Stručnjaci otkrivaju zbog čega žene često preskaču doručak i koje signale organizma ne treba ignorisati

Mnoge žene, posebno one koje su zaposlene ili su majke, radni dan započinju šoljicom kafe, dok doručak često ostaje u drugom planu zbog nedostatka apetita. Ovaj obrazac ponašanja primećen je kod žena različitih životnih dobi, a razlozi za to su raznoliki – od ustaljenih navika i hormonalnih oscilacija do određenih zdravstvenih stanja. Razumeti uzroke ovakvog ponašanja može pomoći u donošenju boljih odluka za zdravlje.

Jedan od glavnih razloga zašto žene nemaju osećaj gladi ujutru jeste obilan ili kasni večernji obrok. Hrana bogata proteinima i mastima usporava pražnjenje želuca, pa osećaj sitosti može potrajati do narednog jutra. “Obroci sa više proteina utiču na hormone kao što su grelin i peptidi, pa se osećaj gladi javlja kasnije”, navodi dr Ivana Radovanović, specijalista ishrane. Ipak, ukoliko tokom ostatka dana unosite dovoljne količine hranljivih materija i tečnosti, preskakanje doručka ne mora nužno imati negativne posledice.

Tokom noći dolazi i do promena u hormonskom statusu koje utiču na apetit. Nivo hormona gladi često opada tokom sna, pa se mnoge žene ujutru bude bez izraženog osećaja gladi. Ovo je najčešće normalna pojava, osim ako ne primetite nagle ili ozbiljne promene u navikama ishrane.

Psihičko zdravlje takođe ima važnu ulogu. Depresija i anksioznost mogu uticati na apetit — kod nekih žena ga smanjuju, dok kod drugih dovode do pojačanog unosa hrane. “Kod nekih žena, anksioznost izaziva smanjen osećaj gladi, dok kod drugih dovodi do prejedanja. Svaka promena apetita koja traje duže od dve nedelje zaslužuje pažnju stručnjaka”, navodi psihološkinja Marija Stojanović.

Trudnoća je posebno osetljiv period, jer tada jutarnja mučnina može potpuno smanjiti želju za hranom. Osim mučnine, trudnice često imaju problem sa nadimanjem i sporijim varenjem. Preporučuje se konzumacija manjih i češćih obroka, dovoljno tečnosti i izbegavanje mirisa koji izazivaju mučninu.

Neka zdravstvena stanja, poput prehlade, gripa ili hroničnih bolesti, mogu biti uzrok smanjenog jutarnjeg apetita. Tokom bolesti važno je unositi tečnost i birati lakšu hranu, kao što su supe ili tost, kako bi oporavak bio brži.

Određeni lekovi, posebno antibiotici i diuretici, mogu dovesti do smanjenog apetita, a kod starijih žena vremenom dolazi i do prirodnih promena u osećaju gladi. Problemi sa štitnom žlezdom ili druge hormonske neravnoteže mogu dodatno uticati na apetit ujutru.

Kao praktične savete, stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika ishrane, slušanje potreba sopstvenog tela i obraćanje pažnje na promene apetita. Ukoliko primetite dugotrajan gubitak apetita, naglo gubljenje težine ili dodatne simptome, preporučuje se da potražite savet lekara. Za pravu dijagnozu i preporuke, najbolje je obratiti se stručnjaku.

Saznajte koji su najčešći uzroci i efikasne korake za prevenciju bolnih grčeva tokom noći

Noćni grčevi u nogama su čest problem koji pogađa žene svih uzrasta. Ovi neprijatni i bolni spazmi obično se javljaju dok odmaramo, najčešće pred san, i mogu značajno uticati na kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje. Stručnjaci naglašavaju da su ove tegobe naročito učestale kod žena srednjih godina i tokom trudnoće, pa je važno znati šta ih izaziva i kako ih možemo sprečiti ili ublažiti.

Grčevi u nogama su iznenadna, nehotična i bolna kontrakcija mišića, najčešće u predelu listova. Traju od nekoliko sekundi do par minuta, a osećaj zategnutosti može se zadržati i nakon prestanka bola. Dr Arlesia Džouns objašnjava: “Grč je zapravo naglo i nevoljno stezanje mišića koje može biti praćeno vidljivim trzajem ili zatezanjem tog dela noge.”

Najčešći razlozi nastanka grčeva su dehidratacija, manjak elektrolita kao što su magnezijum, kalijum i kalcijum, zatim zamor mišića posle fizičke aktivnosti, ali i dugotrajno sedenje ili stajanje. Dr Džejms Čen navodi: “Noću smo najčešće neaktivni, što može smanjiti cirkulaciju i povećati šansu za pojavu grčeva, posebno ako su mišići preko dana bili izloženi naporu.”

Određena zdravstvena stanja, poput dijabetesa tipa 2, bolesti bubrega, problema sa štitnom žlezdom ili trudnoće mogu dodatno povećati rizik od grčeva. Pojedini lekovi – na primer diuretici ili terapije za snižavanje krvnog pritiska – takođe mogu dovesti do poremećaja ravnoteže elektrolita i uticati na pojavu ovih tegoba.

Važno je razlikovati grčeve od sindroma nemirnih nogu, koji se manifestuje potrebom za stalnim pomeranjem nogu, ali nije praćen bolom. Ukoliko grčevi često ometaju vaš san ili se javljaju zajedno sa drugim simptomima, preporučuje se da se obratite lekaru kako bi se isključili ozbiljniji uzroci.

Prevencija i olakšavanje grčeva podrazumevaju nekoliko jednostavnih navika:
– Redovno istežite mišiće nogu, posebno pred spavanje
– Tokom dana unosite dovoljno tečnosti
– Birajte ishranu bogatu mineralima (magnezijum, kalijum, kalcijum)
– Uvedite lagane fizičke aktivnosti ili šetnje u večernjim satima
– Izbegavajte dugo sedenje ili stajanje bez pravljenja pauza

Dr Laura Pardi savetuje: “Ako vas grčevi često bude tokom noći, pokušajte sa blagim istezanjem listova i stopala pre spavanja i obratite pažnju na unos tečnosti, posebno leti ili posle vežbanja.”

Za tačnu dijagnozu i adekvatan savet obavezno se obratite lekaru, posebno ako su grčevi učestali, traju duže, ili su praćeni oticanjem, promenom boje kože ili drugim neuobičajenim simptomima.

Maslačak je bogat vitaminima i mineralima, doprinosi detoksikaciji, zdravlju jetre i ravnoteži šećera kod žena svih uzrasta

Maslačak se, iako često viđen kao običan korov, sve češće prepoznaje kao dragocena biljka za žensko zdravlje. U periodu proleća, kada je detoksikacija tela posebno aktuelna tema, maslačak postaje ključni saveznik u podršci jetri, regulaciji šećera u krvi i eliminaciji viška vode iz organizma. Ova biljka, koja raste gotovo svuda, preporučuje se ženama različitih godina koje žele prirodnu podršku metabolizmu.

Njegovi mladi listovi, brani pre cvetanja, puni su vitamina A, C i K, kao i kalijuma, koji su esencijalni za pravilno funkcionisanje organizma. Posebna vrednost maslačka krije se u gorkim materijama koje podstiču jetru na efikasnije razlaganje masti i izbacivanje toksina iz tela. Ovaj proces olakšava detoksikaciju i pomaže izbacivanju viška tečnosti, što je posebno korisno ženama koje imaju sklonost ka zadržavanju vode i osećaju nadutosti.

Koren maslačka je bogat inulinom – vlaknom koje pozitivno utiče na crevnu floru i usporava apsorpciju ugljenih hidrata. To je značajno za žene sa dijabetesom ili predijabetesom, jer ovaj koren doprinosi stabilnom nivou šećera u krvi posle obroka. Naučna istraživanja su pokazala da ekstrakti maslačka imaju zaštitni efekat na jetru i mogu pomoći boljoj regulaciji šećera.

Specijalista interne medicine, dr Marija Jovanović, napominje: “Maslačak ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, a savremena istraživanja potvrđuju njegova korisna svojstva za jetru i metabolizam. Ipak, važno je koristiti ga umereno i uz konsultaciju sa lekarom, posebno kod žena koje imaju kamen u žuči ili koriste lekove za pritisak ili razređivanje krvi.”

Za optimalan efekat, mladi listovi maslačka mogu se koristiti u prolećnim salatama sa kuvanim jajima, maslinovim uljem i sirćetom. Ako je ukus previše gorak, kratko potopite listove u hladnu vodu sa malo soli. Koren se vadi u jesen ili rano proleće, suši i koristi za pripremu čaja ili kao zamena za kafu bez kofeina. Cvetovi su odlični za pravljenje sirupa poznatog kao “med od maslačka”, koji se često upotrebljava za ublažavanje grlobolje.

Pre nego što uberete maslačak, obavezno proverite da li raste na čistim mestima, daleko od saobraćaja i hemijski tretiranih površina. Osobe sa hroničnim bolestima ili koje koriste terapiju trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre uvođenja maslačka u ishranu.

Za pravu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.