Studija iz Kine pokazuje da jutarnje navike i fizička aktivnost mogu smanjiti šanse za razvoj ALS kod žena srednjih godina
Novo istraživanje sprovedeno u Kini otkriva da žene koje se bude rano i vode fizički aktivan život imaju manji rizik od razvoja amiotrofične lateralne skleroze (ALS), ozbiljne neurodegenerativne bolesti. U studiji je učestvovalo više od 500.000 osoba prosečne starosti 57 godina, a njihove navike, nivo fizičke aktivnosti i zdravstveno stanje praćeni su tokom 14 godina.
ALS je retka, ali izuzetno teška bolest koja napada nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini, što dovodi do postepenog gubitka kontrole nad mišićima, paralize i, nažalost, smrtnih ishoda najčešće u periodu od dve do pet godina nakon dijagnoze. U okviru istraživanja, 277.000 učesnika svrstano je u grupu ranoranilaca, dok je 166.000 bilo među onima koji kasno odlaze na spavanje i bude se kasnije.
Rezultati pokazuju da žene koje su jutarnji tip imaju 20% manji rizik od razvoja ALS u poređenju sa ženama koje kasno ležu i kasno se bude. Takođe, fizička aktivnost je imala značajan uticaj – najaktivniji ispitanici imali su 26% manji rizik od ove bolesti.
Jedan od glavnih istraživača, neurolog dr Hong-Fu Li, ističe: „Promovisanje zdravih životnih navika može predstavljati potencijalnu strategiju za smanjenje rizika od ALS.” On dodatno naglašava da je važno uzeti u obzir i druge faktore rizika, ali da su ove navike dostupne svima i mogu doprineti opštem zdravlju.
Ove informacije su posebno važne za žene koje balansiraju između porodice i posla – jednostavne promene u rutini, kao što su raniji odlazak na spavanje, ustajanje u isto vreme svakog dana i redovno vežbanje, mogu dugoročno pozitivno uticati na zdravlje nervnog sistema. Studija je takođe pokazala da optimalno trajanje sna iznosi između šest i osam sati, dok previše ili premalo sna povećava rizik od razvoja ALS.
Simptomi ALS najčešće započinju slabostima u mišićima, problemima sa govorom ili gutanjem, a bolest prvenstveno pogađa osobe starije od 50 godina. Iako još uvek ne postoji lek, rana dijagnoza i stručna pomoć mogu ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života.
Stručni saveti za žene uključuju: uspostavljanje redovne rutine spavanja, izbegavanje ekrana pred spavanje, svakodnevnu fizičku aktivnost prilagođenu uzrastu i zdravstvenom stanju, kao i konsultacije sa lekarom ukoliko se pojave sumnjivi simptomi. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite medicinskom stručnjaku.
