Palpitacije su često bezopasne, ali mogu ukazivati na zdravstvene probleme – evo kada je važno potražiti stručnu pomoć
Mnoge žene, posebno u odraslom i zrelom dobu, primećuju neprijatne senzacije poput preskakanja ili ubrzanog rada srca, što se medicinski naziva palpitacijama. Iako su ove pojave često razlog za zabrinutost, u većini slučajeva nisu opasne i najčešće su povezane sa stresom, pojačanom anksioznošću ili povećanim unosom kofeina. Palpitacije se najčešće opisuju kao osećaj jakog, ubrzanog, nepravilnog ili “lepršavog” kucanja srca, a mogu se osetiti u grudima, vratu ili čak grlu. Prema rečima dr Larry R. Jacksona, kardiologa i stručnjaka za srčani ritam, “Palpitacije su pojačana svest o otkucajima srca. To je simptom, a ne dijagnoza.” Većina palpitacija traje samo nekoliko sekundi ili minuta i spontano nestaje, ali često navode žene da se obrate kardiologu zbog neprijatnosti i zabrinutosti.
Niz faktora može izazvati palpitacije – od stresa, fizičke aktivnosti, umora, napitaka sa kofeinom, do poremećaja elektrolita kao što su manjak kalijuma ili magnezijuma. Takođe, određeni lekovi, naročito oni za prehladu ili astmu, kao i neke ilegalne supstance, mogu izazvati preskakanje srca. Ponekad su palpitacije posledica aritmije, stanja u kojem je električni impuls u srcu poremećen. Najpoznatija aritmija je atrijalna fibrilacija, koja kod pojedinih osoba povećava rizik od moždanog udara.
Žene bi posebnu pažnju trebalo da obrate na dodatne simptome. Ukoliko se preskakanje srca javlja uz bol u grudima, otežano disanje, mučninu ili gubitak svesti, odmah potražite lekarsku pomoć. Dr Jackson posebno ističe: “Ako istovremeno sa palpitacijama osetite nelagodnost u grudima ili teže dišete, potražite hitnu medicinsku pomoć.”
U najvećem broju slučajeva, palpitacije nisu znak ozbiljnog srčanog oboljenja, posebno ako se javljaju povremeno i nisu praćene drugim tegobama. Često, iako žene imaju utisak da srce “preskače”, dijagnostički pregledi ne pokazuju nikakve poremećaje ritma. Ipak, ako su simptomi česti ili se pojačavaju, preporučuje se osnovna kardiološka obrada – EKG i holter monitoring, kako bi se isključile ozbiljnije aritmije.
Da biste smanjili rizik od palpitacija, izbegavajte prekomerne količine kofeina, praktikujte tehnike relaksacije i smanjite stres, redovno se bavite fizičkom aktivnošću prilagođenom vašim godinama i stanju, i trudite se da dovoljno spavate. Takođe, redovno proveravajte krvni pritisak i nivo elektrolita, posebno ako ste u menopauzi ili uzimate određene lekove. Za svaku dilemu ili procenu simptoma, konsultujte se sa lekarom.
