Uporne masne naslage mogu biti znak manjka vitamina D – evo zašto je važno obratiti pažnju na ovaj nutrijent

Mnoge žene, bez obzira na godine ili telesnu težinu, suočavaju se sa problemom masnih naslaga na stomaku i butinama. Iako se često posmatraju kao estetski izazov, istraživanja otkrivaju da uporne masne naslage mogu ukazivati na skriveni nedostatak vitamina D, koji je ključan za zdravlje organizma.

Zanimljivo je da i žene sa normalnom telesnom masom mogu primetiti povećanje masnih naslaga, naročito u predelu stomaka i butina. Prema novim podacima, ovaj problem često je povezan sa niskim nivoom vitamina D. Masno tkivo, posebno u predelu stomaka, može da ‘zarobi’ vitamin D i tako ga učini manje dostupnim telu, što dodatno komplikuje situaciju.

Analize pokazuju da žene sa nižim vrednostima vitamina D često imaju i više masnih naslaga, posebno u abdominalnom delu. Kod muškaraca, osim nagomilavanja masnoće u predelu stomaka, češće se javlja i masna jetra. Ove razlike nastaju zbog različitih hormonskih i metaboličkih karakteristika polova.

Vitamin D je poznat kao važan za zdravlje kostiju, ali njegova uloga daleko prevazilazi to. Nedovoljno vitamina D može povećati rizik od osteoporoze, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, kao i oslabljenog imuniteta i čestih promena raspoloženja. Dr Ivana Petrović, endokrinolog, ističe: “Vitamin D utiče na više od hiljadu gena u ljudskom organizmu, pa njegov nedostatak može imati brojne posledice na zdravlje.”

Optimalan nivo vitamina D u krvi kreće se između 40 i 80 ng/ml, dok vrednosti niže od 30 ng/ml ukazuju na manjak. Potreba za ovim vitaminom varira od osobe do osobe, u zavisnosti od genetike, telesne mase, izloženosti suncu i funkcije jetre. U pojedinim slučajevima, ženama može biti potrebno i do 5.000 IU vitamina D dnevno, ali je važno unos prilagoditi pod nadzorom lekara, jer preteran unos može izazvati neželjene efekte.

Ženama se preporučuje da često provode vreme na suncu, redovno vežbaju i jedu raznovrsnu hranu bogatu vitaminom D, kao što su riba, jaja i mlečni proizvodi. Ukoliko sumnjate na nedostatak vitamina D, najbolje je uraditi laboratorijsku analizu i konsultovati se sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se obratite svom lekaru.

Prolećni dani traže laganiju, ali i dalje hranljivu hranu – nešto što neće opteretiti organizam, a opet će zasititi i prijati posle šetnje ili radnog dana. Paradajz čorba je upravo to: jednostavno jelo koje spaja svežinu, blagu kiselost i kremastu teksturu u jednom tanjiru.

Za ovu čorbu biće vam potrebno nekoliko osnovnih sastojaka: crni luk, šargarepa, malo celera, zreli paradajz ili pelat, supa ili voda, maslinovo ulje i začini po želji. Poenta je u jednostavnosti – što su sastojci kvalitetniji, to će ukus biti bogatiji i prirodniji.

Na malo maslinovog ulja prvo se proprži sitno seckani luk, dok ne postane staklast, zatim se dodaje šargarepa i celer kako bi dali prirodnu slatkoću i dubinu ukusa. Nakon nekoliko minuta dinstanja, ubacuje se paradajz i sve se lagano krčka dok se sastojci ne sjedine u aromatičnu osnovu.

Kada povrće omekša, doliva se voda ili supa, a čorba se kuva još desetak do petnaest minuta. Na kraju se sve može izblendati štapnim mikserom kako bi se dobila kremasta tekstura. Začini poput soli, bibera, bosiljka ili origana daju finalni prolećni potpis ovom jelu.

Ono što ovu čorbu čini posebnom jeste njena svestranost – može da se služi topla ili mlaka, uz parče hleba, krutone ili kašiku rukole na vrhu. Lagana je, osvežavajuća i idealna za dane kada želite nešto domaće, zdravo i brzo, a da ipak izgleda i miriše kao mali gastronomski užitak.

Saznajte kako mleko utiče na varenje, kada ga treba izbegavati i da li ga možete bez brige dodati u kafu

Mnoge žene se pitaju da li je mleko i dalje zdrav izbor u odraslom dobu i da li je bezbedno kombinovati ga sa kafom, posebno zbog čestih stomačnih problema nakon konzumacije mlečnih proizvoda. Na ovu temu odgovara gastroenterolog dr Vojsilav Perišić, ističući da u Srbiji 15 do 17 odsto ljudi ima poteškoće sa varenjem laktoze, šećera koji se nalazi u mleku. Slična situacija je i u drugim mediteranskim državama, gde se pažljivo biraju mlečni proizvodi prema nivou laktoze.

Netolerancija na laktozu nastaje kada organizam ima manje enzima laktaze, što može izazvati nadutost, bolove u stomaku, podrigivanje ili dijareju, uglavnom između osam i dvanaest sati posle konzumacije mleka. Dr Perišić objašnjava: “Ako ovih simptoma nema, znači da ste tolerantni na laktozu”. Na ove znake treba obratiti posebnu pažnju, jer se netolerancija može razviti u bilo kom uzrastu, a kod odraslih je češća.

Pitanje da li je mleko neophodno za odrasle žene takođe je često. Dr Perišić prenosi mišljenje kolege: “Mleko je izuzetno važno do dvanaestog meseca života, ali kasnije više nije neophodno. Ono sadrži kalcijum i jeftino je, ali odraslima u principu nije potrebno”. To znači da je moguće zadovoljiti potrebe za kalcijumom i drugim hranljivim materijama i bez konzumacije mleka, uz dobro balansiranu ishranu.

Kada je reč o popularnom običaju dodavanja mleka u kafu, dr Perišić ističe da nema razloga za zabrinutost: “Podržavam mešanje, to je samo kondicioniranje ukusa kafe. Ja pijem instant kafu s mlekom, ne fali mi ništa. Dakle, kafa i mleko mogu zajedno”. Takođe napominje da je magareće mleko posebno pogodno za osobe sa osetljivim stomakom, ali da je veoma skupo i specifičnog mirisa.

Žene koje vode računa o zdravlju treba da prate kako njihov organizam reaguje na mleko i mlečne proizvode. Ako primetite tegobe, najbolje je posavetovati se sa lekarom kako bi se utvrdila eventualna netolerancija na laktozu i pronašle odgovarajuće alternative u ishrani. Za tačne savete i dijagnozu konsultujte stručnjaka.