Kratke šetnje tokom radnog dana mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati koncentraciju
Mnoge žene danas veliki deo dana provode sedeći ispred računara, što često dovodi do ukočenosti vrata, bolova u leđima, umora i zamagljenog vida. Takav način života povećava mogućnost nastanka hroničnih zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti. Stručnjaci ističu da je za prevenciju dovoljno da svakih sat vremena ustanete i prošetate oko pet minuta.
Novinarka i autorka Manuš Zomorodi godinama je istraživala zašto se oseća iscrpljeno posle rada na računaru. U svojoj knjizi napominje da digitalni način života ne utiče samo na psihu, već i na telo, dok mnoge žene ignorišu simptome poput bola, umora ili stresa tokom radnog dana. Dugo sedenje dovodi do savijenih kukova i kolena, što usporava cirkulaciju i smanjuje aktivnost mišića nogu. Posledično, telu je teže da reguliše nivo šećera i masnoća u krvi.
Fiziolog dr Kit Dijaz sa Univerziteta Kolumbija sproveo je istraživanje koje je pokazalo da i samo pet minuta laganog hodanja na svakih 30 minuta značajno poboljšava nivo šećera i krvni pritisak. Žene koje praktikuju ovu rutinu prijavljuju manje umora i bolju koncentraciju. Dobra vest je da nije potrebna intenzivna fizička aktivnost – dovoljno je lagano hodanje brzinom oko tri kilometra na sat. Čak i ako ne uspete da ustanete svakih pola sata, redovno kretanje u toku dana ima pozitivan efekat.
Vežbanje u teretani ili sto za stajanje nisu dovoljni da nadoknade sate sedenja, upozoravaju stručnjaci. “Ako stojite više od dva sata dnevno bez kretanja, povećava se rizik od proširenih vena i krvnih ugrušaka. Ključ je u pokretu, a ne samo u promeni položaja”, ističe Manuš Zomorodi. Dakle, ni povremeno vežbanje ni rad za stolom za stajanje ne mogu u potpunosti izbrisati posledice dugotrajnog sedenja.
Saveti za primenu novih saznanja su jednostavni: postavite podsetnik da svakog sata ustanete, napravite krug po kancelariji ili stanu, istegnite se ili obavite telefonski razgovor u pokretu. Redovno kretanje doprinosi ne samo boljem fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Ako imate hronične tegobe ili sumnjate na ozbiljnije probleme, konsultujte se sa svojim lekarom za tačnu dijagnozu i savet.
