Često zanemarujemo da lekovi za alergije, pritisak ili anksioznost mogu izazvati hronični umor i pad energije
Mnoge žene u Srbiji osećaju konstantan nedostatak energije i motivacije, a najčešće razlog traže u stresu ili previše obaveza. Ipak, stručnjaci upozoravaju da redovno uzimanje određenih lekova može izazvati ove simptome. Ovaj problem je posebno izražen kod žena koje koriste terapije za alergije, visok krvni pritisak, anksioznost ili depresiju. Retko ko odmah poveže da bi umor mogao biti izazvan upravo neželjenim efektima lekova, a ne isključivo svakodnevnim pritiskom. Mnogi lekovi, kako na recept, tako i oni dostupni bez recepta, mogu dovesti do pospanosti, usporenosti i mentalne iscrpljenosti – što značajno utiče na posao, porodične obaveze i kvalitet sna.
Najčešći uzročnici ovakvog umora su antihistaminici (lekovi za alergije), određeni antidepresivi, benzodiazepini (lekovi za anksioznost) i beta-blokatori (za visok pritisak). Antihistaminici deluju na centre za budnost, što izaziva dnevnu pospanost kod žena koje ih koriste. Neki antidepresivi, posebno triciklični, u početnim nedeljama mogu pojačati osećaj umora. „Pojedini antidepresivi mogu imati sedativni efekat, što znači da smanjuju uzbuđenost mozga i time izazivaju pospanost”, objasnio je dr Milorad Jovanović, psihijatar. On savetuje da se, ukoliko umor ometa svakodnevni život, obavezno obratite svom lekaru. Benzodiazepini, propisani za anksioznost ili nesanicu, često izazovu usporenost i slabu koncentraciju, dok beta-blokatori mogu dovesti do smanjene energije i fizičke izdržljivosti kod nekih žena.
Da biste prepoznali da li je lek uzrok vašeg umora, obratite pažnju na to kada se simptomi pojavljuju. Ako osećate iscrpljenost ubrzo nakon uzimanja terapije ili nakon promene leka ili doze, moguće je da je upravo to uzrok problema. Neke žene primećuju i slabiju koncentraciju i potrebu za popodnevnim snom. Važno je naglasiti da svako reaguje drugačije – kod nekih su neželjeni efekti blagi i kratkotrajni, dok kod drugih mogu značajno narušiti kvalitet života.
Ukoliko primetite da je umor snažniji nego inače ili ne prolazi nakon odmora, obavezno se javite lekaru – nikada ne menjajte terapiju na svoju ruku. Dr Jovanović naglašava: „Svaka promena terapije mora biti pod nadzorom stručnjaka. Nekada je dovoljno prilagoditi dozu ili promeniti vreme uzimanja leka.” Pratite svoje simptome i beležite promene kako bi vaš lekar imao potpunu sliku i lakše odlučio o eventualnoj izmeni terapije. Pored toga, uvođenje zdravih navika kao što su redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i izbalansirana ishrana može doprineti većem nivou energije. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.
