Connect with us

Zdravlje

Sedenje prekrštenih nogu: da li zaista utiče na zdravlje žena?

Istraživanja otkrivaju da ova navika nije opasna, a ključ je u redovnom menjanju položaja tokom dana

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Gustavo fring

Istraživanja otkrivaju da ova navika nije opasna, a ključ je u redovnom menjanju položaja tokom dana

Mnoge žene su od detinjstva slušale savete da izbegavaju sedenje prekrštenih nogu, jer se verovalo da takav položaj može izazvati bolove, proširene vene ili probleme sa zglobovima. Ova navika je česta u svakodnevici, naročito kod žena koje su sklonije bolovima u nogama i proširenim venama. Ipak, savremena istraživanja pokazuju da su brojni mitovi o štetnosti sedenja prekrštenih nogu zapravo neosnovani i da je naše telo mnogo otpornije nego što se često smatra.

Iako se često misli da ovaj položaj može izazvati trajne probleme sa kičmom, kolenima ili kukovima, stručnjaci ističu da sedenje prekrštenih nogu ne dovodi do trajnih oštećenja zglobova. Nelagodnost ili utrnulost koja se javlja nakon dužeg sedenja potpuno je normalna i predstavlja signal tela da promenimo položaj, a ne znak ozbiljnijeg problema. Dr Ivana Marković, specijalista fizikalne medicine, napominje: „Telo je napravljeno da se kreće i menja položaje. Sedenje prekrštenih nogu, ukoliko nije preterano dugotrajno, uglavnom nije štetno za većinu žena.“

Strah od proširenih vena zbog ovog načina sedenja takođe nije opravdan. Nauka potvrđuje da su najvažniji faktori za nastanak proširenih vena genetika, godine, trudnoća i način života. Povremeno prekrštanje nogu ne može se smatrati glavnim uzrokom problema sa venama. Dr Marković objašnjava: „Najveći rizik za nastanak proširenih vena su nasledni faktori, dugotrajno stajanje ili sedenje bez kretanja, kao i hormonske promene.“

Pravila o „pravom sedenju“ često potiču iz društvenih normi i nekadašnjih vaspitnih pravila, a ne iz medicinskih razloga. Najnovije preporuke naglašavaju da ne postoji univerzalno pravilan položaj za sedenje. Ključ je da slušamo svoje telo i često menjamo položaj, pravimo pauze za šetnju i kretanje tokom dana. Ženama koje su imale operaciju kuka, probleme sa zglobovima ili poteškoće sa cirkulacijom savetuje se poseban oprez i konsultacija sa lekarom.

Praktični saveti podrazumevaju da ne ostajete dugo u istom položaju, već da pravite pauze, ustanete, prošetite ili se istegnete. Ako primetite utrnulost ili bol, promenite način sedenja. U slučaju otoka, izraženih vena ili stalnih bolova, važno je što pre posetiti lekara radi dijagnoze i saveta.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Sedam proizvoda koje stručnjakinja za rak ne koristi u svom domu

Naučnica sa Kembridža otkriva koje svakodnevne proizvode izbegava i daje savete za zdraviji životni prostor

Published

2 hours ago

on

June 30, 2026

By

Naučnica sa Kembridža otkriva koje svakodnevne proizvode izbegava i daje savete za zdraviji životni prostor

Ana Kanadas, poznata istraživačica iz oblasti karcinoma sa Univerziteta Kembridž, podelila je sa javnošću listu sedam proizvoda koje nikada ne koristi kod kuće. Njene preporuke posebno su zainteresovale žene koje žele da zaštite zdravlje svoje porodice, jer se radi o svakodnevnim predmetima koji mogu sadržati hemikalije povezane sa povećanim rizikom od raka i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Na prvom mestu nalaze se mirisne sveće. Iako pružaju prijatnu atmosferu, Ana upozorava da pri sagorevanju mogu ispuštati sitne čestice i hemikalije poput benzena i formaldehida, koje dodatno zagađuju vazduh u zatvorenom prostoru. Slično savetuje i za osveživače vazduha, jer oni zapravo ne uklanjaju neprijatne mirise, već ih maskiraju hemikalijama koje mogu formirati još više zagađivača.

Dr Kanadas takođe izbegava vodootporni tekstil i materijale otporne na fleke, jer su često tretirani tzv. ‘večitnim hemikalijama’ koje ostaju u organizmu i povezane su sa rizikom od raka bubrega i testisa, kao i sa poremećajem imuniteta i štitne žlezde. Umesto toga, bira tkanine bez ovih supstanci kada oprema svoj dom.

Plastične posude za hranu i plastične daske za sečenje takođe su na njenoj listi zabrana. Zagrijavanje plastike ili njena česta upotreba može dovesti do oslobađanja mikroplastike i štetnih hemikalija u hranu. Posebno upozorava na sitne čestice koje nastaju pri svakom presecanju plastične daske nožem, a završavaju u obroku. Umesto toga, preporučuje korišćenje staklenih posuda i drvenih ili bambusovih dasaka.

Još jedan proizvod koji ne koristi jeste voda sa česme bez filtera. Iako je često bezbedna, Ana savetuje upotrebu filtera jer voda može sadržati tragove teških metala i drugih zagađivača. Takođe, izbegava tiganje sa nelepljivim premazom – ukoliko je premaz oštećen ili pregrejan, može oslobađati opasna isparenja. Ona zato koristi posuđe od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa.

Na kraju, Ana Kanadas savetuje da pažljivo proveravate etikete i birate proizvode sa što manje hemikalija. ‘Mnoge male promene mogu značajno uticati na zdravlje vas i vaše porodice’, ističe dr Kanadas. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, uvek se obratite svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako toplotni talas utiče na naše raspoloženje i mozak

Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

Published

3 hours ago

on

June 30, 2026

By

Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

U poslednje vreme žene u Srbiji suočavaju se sa izuzetno visokim temperaturama, što nije samo svakodnevna neprijatnost, već i značajan izazov za zdravlje. Iako su rizici poput dehidratacije i toplotnog udara poznati, manje se govori o uticaju vrućine na funkcionisanje mozga. Naučna istraživanja pokazuju da toplotni talasi povećavaju verovatnoću pojave mentalne magle, nervoze i smanjenja koncentracije.

Psihološkinja Ketrin Tompson sa Univerziteta Liverpul Houp objašnjava: “već nakon kratkog izlaganja velikoj vrućini dolazi do privremenog opadanja pažnje i fokusa”. Posebno su ugrožene žene sa postojećim psihičkim tegobama, kao i deca i mladi. Tokom toplotnih talasa broj hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja raste i do 10 odsto.

Ekstremne vrućine utiču i na svakodnevno ponašanje i mentalno zdravlje. Studije ukazuju na porast razdražljivosti, impulsivnosti i čak nasilja tokom vrelih dana. Žene često osećaju “maglu u glavi” i imaju poteškoće sa donošenjem odluka. Kod osoba sa ozbiljnim psihijatrijskim dijagnozama, poput shizofrenije, rizik je još veći – tokom rekordnih vrućina u Kanadi 2021. godine, smrtnost među ovim pacijentima bila je tri puta viša nego u opštoj populaciji.

Vrućine utiču i na svakodnevne navike – ljudi manje vežbaju, ređe se druže i lošije spavaju, što dodatno može narušiti mentalno zdravlje. Naučnici ističu da toplotni stres utiče na hormone sreće (serotonin) i može poremetiti veze između moždanih ćelija.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju mentalnu maglu, usporene misli, probleme sa pažnjom, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanicu i apatiju. Ako već imate dijagnostikovano mentalno oboljenje, važno je pratiti pogoršanje simptoma. Ključno je znati kada su ove promene prolazne, a kada je potrebno obratiti se stručnjaku. “Tokom toplotnog talasa, ljudi treba da budu posebno pažljivi prema svom psihičkom stanju i da pravovremeno potraže savet”, naglašava Ketrin Tompson.

Praktični saveti za žene tokom vrućina uključuju redovno unošenje tečnosti, rashlađivanje prostorija i izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana. Planirajte trenutke za odmor i opuštanje, čak i kod kuće, a rutinu spavanja i lagane fizičke aktivnosti prilagodite vremenskim uslovima. Ukoliko primetite da se simptomi pogoršavaju ili traju duže, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Konsultacija sa prijateljicama ili porodicom takođe može biti važna podrška. Mentalno zdravlje zahteva istu pažnju kao i fizičko, a posebno tokom perioda ekstremnih temperatura.

Pročitaj još

Zdravlje

Pad estrogena u menopauzi: kako utiče na rizik od Alchajmerove bolesti kod žena

Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Published

5 hours ago

on

June 30, 2026

By

Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Nedavna britanska studija otkrila je da menopauza može predstavljati faktor rizika za kognitivni pad kod žena, pre svega zbog smanjenja hormona estrogena. Ovaj hormon igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, a pad njegovog nivoa tokom menopauze može izazvati razne promene u telu i psihi. Naučnici su ustanovili da žene koje prolaze kroz menopauzu češće razvijaju simptome demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, u poređenju s muškarcima. Čak 70% svih dijagnostikovanih slučajeva demencije u svetu odnosi se na žene.

Menopauza je prirodan proces koji označava prestanak menstrualnih ciklusa i plodnosti, najčešće između 45. i 55. godine života. U tom periodu, pad estrogena može izazvati pojavu problema sa pamćenjem, koncentracijom i promenama raspoloženja, što se često opisuje kao „moždana magla”. Ovi simptomi obično prate i valunzi, teškoće sa snom i anksioznost.

Istraživači su pokazali da niži estrogen može dovesti do smanjenja sive mase u određenim regijama mozga, naročito onim koje su odgovorne za emocije i pamćenje. Time se povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Prof. Rossella Nappi, ginekolog i predsednica Svetskog društva za menopauzu, objašnjava: “Nedostatak estrogena svakako utiče na funkciju mozga na mnogim nivoima, uključujući i protok krvi kroz mozak, kao i veze između moždanih ćelija. Neuroni koriste glukozu kao gorivo, a estrogen pomaže da se održi pravilan nivo šećera u ćelijama.”

Ipak, nije svaka žena u menopauzi izložena obaveznom riziku od demencije – promene u mentalnim sposobnostima i raspoloženju često su privremene. Prof. Nappi dodaje: “Ovo je tipično za prelaznu fazu u menopauzu, ali to ne znači da će se demencija nužno razviti kasnije u životu.”

Osim hormonskog disbalansa, drugi faktori poput pušenja, preterane konzumacije alkohola, hroničnog stresa i nedostatka sna dodatno povećavaju rizik od kognitivnog pada. Obrazovanje i svakodnevne mentalne aktivnosti takođe su važni za zaštitu mozga. Prof. Nappi ističe: “Kada je ravnoteža između estrogena i progesterona poremećena tokom menopauze, valunzi mogu biti potencijalni znak upozorenja. Ako žena ima malo simptoma, dovoljno kvalitetnog sna i dobro mentalno stanje, manja je verovatnoća da će razviti demenciju.”

Pad estrogena u menopauzi može dovesti do valunga, problema sa spavanjem i emocionalnih promena, što može biti znak da je mozgu potrebna dodatna pažnja. Stručnjaci savetuju ženama da zdravim životnim navikama, pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima i mentalnom stimulacijom mogu smanjiti rizik od kognitivnog pada. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Pročitaj još

U Trendu