Prerađene grickalice povećavaju rizik od srčanih i jetrenih bolesti, a postoje jednostavne i zdravije zamene

Čips je omiljena grickalica mnogih žena, naročito u večernjim satima ili uz druženje sa porodicom, ali najnovija istraživanja upozoravaju da ova hrana može ozbiljno ugroziti zdravlje srca i jetre. Stručnjaci ističu da čips sadrži mnogo soli, trans masti i praznih kalorija, a gotovo da ne sadrži korisne nutrijente poput vlakana, vitamina i minerala. Ova kombinacija izaziva povišen krvni pritisak, narušava funkciju krvnih sudova i ubrzava gomilanje masnih naslaga. Prženje na visokim temperaturama dovodi do stvaranja akrilamida, hemijskog jedinjenja poznatog po štetnim efektima po zdravlje.

Velika medicinska istraživanja potvrđuju da redovna konzumacija industrijski prerađene hrane, među kojima je i čips, povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Kardiolog dr. Ivan Petrović objašnjava: “Ultraprerađene grickalice mogu dovesti do stvaranja plaka u krvnim sudovima, što direktno povećava šansu za razvoj kardiovaskularnih bolesti.” Čak i male količine čipsa, ako se jedu svaki dan, mogu dugoročno oštetiti krvotok.

Jetra, kao ključni organ za detoksikaciju, takođe trpi zbog prekomernog unosa aditiva i masti iz čipsa, što otežava njenu funkciju i povećava nivo holesterola i masnih naslaga oko unutrašnjih organa. Ovo je posebno bitno za žene koje imaju sklonost ka poremećajima metabolizma ili imaju porodičnu istoriju bolesti srca i jetre.

Posebnu brigu treba posvetiti deci i mladim devojčicama, jer čak i male količine mogu stvoriti naviku i zavisnost od pojačivača ukusa. Tokom razvoja je važno negovati zdrave navike, pa nutricionistkinja dr. Milica Jovanović savetuje: “Roditelji bi trebalo da umesto čipsa deci ponude neslane orašaste plodove, semenke bundeve ili domaće kokice pripremljene sa minimalno soli. Ove alternative pružaju energiju i podržavaju pravilan razvoj mozga i tela.”

Kod prekomernog unosa soli iz grickalica mogu se javiti simptomi kao što su stalna žeđ, zadržavanje vode, oticanje zglobova i nagle promene krvnog pritiska. Preporučuje se obraćanje lekaru i redovni preventivni pregledi, naročito ako postoji nasleđena sklonost ka srčanim i jetrenim oboljenjima.

Žene koje žele da prestanu sa konzumacijom čipsa mogu ga zameniti domaćim, blago posoljenim kokicama, pečenim semenkama ili orašastim plodovima. Iako pečeni čips sadrži manje masti, on i dalje ima akrilamid i visok procenat soli, pa nije idealna zamena za prirodne, neprerađene namirnice. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Nagla konfuzija i uznemirenost predveče često ukazuju na početak demencije, posebno kod žena starije dobi

Demencija je ozbiljno zdravstveno stanje koje najčešće pogađa stariju populaciju, a žene su posebno u riziku zbog dužeg životnog veka. Ovaj poremećaj prati postepeni gubitak pamćenja, teškoće u govoru i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a broj obolelih je u stalnom porastu. Jedan od simptoma koji često iznenadi porodicu jeste tzv. ‘sundowning’ – pojava zbunjenosti i uznemirenosti tokom večernjih i popodnevnih sati.

Oko 20 odsto osoba sa demencijom ispoljava ovaj fenomen, koji se ogleda u naglim promenama ponašanja predveče. Osobe koje su tokom dana bile mirne mogu postati zbunjene, nervozne ili razdražljive. Prema rečima dr Smiljane Kostić, “sundowning može izazvati osećaj kao da je osoba na pogrešnom mestu, često govori da želi da ide kući ili traži članove porodice koji nisu prisutni”. Ovi simptomi su naročito izraženi kod određenih oblika demencije, poput demencije sa Lewyjevim telima.

Razlozi za večernju zbunjenost su brojni: umor krajem dana, poremećaji biološkog sata, nedostatak aktivnosti, ali i promene u okruženju ili osvetljenju. Kod žena koje neguju članove porodice, ovaj simptom može biti posebno izazovan jer se javlja u trenucima kada se očekuje mir. Dodatni stres može nastati i zbog manjka podrške ili manjeg broja osoblja u ustanovama za stare tokom večernjih sati.

Sundowning se može manifestovati upornim ponavljanjem istih pitanja, insistiranjem da se ode kući iako su već kod kuće, traženjem dece ili pokušajima odlaska na posao iako su u penziji. Često se javlja i nemir, hodanje po prostoriji, čupkanje odeće ili pokušaji da napuste dom bez jasnog razloga. “Osećaj intenzivne zbunjenosti može izazvati nervozu i osećaj nesigurnosti, kako kod osobe sa demencijom, tako i kod njenih bližnjih”, ističe dr Kostić.

Za žene koje brinu o obolelima, važno je prepoznati okidače – umor, glad, promene rutine ili svetlosne uslove. Preporučuje se da se održava dosledan dnevni raspored, smanji buka i stvori prijatna atmosfera predveče. Tehnike smirivanja kao što su lagana muzika ili tihi razgovori mogu olakšati simptome. Ukoliko primetite ovakve promene kod voljenih, važno je da se obratite lekaru radi procene i saveta.

Za tačnu dijagnozu i dalje smernice obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Artičoka i sikavica mogu pomoći kod masne jetre i prolećnog umora, uz preporuke travara Momčila Antonijevića

U periodu kada mnoge žene osećaju prolećni umor i žele da poboljšaju opšte zdravlje, masna jetra postaje česta tema. Jetra ima ključnu ulogu u detoksikaciji organizma, pa je važno održavati njeno pravilno funkcionisanje. Travar Momčilo Antonijević posebno naglašava vrednost gorkih biljaka za jetru, ističući: „Ono što je jeziku gorko, jetri je slatko.“ Kao najbolji izbor preporučuje artičoku i sikavicu. Artičoka, čija sezona upravo počinje, bogata je antioksidansima cinarinom i silimarinom. Ove supstance podržavaju rad jetre, pomažu zaštiti od oštećenja, a mogu i povoljno uticati na snižavanje holesterola i triglicerida. Osim toga, artičoka može ublažiti tegobe sindroma iritabilnog creva, kao što su grčevi, nadutost i zatvor. Sikavica (poznata i kao badelj) sadrži silimarin, a po Antonijevićevim rečima: „Sikavica izuzetno blagotvorno deluje na našu jetru. Preporučujem je ne samo kod masne jetre, već i nakon žutice ili trovanja.“ On savetuje da se umesto čaja koristi suvi ekstrakt sikavice ili samlevene semenke, koje je najbolje dodavati u jogurt, kefir ili voćni džem, kako bi se maksimalno iskoristila korisna svojstva. Antonijević predlaže i dvonedeljni period svakodnevnog konzumiranja salata od samoniklog bilja, kao što su sremuš, list maslačka, jagorčevina i mišjakinja, uz malu količinu hladno ceđenog maslinovog ulja ili ulja od bundevinih semenki. Preterivanje u ulju treba izbegavati. Dodatno, preporučuje se upotreba prirodnog, nefiltriranog jabukovog sirćeta, koje može doprineti regulaciji šećera i smanjenju holesterola, posebno kod žena sa insulinskom rezistencijom. „Za osobe sa insulinskom rezistencijom, preporučujem da obrok započnu salatom sa dodatkom jabukovog sirćeta, jer vlakna i prirodne materije iz divljih jabuka pomažu pravilnom radu organizma“, ističe Antonijević. Iako prirodne biljke i promene u ishrani mogu doprineti oporavku i prevenciji, za preciznu dijagnozu i terapiju masne jetre važno je konsultovati lekara.