Mnoge žene godinama trpe simptome lipedema bez prave dijagnoze i adekvatne pomoći

Sve više žena širom sveta suočava se sa zdravstvenim stanjem poznatim kao lipedem. Ovaj poremećaj uzrokuje hroničan otok i bol, najčešće u nogama, ali često ostaje neprepoznat. Lipedem najčešće pogađa žene tokom perimenopauze ili menopauze, a simptomi mogu biti prisutni godinama pre nego što se postavi jasna dijagnoza. Kao rezultat toga, žene često trpe neprijatnost, bol i narušenu svakodnevicu, ne znajući pravi uzrok svojih tegoba.

Nažalost, lipedem se često meša sa gojaznošću ili drugim oboljenjima, što otežava prepoznavanje ovog problema. Statistike pokazuju da milioni žena širom sveta žive sa lipedemom, a mnoge nikada ne saznaju šta im izaziva otok i bol. Simptomi uključuju osećaj težine u nogama, izražen otok i bolno nagomilavanje masnog tkiva, najčešće na donjem delu tela. Zbog toga je važno da žene prepoznaju prve znake i potraže stručnu pomoć.

Zašto se lipedem teško dijagnostikuje kod žena

Međutim, mnogi lekari nisu dovoljno upoznati sa simptomima koje izaziva lipedem. Žene se obično javljaju zbog otoka, bola i promena u izgledu nogu, ali dijagnoza često kasni i više od deset godina. Mnoge pacijentkinje dobijaju pogrešne dijagnoze, poput poremećaja vezivnog tkiva ili alergijskih reakcija. Osim toga, ova situacija dovodi do frustracije, osećaja stida i povlačenja iz društvenih aktivnosti.

Jedan od primera je Aisha Durham, profesorka sa Univerziteta Južne Floride. Ona je tokom perimenopauze primetila jak otok i bol u nogama. Kako kaže: „Imala sam snažan otok, toliko da sam nekada morala da ostanem u krevetu. Zatim su se pojavili čvorići duž nogu.“ Uprkos posetama brojnim lekarima, dobijala je različite dijagnoze, među kojima su bile gojaznost i autoimune bolesti. „Lekar mi je rekao da sam samo gojazna i da mi se masnoće raspoređuju zbog perimenopauze. To nije bila istina“, naglašava Durham.

Prepoznajte simptome lipedema i tražite pomoć na vreme

U međuvremenu, Durham je promenila ishranu i počela da vežba, ali simptomi nisu nestajali. „Angažovala sam dijetetičara i išla na privatne pilates časove, ali me je sve bolelo“, opisuje ona. Tek kada je naišla na prezentaciju endokrinološkinje Karen Herbst, saznala je za dijagnozu lipedema. „Na fotografijama sam prepoznala svoje noge. Tada sam shvatila šta se dešava sa mojim telom“, kaže Durham.

Pre svega, rana dijagnoza može pomoći da se simptomi lipedema ublaže i spreče komplikacije. Međutim, zbog nedostatka informacija, mnoge žene ne znaju kome da se obrate. Zbog toga je važno da žene beleže svoje simptome, budu uporne i potraže lekara koji ima iskustva sa limfnim i metaboličkim poremećajima.

Praktični saveti i stručna mišljenja za žene sa lipedemom

Prema rečima dr Karen Herbst, endokrinološkinje: „Lipedem je hronično stanje koje zahteva multidisciplinarni pristup. Prvi korak je prepoznati karakteristične promene na nogama i obratiti se lekaru s iskustvom u limfnim i metaboličkim poremećajima.“ Ona dodaje: „Lečenje uključuje kompresione čarape, limfnu drenažu i, u nekim slučajevima, hirurške intervencije. Važno je da žene ne odustaju i da potraže podršku.“

Pored toga, podrška porodice i okoline može biti od velike pomoći. Na kraju, svaka žena koja sumnja na lipedem treba da bude uporna u traženju odgovora i da potraži savet stručnjaka. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Rast broja obolelih posebno zabrinjava trudnice, majke male dece i žene sa oslabljenim imunitetom

Na zapadnoj obali Sjedinjenih Država ove jeseni beleži se raniji početak sezonskog gripa, a broj zaraženih žena postojano raste. Pre svega, poslednji podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da je grip potvrđen kod 3,6% osoba sa respiratornim simptomima. Ovaj podatak zabrinjava brojne žene, naročito trudnice, majke male dece i žene sa oslabljenim imunitetom. U Kaliforniji je pozitivnost testova dostigla čak 8,8%, dok je Aljaska zabeležila nagli skok obolelih još krajem leta. Na taj način, sezonski grip ranije nego inače postaje ozbiljna tema za žensko zdravlje.

Štaviše, stručnjaci su potvrdili da je dominantan soj ove godine H1N1 sa mutacijom D.3.1.1 HA. Ova mutacija omogućava virusu da lakše zaobiđe odbranu organizma. Iako ukupni broj slučajeva još uvek nije na nivou zimske epidemije, trend je uzlazni. Zbog toga su žene koje rade sa decom, starijima ili imaju hronične bolesti posebno u riziku. U međuvremenu, brza reakcija i informisanost mogu smanjiti mogućnost komplikacija.

Zašto sezonski grip ranije pogađa žene ove godine

Jedan od razloga za raniji početak, prema rečima Thomas Russo, MD, profesora i načelnika infektivnih bolesti sa Univerziteta u Bafalu, jeste nepredvidivost samog virusa. “Sezonski grip ove godine počinje ranije nego što smo navikli. Početak sezone gripa nikada nije predvidiv, a ovo je još jedan primer toga”, ističe dr Russo. S druge strane, Asefeh Faraz Covelli, PhD, APRN, profesorka i istraživačica sa univerziteta u Vašingtonu, navodi: “Još ne znamo tačan razlog zbog kog je grip stigao ranije, ali pažljivo pratimo podatke i videćemo da li će ova sezona biti i teža nego obično.”

Važno je napomenuti da trudnice i žene sa hroničnim bolestima imaju povećan rizik od komplikacija. Zbog toga se savetuje pravovremena vakcinacija i pojačana pažnja na prve simptome. Takođe, žene koje rade u kolektivima ili sa decom treba da prate svoje zdravlje i zaštite sebe i okolinu.

Simptomi, prevencija i preporuke za žene

Simptomi sezonskog gripa obično uključuju visoku temperaturu, bol u mišićima, malaksalost i kašalj. Osim toga, mogu se javiti glavobolja, bol u grlu ili stomačne tegobe. Međutim, kod osoba sa slabijim imunitetom simptomi mogu biti izraženiji. Zato je važno razlikovati grip od obične prehlade, jer grip često nastupa naglo i sa jačim simptomima.

Kao rezultat, stručnjaci preporučuju ženama pravovremenu vakcinaciju. “Potpuno je bezbedno primiti vakcinu već sada”, naglašava dr Russo. Osim toga, savetuje se često pranje ruku, izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama i jačanje imuniteta zdravom ishranom i kvalitetnim snom. Na kraju, ukoliko primetite simptome gripa, ostanite kod kuće i obavezno se javite svom lekaru, posebno ako ste trudni ili imate hronične bolesti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Istraživanje pokazuje da jajnici nastavljaju da utiču na zdravlje žena i decenijama nakon poslednje menstruacije

Američki naučnici otkrili su da jajnici ostaju aktivni i mnogo godina nakon menopauze. U velikom istraživanju u kojem su analizirali tkivo jajnika kod 28 žena između 50 i 75 godina, stručnjaci sa Northwestern University i Buck Institute for Research on Aging pokazali su da ovaj organ ne prestaje da utiče na zdravlje ni posle završetka plodnosti. Otkriće donosi novu nadu ženama koje su ušle u menopauzu, jer pokazuje da menopauza ne znači kraj biološkog značaja jajnika.

Zapravo, rezultati pokazuju da menopauza nije trenutak kada jajnici postaju potpuno neaktivni. Umesto toga, jajnici menjaju način na koji funkcionišu i nastavljaju da komuniciraju sa drugim organima, kao što su mozak i kosti. Štaviše, ova interakcija može objasniti zašto se kod mnogih žena ubrzava gubitak gustine kostiju nakon prestanka menstruacije. Pre svega, važno je napomenuti da ova saznanja otvaraju nova pitanja o ulozi jajnika u zdravlju žena u kasnijim godinama.

Jajnici ostaju aktivni i nakon menopauze

Tradicionalno se smatralo da jajnici gube funkciju odmah po završetku plodnog perioda. Međutim, nova studija pokazuje suprotno. Naučnici su otkrili da jajnici i dalje utiču na različite procese starenja u organizmu. Na taj način, njihova uloga ne prestaje sa poslednjom menstruacijom. “U jajnicima se završava plodnost, ali oni nisu pasivni posmatrači. Nastavljaju da utiču na procese starenja u telu žene”, izjavila je dr Francesca Duncan, profesorka reproduktivnih nauka.

Kao rezultat toga, žene treba da znaju da zdravlje jajnika ostaje važno i nakon što završi reproduktivni period. Osim toga, redovno praćenje stanja može pomoći u ranom otkrivanju potencijalnih problema.

Promene u proteinima i uticaj na zdravlje

Istraživači su analizirali oko 5.800 različitih grupa proteina u jajnicima. Kod žena oko 50 godina, primećen je veći broj proteina koji štite i održavaju stabilnost tkiva. S druge strane, kod žena starijih od 70 godina došlo je do povećanja proteina povezanih sa upalama (inflamacijom) i promenama u tkivu. Zbog toga se pretpostavlja da jajnici mogu doprineti upalnim procesima i posle menopauze, što može imati uticaj na celokupno zdravlje žene.

Štaviše, ove promene mogu povećati rizik od određenih oboljenja, među kojima je i rak jajnika. Naučnici su otkrili da se tokom starenja povećava prisustvo proteina koji su povezani sa ovim oblikom raka. Ipak, to ne znači da će svaka žena razviti bolest, ali je važno biti svestan povećanog rizika.

Kako jajnici ostaju aktivni utiču na žene u postmenopauzi

Ovo otkriće ne znači da treba uklanjati zdrave jajnike nakon menopauze. Naprotiv, stručnjaci savetuju da žene i dalje obavljaju redovne ginekološke preglede. Pored toga, preporučuje se da obrate pažnju na promene u telu, kao što su bol, otok ili neobične promene. Takođe, zdrava ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne težine pozitivno utiču na očuvanje zdravlja.

Na kraju, rezultati ovog istraživanja podsećaju da briga o zdravlju ne prestaje sa poslednjom menstruacijom. Žene treba da se informišu, slušaju svoje telo i ne zapostavljaju preventivne preglede.

“Starenje jajnika može biti jedan od faktora za razvoj raka, uz genetiku i uticaj sredine”, ističe dr Duncan. Međutim, naučnici veruju da bolje razumevanje ovih procesa može dovesti do novih terapija koje bi usporile starenje jajnika i smanjile rizik od bolesti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.