Kada se govori o srećnim vezama, jedno pitanje gotovo uvek izaziva pažnju – koliko je seks zapravo važan za kvalitet odnosa? Dok jedni tvrde da je ključ uspešne veze upravo dobra intimnost, drugi smatraju da su poverenje, poštovanje i komunikacija mnogo važniji. Stručnjaci ističu da istina zapravo leži negde između.

Psiholozi objašnjavaju da fizička bliskost ima važnu ulogu jer partnerima pomaže da održe povezanost, nežnost i osećaj bliskosti. Intimni odnosi često smanjuju stres, popravljaju raspoloženje i jačaju emocionalnu vezu između dvoje ljudi. Ipak, naglašavaju da učestalost odnosa nije isto što i kvalitet veze, i da ne postoji idealna brojka koja važi za sve parove.

Mnogi parovi nakon nekoliko godina veze prolaze kroz faze u kojima strast nije ista kao na početku. Obaveze, posao, umor i svakodnevni stres često utiču na intimni život više nego što ljudi žele da priznaju. Upravo zato stručnjaci savetuju partnerima da otvoreno razgovaraju o svojim potrebama, očekivanjima i emocijama, umesto da probleme guraju pod tepih.

Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako su parovi koji neguju nežnost van spavaće sobe često zadovoljniji vezom. Zagrljaji, poljupci, pažnja i male svakodnevne sitnice stvaraju osećaj sigurnosti i povezanosti koji je podjednako važan kao fizička privlačnost. Mnogi terapeuti tvrde da kvalitetna komunikacija često rešava više problema nego sama strast.

Na kraju, stručnjaci poručuju da srećna veza ne zavisi samo od intime, ali da ona svakako predstavlja važan deo partnerskog odnosa. Najzadovoljniji parovi uglavnom nisu oni koji imaju „savršenu“ vezu, već oni koji umeju da se razumeju, podrže i ostanu bliski čak i kada život postane haotičan.

Poznata glumica govori o upornoj akni i izazovima prepoznavanja poliendokrinog metaboličkog sindroma kod žena

Keke Palmer, američka glumica i voditeljka, nedavno je otvoreno podelila svoje lično iskustvo sa simptomima poliendokrinog metaboličkog sindroma (PMOS) tokom panela o ženskom zdravlju održanog 18. maja 2026. godine u Njujorku. Tema je posebno važna jer ovaj sindrom često prolazi neprepoznat, a pravovremena dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života žena različitih godina.

Na panelu, Keke je naglasila koliko je nova definicija PMOS-a preciznija u poređenju sa ranijim nazivom – sindrom policističnih jajnika (PCOS). Istakla je da prethodni naziv stavlja akcenat na ciste na jajnicima, iako mnoge žene, uključujući i nju, ne pokazuju taj simptom. “Osećam da je ovako preciznije, jer ne moraju sve žene imati ciste da bi imale problem”, rekla je Palmer.

Najizraženiji problem sa kojim se Keke susrela bila je uporna, bolna akna koja joj je zadavala ne samo fizičku, već i emotivnu nelagodnost. “Bolelo me je na način koji je teško opisati”, iskreno je podelila svoje osećanje. Iako je godinama isprobavala razne tretmane za kožu i sledila tipične savete, poput povećanja unosa vode, simptomi su ostajali isti. “Svi su mi govorili da pijem više vode, a ja sam već pila toliko da sam se šalila da sam riba”, dodala je uz osmeh.

Prekretnica se dogodila kada je dublje istražila uzroke svojih tegoba, povezavši hormonalne oscilacije, porodičnu anamnezu i insulinsku rezistenciju sa sopstvenim simptomima. PMOS karakteriše poremećaj rada više endokrinih žlezda, što može uticati na hormonski balans, nivo šećera u krvi, stanje kože i opšte zdravlje žene.

Za žene koje prepoznaju kod sebe slične simptome, važno je znati da klasične terapije za akne često nisu dovoljne kada su hormoni uzrok problema. Potrebno je obratiti se ginekologu ili endokrinologu, posebno ako postoje i drugi znaci kao što su neredovni menstrualni ciklusi, pojačana maljavost, promene telesne mase ili osećaj umora. Dr Tamara Ilić, specijalista ginekologije, ističe: “Kod svake pacijentkinje sa upornom aknom i neredovnim ciklusima treba razmotriti hormonski disbalans i napraviti detaljnu laboratorijsku analizu.”

Preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, praćenje ciklusa i otvoren razgovor sa lekarom. Ne ustručavajte se da postavite dodatna pitanja o mogućim hormonskim poremećajima i tražite detaljniju dijagnostiku ako standardni tretmani ne daju rezultate. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se stručnjaku.

Mladi luk je bogat vitaminima i antioksidansima, ali nije preporučljiv za sve – evo kako ga pravilno koristiti.

Sa dolaskom proleća, mnoge žene biraju mladi luk kao osvežavajući i zdrav dodatak svojim obrocima, pre svega zbog njegovih brojnih benefita. Ova povrćka ima samo 30 kalorija na 100 grama i obiluje vitaminom C, vitaminom K, folatima i kalijumom. Iz tog razloga, odličan je izbor za žene koje brinu o zdravlju srca, jačanju kostiju i jačanju imuniteta.

Mladi luk sadrži značajnu količinu antioksidanasa – biljnih jedinjenja koja pomažu telu da se zaštiti od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Vitamin K koji se nalazi u ovom povrću važan je za očuvanje zdravih kostiju i pravilan proces zgrušavanja krvi, dok vlakna i niska kalorijska vrednost omogućavaju lakše održavanje telesne mase.

Zanimljivo je da i beli i zeleni deo mladog luka imaju različite prednosti. Beli deo karakteriše intenzivniji ukus i više sumpornih jedinjenja, poznatih po antibakterijskim i antiinflamatornim svojstvima, dok zeleni deo mladog luka obiluje vitaminom C, hlorofilom i beta-karotenom. Preporuka nutricionista je da se koristi cela biljka, ali je važno temeljno oprati zeleni deo zbog potencijalnih ostataka zemlje.

Najveća nutritivna vrednost mladog luka zadržava se kada ga jedete svežeg, jer tada ima najviše vitamina C i drugih korisnih sastojaka. Prilikom termičke obrade, naročito zeleni deo brže gubi vitamine, pa se savetuje da ga dodajete na kraju pripreme jela ili koristite kao svež dodatak u salatama i omletima. Odraslima se preporučuje konzumacija jednog do dva struka mladog luka dnevno.

Dr Snežana Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: “Mladi luk je odličan izvor nutrijenata, ali osobe sa osetljivim želucem ili digestivnim problemima, poput gastritisa ili sindroma iritabilnog creva, treba da ga konzumiraju oprezno, posebno u sirovom obliku.”

Takođe, žene koje koriste lekove za razređivanje krvi trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što redovno jedu mladi luk, jer visok sadržaj vitamina K može uticati na delovanje tih lekova. Kod nekih ljudi može se javiti i intolerancija na povrće iz porodice lukova.

Za sve koje žele da obogate svoju ishranu i unaprede zdravlje, mladi luk je jednostavan i pristupačan način da se povećaju unos vitamina i minerala – najviše koristi ima ako se koristi svež. Za individualna pitanja i precizne savete obavezno se posavetujte sa lekarom.