Najnovija istraživanja pokazuju da povremeno prekrštanje nogu nije štetno, ali dugotrajno sedenje može izazvati nelagodnost.

Mnoge žene još od detinjstva slušaju savete da izbegavaju sedenje s prekrštenim nogama kako bi sačuvale svoje zdravlje. Ova navika često se povezuje sa bolovima u leđima, problemima sa zglobovima ili rizikom od proširenih vena. Ipak, važno je razjasniti šta na ovu temu kažu najnovija istraživanja.

Stručnjaci ističu da povremeno prekrštanje nogu ne izaziva ozbiljna oštećenja leđa, kukova ili kolena. Najveći problem zapravo predstavlja dugotrajno zadržavanje tela u istom položaju. Ako predugo sedimo bez promene, može se javiti ukočenost ili blaga nelagodnost, što je više znak da je vreme da promenimo položaj nego upozorenje na ozbiljno oštećenje. Kako navodi dr Aleksandra Petrović, fizijatar: “Leđa su snažna i prilagodljiva, i mogu da podnesu različite položaje tokom dana.”

Tvrdnje da sedenje s prekrštenim nogama uzrokuje trošenje zglobova ili artritis nisu potvrđene – dokazi su veoma ograničeni. Kukovi i kolena su zapravo pod većim opterećenjem tokom svakodnevnih aktivnosti poput penjanja uz stepenice ili nošenja torbi. Kratkotrajno prekrštanje nogu menja položaj zglobova samo privremeno i ne izaziva trajna oštećenja. Najvažnije preporuke za zdravlje zglobova ostaju iste: redovno kretanje, održavanje zdrave težine i jačanje mišića.

Kada je reč o proširenim venama, istraživanja nisu ustanovila vezu između sedenja s prekrštenim nogama i nastanka ovog zdravstvenog problema. Proširene vene obično nastaju zbog slabosti venskih zalistaka, a faktori rizika su genetika, trudnoća, višak kilograma ili dugo stajanje. Kako naglašava dr Jovana Ilić, specijalista interne medicine: “Ne postoji dokaz da prekrštanje nogu može izazvati proširene vene.”

Žene koje mnogo vremena provode sedeći treba da prave pauze, povremeno ustaju, istežu se i menjaju položaj nogu. Na taj način smanjuje se rizik od ukočenosti i neprijatnosti. Ako osetite nelagodnost tokom sedenja s prekrštenim nogama, dovoljno je da promenite položaj.

Za sve nedoumice ili precizne savete vezane za zdravlje, najbolje je da se obratite svom lekaru.

Saznajte koliko dugo kuvana uskršnja jaja ostaju sveža i kako ih pravilno skladištiti radi zdravlja porodice

U vreme Uskrsa mnoge žene kuvaju veće količine jaja, a često se postavlja pitanje koliko dugo ona ostaju bezbedna za jelo, pogotovo kada su izložena na sobnoj temperaturi. Pravilno čuvanje ovih jaja je od presudnog značaja za zdravlje svih ukućana, naročito dece i starijih osoba.

Stručnjaci i nutricionisti preporučuju da kuvana jaja mogu da ostanu bezbedna za konzumaciju do sedam dana samo ako se odmah nakon kuvanja odlože u frižider. Međutim, česta je praksa da se jaja, nakon farbanja, ostave na stolu u korpi i provode sate ili čak dane van frižidera. U takvim slučajevima rizik od razvoja bakterija raste, pa stručnjaci ističu da jaja koja stoje na sobnoj temperaturi duže od dva sata treba pojesti najkasnije istog dana ili narednog dana.

Ako na preseku između belanca i žumanca primetite plavo-zelenu liniju, nema razloga za brigu – to je posledica dužeg kuvanja, a ne znak kvarenja. Ipak, način hlađenja je važan: ukoliko kuvana jaja brzo hladite u ledenoj vodi, bakterije lakše prodiru kroz ljusku pa bi takva jaja trebalo pojesti u roku od dva dana.

Nutricionistkinja dr Jelena Petrović naglašava: „Najvažnije je da kuvana jaja, čim se ohlade, odložite u frižider. Ako su stajala na sobnoj temperaturi više od dva sata, pojedite ih što pre, a ostatak bacite.” Ona dodaje da je preporučeni dnevni unos jaja za odraslu ženu jedno do dva dnevno, u okviru uravnotežene ishrane.

Za žene koje brinu o zdravlju porodice važno je da uskršnja jaja skladište u frižideru, izbegavaju dugo stajanje na stolu i redovno proveravaju da li je došlo do promene mirisa ili izgleda. U slučaju bilo kakve sumnje u ispravnost, najbolje je ne rizikovati i konsultovati lekara. Za tačnu dijagnozu i preporuku, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.

Uskršnja jela mogu opteretiti želudac i srce, ali uz nekoliko saveta uživaćete bez posledica za zdravlje

Praznici poput Uskrsa često znače bogatu trpezu i okupljanje porodice, ali nagla promena ishrane može izazvati neprijatnosti, naročito kod žena koje su prethodno postile ili jele laganiju hranu. Ovakva promena može voditi do osećaja težine, nadutosti, gasova, pa čak i do promena nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za žene sa već postojećim zdravstvenim problemima ili hroničnim bolestima.

Najveća greška tokom praznika je da u jednom obroku kombinujete obilje različite hrane – jaja, meso, rusku salatu, kolače, hleb i alkohol, bez pauze i reda. Ovakav način ishrane dodatno opterećuje varenje, a tegobe se često pojave nekoliko sati ili dana kasnije, naročito kod žena sa osetljivim želucem ili srčanim problemima.

Stručnjaci preporučuju postepeno uvodjenje težih jela i pravljenje pauza između obroka. “Najvažnije je jesti umereno i ne preskakati lagana jela poput supa i salata na početku obroka, jer ona pripremaju želudac za varenje”, savetuje dr Ana Petrović, specijalista interne medicine.

Nakon praznika, fermentisani mlečni proizvodi kao što su jogurt i kefir pomažu obnavljanju crevne flore i olakšavaju varenje. Kuvano povrće poput šargarepe, tikvice ili brokolija, kao i bareni krompir, bogati su vlaknima, ne opterećuju želudac i odlični su za više manjih obroka tokom dana. Treba izbegavati prženu hranu.

Jaja, simbol praznika, mogu izazvati tegobe ako se jedu sa teškim prilozima i majonezom. Zdrava osoba može pojesti jedno do dva jaja dnevno, ali bitno je voditi računa o količini i kombinacijama sa povrćem. “Vlakna iz povrća pomažu telu da lakše svari masnoće iz jaja”, objašnjava dr Petrović.

Praznici ne moraju značiti prejedanje. Male promene, poput sporijeg jedenja, manjih porcija i pravilnog redosleda hrane, mogu vam pomoći da uživate bez negativnih posledica. Važno je postaviti granicu i slušati signale tela, jer emocionalni aspekt okupljanja lako navede na preterivanje.

Za žene sa srčanim ili hroničnim zdravstvenim problemima, preporučuje se poseban oprez i obavezna konsultacija sa lekarom pre prazničnih dana. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.