito one starije od 40 godina, proverava krvni pritisak najmanje jednom godišnje. Trudnice i žene u menopauzi treba da budu dodatno oprezne. Pravovremena provera može sprečiti ozbiljne komplikacije kao što su moždani i srčani udar ili hronična oštećenja bubrega.
Kardiolog dr Milena Jovanović ističe: “Visok krvni pritisak najčešće ne daje nikakve simptome. Zato je redovna kontrola jedini način da na vreme otkrijemo problem.”
Promene životnih navika značajno doprinose kontroli pritiska. Preporučuje se održavanje zdrave težine, fizička aktivnost (barem 150 minuta nedeljno – brza šetnja, plivanje, vožnja bicikla), smanjen unos soli, više voća i povrća, prestanak pušenja i ograničenje alkohola. Ipak, kod nekih žena promene nisu dovoljne i potrebni su lekovi – današnja terapija je efikasna i bezbedna, ali je ključno uzimati je redovno i ne prekidati samostalno. Dr Jovanović dodaje: “Čak i one žene koje brinu o svom zdravlju ponekad moraju da uzimaju lekove. To nije znak neuspeha, već odgovornosti prema sebi”.
Pored terapije, redovne posete lekaru su važne kako bi se proverili i drugi parametri – funkcija bubrega, šećer i holesterol. Tako se pravovremeno prilagođava terapija i prati tok bolesti. Podrška porodice i okoline olakšava prihvatanje zdravijih navika, a vođenje dnevnika pritiska pomaže i lekaru da proceni efikasnost terapije.
Za postavljanje tačne dijagnoze i savete obavezno se obratite svom lekaru. Pratite vrednosti svog krvnog pritiska i reagujte na vreme – to je jedan od najvažnijih koraka za očuvanje vašeg zdravlja.
