Njena borba za higijenu u bolnicama tokom Krimskog rata spasila je hiljade, ali je privatno nosila teret usamljenosti i žrtve.
Florens Najtingel, rođena 1820. godine u Velikoj Britaniji, ostala je upamćena kao žena koja je potpuno promenila način na koji se vodi briga o bolesnima i ranjenima, naročito tokom Krimskog rata. Zahvaljujući njenoj upornosti i insistiranju na higijenskim standardima, smrtnost u bolnicama smanjena je sa 40 na manje od 2 odsto, što je bio presudan trenutak u razvoju zdravstvene zaštite. Iako je odrasla u bogatoj porodici i mogla da uživa u privilegijama, već sa 24 godine odlučila je da svoj život posveti medicinskoj nezi, uprkos protivljenju porodice i tadašnjim društvenim normama prema ženama iz viših slojeva.
Tokom Krimskog rata, Najtingel je predvodila tim od 38 medicinskih sestara u vojnim bolnicama u Skutariju (današnji Istanbul). Uslovi su bili izuzetno loši – manjak kreveta, nedovoljna higijena i osnovna nega, što je povećavalo opasnost od infekcija. Ona je uvela strogu disciplinu, precizno vođenje evidencije i neophodne higijenske mere, što je donelo neverovatne rezultate u oporavku bolesnih. Iako su je mnogi javno doživljavali kao oličenje nežnosti, njeni saradnici su isticali njenu odlučnost, strogost i beskompromisnost. Sama Florens je izjavila: „Ne bih mogla da uradim ništa da nisam bila beskompromisna. Blagost se ceni u pričama, ali za promenu je potrebna čelična volja.”
Nakon rata bila je prva žena koja je radila sa britanskom vladom na reformi vojne medicine, koristeći statistiku da pokaže koliko su higijena i prevencija bolesti važne. Osnovala je školu za medicinske sestre u Londonu 1860. godine, čime je postavila temelje savremenog sestrinstva i otvorila vrata ženama u zdravstvenom obrazovanju.
Ipak, njen profesionalni put pratio je i lični izazov. Najtingel je odbila više prosaca, čak i čoveka koga je volela, jer je smatrala da joj je poziv važniji od lične sreće: „Znam da bih bila najsrećnija žena kraj njega, ali sreća nije moj životni poziv.” Njeni dnevnici svedoče o osećaju usamljenosti i žrtvi koju je podnela zbog posvećenosti profesiji. U poznim godinama povukla se iz javnosti, ali je nastavila da se bavi reformama i pisanjem iz svog doma sve do smrti 1910. godine.
Florens Najtingel je ostavila zapis: „Milosrđe ne znači uvek nežnost. Nekad znači tražiti istinu, bez obzira koliko je bolna. Nekad znači stati uspravno, sam, protiv čitavog sveta.” Njena priča nas podseća da su najveće promene u zdravstvu rezultat upornosti, znanja i hrabrosti da se suprotstavi tradiciji i ustaljenim pravilima. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
