Unos omega-3 masnih kiselina može poboljšati zdravlje srca i doprineti boljem raspoloženju kod žena svih uzrasta

Sve veći broj žena širom sveta razmatra kako riblje ulje i omega-3 masne kiseline mogu pomoći njihovom zdravlju. Pre svega, stručnjaci ističu da su riblje ulje i omega-3 masne kiseline esencijalne za organizam, jer ih telo ne može samo proizvesti. Zbog toga se preporučuje redovan unos kroz ishranu ili suplemente. Glavna tema, riblje ulje i omega-3 masne kiseline, posebno je značajna za žene koje često brinu o zdravlju srca i opštem blagostanju.

Prema rečima JoAnn E. Manson, doktorke medicine sa Harvard univerziteta, ove masne kiseline su bogate EPA i DHA, koje najviše ima u masnoj ribi kao što su losos, skuša i sardina. Za žene koje ne jedu dovoljno ribe, preporučuje se uzimanje dodataka. „Omega-3 masne kiseline su esencijalne jer ih naše telo ne može sintetizovati. Zbog toga je važno da ih unosimo putem ishrane“, naglašava dr Manson.

Omega-3 masne kiseline i zdravlje srca kod žena

Mnoge žene žele da znaju kako riblje ulje i omega-3 masne kiseline utiču na zdravlje srca. Pre svega, EPA i DHA pokazuju snažna antiinflamatorna svojstva. Kao rezultat, ove masne kiseline mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i nivoa triglicerida (masnoće u krvi). Osim toga, istraživanja pokazuju da žene koje unose oko 1 gram ribljeg ulja dnevno mogu smanjiti rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, kao što su infarkt i šlog.

Valerie Agyeman, dijetetičarka, kaže: „Kada u ishranu uključimo omega-3 masne kiseline, možemo pozitivno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova.“ Međutim, treba napomenuti da se suplementi preporučuju samo ako ne unosite dovoljno ribe kroz ishranu. Takođe, žene koje već imaju srčane probleme treba da se posavetuju sa lekarom pre bilo kakvog uzimanja suplemenata.

Dodatne koristi za žensko zdravlje i preporuke

Omega-3 masne kiseline mogu doprineti ne samo zdravlju srca nego i boljem raspoloženju i mentalnoj funkciji. Neka istraživanja ukazuju da ove masnoće pomažu kod regulacije raspoloženja i smanjenja upalnih procesa u telu, što može biti važno za žene sa hroničnim bolestima. Ipak, dokazi o ovim benefitima još su ograničeni. Štaviše, preporučuje se umerenost i konsultacija sa lekarom pre odlučivanja o suplementaciji.

Na kraju, žene mogu birati između povećanja unosa masne ribe ili korišćenja visokokvalitetnih suplemenata. Važno je birati proverene izvore i pažljivo čitati sastav proizvoda. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, podseća dr Manson. Na taj način svaka žena može doneti najbolju odluku za svoje zdravlje, oslanjajući se na proverene informacije i savete stručnjaka.

Novo istraživanje sa Sardinije pokazuje kako ličnost, a ne samo ishrana, utiče na zdravlje žena

Otvorenost i dugovečnost povezani su više nego što mnoge žene pretpostavljaju. Nedavna studija sprovedena na Sardiniji, poznatoj Plavoj zoni, obuhvatila je 125 osoba starosti od 71 do 101 godine. Istraživači su otkrili da žene koje neguju radoznalost i spremnost na nova iskustva češće zadržavaju vitalnost u poznim godinama. Pre svega, zdravstveni problem koji je u fokusu jeste gubitak mentalnog zdravlja i energije u starijem dobu. Ova tema posebno pogađa žene koje žele da očuvaju kvalitet života i duže ostanu aktivne. Iako su zdrava ishrana i fizička aktivnost važni, rezultati pokazuju da otvorenost može imati jednako snažan uticaj na dugovečnost.

Kako otvorenost utiče na zdravlje žena u starosti

Na osnovu modela „Velikih pet“ osobina ličnosti, istraživači su utvrdili da su stanovnici Plave zone otvoreniji od drugih. Ovo znači da su žene iz ovih zajednica voljne da uče, istražuju i prihvataju izazove i nakon sedamdesete godine. Kao rezultat, one češće održavaju bolji mentalni balans i uživaju u svakodnevnim aktivnostima. Osim toga, savesnost pomaže ženama da se lakše nose sa stresom, dok je niska otvorenost povezana sa smanjenom vitalnošću. S druge strane, istraživači su povezali izražen neuroticizam (sklonost brizi i negativnim emocijama) sa lošijim zdravstvenim ishodima. Zbog toga je negovanje otvorenosti važno za žene svih generacija.

Šta žene mogu naučiti iz Plave zone

Za žene koje traže konkretne savete, ovo istraživanje nudi praktična rešenja. Negovanje otvorenosti može poboljšati kvalitet života i produžiti vitalnost. „Naše istraživanje pokazuje da osobine ličnosti, a posebno otvorenost, oblikuju ponašanja koja su povezana sa dugovečnošću“, izjavila je Marija Kjara Fastame, psihološkinja i autorka studije. Pored toga, ona ističe: „Ličnost ne deluje direktno na dužinu života, već kroz navike koje iz nje proizlaze.“ Žene koje neguju radoznalost češće ostaju društveno aktivne, što doprinosi mentalnoj svežini. Štaviše, redovna mentalna aktivnost i druženje sa ljudima iz različitih sfera života dodatno jačaju zdravlje.

Praktični koraci za negovanje otvorenosti i vitalnosti

Na kraju, postoje jednostavni načini da žene razvijaju otvorenost i time utiču na dugovečnost. Pre svega, važno je redovno učiti nove veštine, prihvatati hobije ili isprobavati aktivnosti van zone komfora. Takođe, održavanje radoznalosti kroz čitanje, kurseve ili razgovore sa različitim ljudima može smanjiti rizik od mentalnog opadanja. Pored toga, negovanje društvenih veza i razmena iskustava povećavaju osećaj zadovoljstva i pripadnosti. Zapravo, svaki korak ka većoj otvorenosti može doprineti ne samo dužem, već i ispunjenijem životu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Letovanje bi trebalo da bude vreme za odmor i uživanje, ali promena klime, drugačija hrana, visoke temperature, dugo putovanje i boravak na suncu mogu dovesti do različitih zdravstvenih tegoba.

Glavobolja, mučnina, stomačne tegobe, temperatura ili izražen umor mogu se pojaviti iznenada, a mnogi turisti tada naprave istu grešku – pokušavaju da „izdrže“ simptome kako im odmor ne bi bio pokvaren.

Ipak, prvi korak treba da bude procena stanja i odmor, a ne nastavak aktivnosti kao da se ništa ne dešava.

Prvo se sklonite sa sunca

Ako se simptomi pojave nakon više sati provedenih na plaži ili tokom velikih vrućina, prvo treba prekinuti boravak na suncu i otići u hlad ili rashlađenu prostoriju.

Posebno obratite pažnju na vrtoglavicu, glavobolju, slabost, mučninu, obilno znojenje i grčeve u mišićima, jer oni mogu pratiti iscrpljenost izazvanu vrućinom.

Ako se stanje pogoršava ili se pojave zbunjenost, poremećaj svesti ili veoma visoka telesna temperatura, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Nemojte odmah posegnuti za lekovima

Kada se pojavi glavobolja ili temperatura, mnogi automatski uzmu lek koji inače koriste.

Međutim, nije dobro nasumično kombinovati različite lekove, posebno ako ne znate šta je izazvalo tegobe ili već koristite neku terapiju.

Pre uzimanja leka pročitajte uputstvo i, ako imate nedoumice, pitajte farmaceuta ili lekara. Poseban oprez potreban je kod dece, trudnica, starijih osoba i ljudi koji redovno koriste terapiju.

Ako imate stomačne tegobe, najvažnija je tečnost

Proliv i povraćanje tokom putovanja mogu brzo dovesti do gubitka tečnosti, naročito kada su temperature visoke.

Zato je važno unositi tečnost u manjim količinama i češće. Kod većeg gubitka tečnosti mogu biti korisni oralni rastvori za rehidrataciju, koji sadrže vodu i elektrolite.

Alkohol treba izbegavati, a veoma slatka pića nisu najbolji izbor za nadoknadu tečnosti.

Nemojte odmah nastaviti sa kupanjem i sunčanjem

Ako se osećate loše, odlazak ponovo na plažu nije dobra ideja.

Čak i kada se simptomi privremeno smire, organizmu može biti potrebno vreme da se oporavi. Odmor u hladu ili rashlađenoj prostoriji može biti mnogo korisniji od još nekoliko sati na suncu.

Obratite pažnju na simptome koji zahtevaju lekara

Neke tegobe mogu proći uz odmor i odgovarajuću hidrataciju, ali postoje situacije kada ne treba čekati.

Lekarsku pomoć treba potražiti ako se jave otežano disanje, bol u grudima, gubitak svesti, jaka konfuzija, izrazita slabost, uporni bolovi, krv u stolici ili povraćanju, veoma visoka temperatura ili znaci ozbiljne dehidratacije.

Kod dece, starijih osoba i ljudi sa hroničnim bolestima prag za traženje medicinske pomoći treba da bude niži.

Proverite i gde se nalazi najbliža zdravstvena ustanova

Jedna od stvari koju turisti često ne urade jeste da se informišu o tome gde mogu dobiti medicinsku pomoć.

Ako ste u inostranstvu, sačuvajte broj lokalne hitne službe i adresu najbliže zdravstvene ustanove. Ako imate putno zdravstveno osiguranje, proverite proceduru za korišćenje polise i kontaktirajte osiguravajuću kuću kada je to potrebno.

Najvažnije je da ne pokušavate da ignorišete simptome samo zato što ste na odmoru. Ako vam telo šalje upozorenje, napravite pauzu, sklonite se sa sunca, nadoknadite tečnost kada je to bezbedno i pratite kako se stanje razvija. Kod ozbiljnih ili naglo pogoršanih simptoma ne treba čekati, već treba potražiti medicinsku pomoć.