Bol u grudima nije uvek očigledan – saznajte ključne znake, faktore rizika i preporuke kardiologa za žene
Angina pektoris je oblik srčane bolesti koji najčešće pogađa žene u srednjim i starijim godinama, ali se može javiti i kod mlađih osoba sa prisutnim faktorima rizika. Ovu tegobu karakteriše bol ili neprijatnost u grudima, što nastaje zbog smanjenog dotoka krvi i kiseonika do srčanog mišića. Posebno je važno da žene obrate pažnju na simptome, jer kod njih oni često nisu tipični i mogu proći neprimećeno.
Najčešći simptomi uključuju osećaj stezanja, pritiska ili težine iza grudne kosti, najčešće s leve strane. Dr Dane Cvijanović, internista i kardiolog, pojašnjava: “Bol traje nekoliko minuta i obično prestaje nakon prestanka fizičke aktivnosti ili emotivnog stresa koji ga je izazvao.” Kod žena, simptomi mogu biti neodređeni – bol se može proširiti u ruke, leđa ili čak stomak, zbog čega se često pogrešno tumače kao problemi sa varenjem. Posebno su žene i osobe sa dijabetesom podložne tome da osete slabiji bol ili ga uopšte ne primete, što dodatno može da odloži prepoznavanje problema.
Na faktore rizika poput godina i porodične sklonosti ne možemo uticati, ali postoje i oni koji se mogu menjati. “Pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost značajno povećavaju rizik od razvoja angine pektoris i drugih oblika koronarne bolesti”, ističe dr Cvijanović. Preporučuje se prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska i šećera, kao i redovno kretanje i zdrava ishrana, što može značajno smanjiti rizik.
Angina pektoris ima nekoliko oblika. Stabilna angina pektoris javlja se tokom fizičkog napora ili stresa i nestaje u mirovanju. Nestabilna angina može se javiti i dok odmarate i zahteva hitnu medicinsku pomoć. “Nestabilna angina pektoris je ozbiljan oblik i često zahteva bolničko lečenje,” upozorava dr Cvijanović. Tu su i mikrovaskularna angina, koja zahvata sitne krvne sudove, i vazospastična angina koja nastaje zbog spazma krvnih sudova, najčešće noću.
Žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na bilo kakve neuobičajene tegobe u predelu grudi, leđa, vilice ili stomaka, naročito ako su povezane sa naporom ili stresom. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i odlazak kod lekara može sprečiti komplikacije kao što je srčani udar.
Praktični saveti uključuju izbegavanje cigareta, redovno vežbanje, pravilnu ishranu sa mnogo voća i povrća, kontrolu hroničnih bolesti i redovne lekarske preglede. “Manje stresa, više kretanja i pravovremena reakcija na simptome čuvaju zdravlje srca,” savetuje dr Cvijanović. Osobama sa srčanim oboljenjima savetuje se i vakcinacija protiv sezonskog gripa kao dodatna mera zaštite.
Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.
