Oko 700.000 ljudi u Srbiji ima hroničnu bubrežnu insuficijenciju, a prvi simptomi često izostaju do kasne faze bolesti
Hronična bolest bubrega predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov koji pogađa približno 700.000 osoba u Srbiji, a žene su izložene riziku bez obzira na godine. Ova bolest uglavnom napreduje tiho, jer bubrezi ne šalju jasna upozorenja sve dok njihova funkcija ne bude značajno ugrožena. Upravo zato, rano prepoznavanje i prevencija su od suštinskog značaja. Stručnjaci naglašavaju da žene, posebno u srednjim i starijim godinama, treba da povedu računa o zdravlju bubrega zbog hormonskih promena, trudnoće, ali i povećane sklonosti ka infekcijama mokraćnih puteva.
Naši bubrezi svakodnevno prečiste oko 200 litara krvi, eliminišući štetne materije, regulišući krvni pritisak i održavajući ravnotežu tečnosti. Kod hronične bubrežne insuficijencije, ovi procesi su poremećeni, što može voditi ka ozbiljnim zdravstvenim posledicama, uključujući potrebu za dijalizom ili transplantacijom. Najveći izazov leži u tome što bolest najčešće ne izaziva bol niti druge očigledne simptome na početku, pa se često otkriva tek kada je funkcija bubrega već znatno smanjena.
Simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: izražen umor, otoci na nogama i licu, promenjena boja urina, pojačana potreba za mokrenjem tokom noći, povišen krvni pritisak i smanjen apetit. Profesor dr Zoran Kovačević, specijalista interne medicine-nefrolog, naglašava: “Kod većine pacijentkinja, bolest se otkriva sasvim slučajno, često kada je funkcija bubrega već ozbiljno narušena. Zato je važno redovno kontrolisati krv i urin, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili porodičnom istorijom bolesti bubrega.”
Sanja Bojić, koja se sa bubrežnom insuficijencijom suočava od 17. godine i ima iskustvo dvostruke transplantacije, navodi: “Život na dijalizi je nevidljivi invaliditet. Okolina često nema razumevanja za umor i ograničenja koja ova bolest donosi.”
Prevencija je ključ: žene mogu čuvati zdravlje bubrega unošenjem dovoljno vode, smanjenjem upotrebe soli u ishrani, redovnom kontrolom krvnog pritiska, blagovremenim lečenjem infekcija mokraćnih puteva i redovnim medicinskim pregledima. Takođe, savetuje se izbegavanje samoinicijativnog korišćenja lekova, posebno analgetika, jer mogu da oštete bubrege.
Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate faktore rizika, obavezno se obratite lekaru radi analize krvi i urina. Uravnotežena ishrana, dovoljno fizičke aktivnosti i redovne kontrole pomažu u očuvanju zdravlja bubrega. Za tačnu dijagnozu i odgovarajući savet, konsultacija sa lekarom je neophodna.
